Šta je pisao Miloš Crnjanski o Ivi Andriću: On je bio sav za Bosnu
Novosadska izdavačka kuća "Akademska knjiga" nedavno je objavila delo "Ko je bio Ivo Andrić" koje je priredila Žaneta Đukić Perišić.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Knjiga "Ko je bio Ivo Andrić" predstavlja izbor autentičnih sećanja na Ivu Andrića iz ugla njegovih savremenika – školskih drugova, prijatelja, pisaca, diplomata, suseda, rođaka, političara, poznanika.
Uz dozvolu "Akademske knjige" portal 021.rs vam donosi sećanje jednog velikana o drugom - šta je pisao Miloš Crnjanski o Andriću.
O Ivi Andriću
Intencije svih tih književnih pojava što su godine 1917. počele da stvaraju "posleratnu", razbirao je i mogao okupiti u svestan pravac Ivo Andrić, četvrti član te redakcije. On je, kao ličnost, imao mnogo uspeha u Zagrebu tada, a zbog svog slabog zdravlja, bio skoro mažen. Izvesni znaci, sem mojih ličnih podataka, su tu, da je on, u toj redakciji, 1917. i 1918. pokušavao donekle da upliviše na razvitak "posleratne" i duhovnim intencijama.
Treba zapaziti kako misli kad kritikuje, npr. Pandurovića, i druge. Da se te uloge, u godini 1918. odrekao tj. ostavio, tumačim njegovom bolešću, a još više nekom unutrašnjom grozom (godinom 1919) da ma koga "vodi", ili ma šta "pokreće". Andrić je (kao i Ljubo Vizner) u mladosti doživeo borbu hrvatske Moderne i, u Književnom jugu, ne samo pisao tzv. slobodni stih (s kojim je borba, i kod nas, počela). Taj je njegov deo rada, malo objavljivan. Tim putem on je video šta dolazi i hteo je da pomaže tu novu liriku, kao i prozu.
***
Sa Andrićem se sprijateljih tek kad smo se na duže sastali, ako se ne varam, baš na Badnji dan, godine 1918. Vraćao sam se tada iz revolucije u Beču, gde sam živeo septembar, oktobar, novembar, vrlo interesantnim životom.
***
Andrić je stanovao tada u Bolnici milosrdnih sestara, van grada. Hodnici u koje sam ušao bili su ledeni. Nad njim, na prvom spratu, ležao je u bolnici konte Ivo. Andrić je bio tada crnji, bolnijeg osmeha i nemilosrdniji prema nepravdi. Pisao je "crvene" listove. Što je tada, naročito, bilo zračno u njemu, to je: da nije tražio utehe van naših zemalja i van onog života i patnje koju je tolikih godina podnosila Bosna, gde je imao kuću i staru majku.
(Posleratna književnost, 1929)
***
Mislim da Vam je "karijera" sigurna, Vi umete i da sirotujete, pa šta Vam ko može? Gospodstvo Vam ne mogu oduzeti, mirno i tiho vi ćete obilaziti svet, dostići nebrigu jednog kapućehaje. Što mi uvek spomenete vaše zdravlje, to mi se ne dopada. Ja nikada nisam verovao u vašu bolest i smatrao sam uvek da ste samo razmažen. Najposle lekari, svi, jesu idioti kad leče, ali kad konstatuju valjda mogu nešto znati? Ako ste zbilja loše sa zdravljem, onda koga vraga pristajete da idete u takve klime da dobijate pozdravne telegrame? Valjda tek nije važno biti na otmenom mestu. Ili se i vi bojite, tako strašno, kao ja, sirotinje? Što ne odete godinu dve nekud u brda?
Što se tiče žena, ne zaljubljujte se, ohol ste čovek, a te lako varaju. Primate gotovo i što nije znato. Nego kupujte žene. To je najbolje za zdravlje, kao dobar ručak i kakva bezbrižnost! Ne ženite se nikako – to vam je kao kad imate malo dete. Briga. (Ovo molim Vas da ne ispričate nikad Vidi.)
Pismo Crnjanskog Andriću iz Berlina u Španiju,
25. januar 1929.
*
Ivo je srećan čovek, nastavi Crnjanski. Uvek ga je pratila sreća. Imao je lepu karijeru, lepe žene, uvek dobre prihode. Sad, kad se oženio Milicom Babić, imao je tu sreću da njegova tašta poseduje divan stan usred Beograda, usred nestašice apartmana... Srećan čovek nađe sebi i dobru taštu!... Bio je ovde, u ovoj sobi, tu je sedeo gde vi sada sedite; razgledao sobu, pitao nas svašta, malo govorio o zemlji i ljudima, više o literaturi, a onda pogledao u sat: treba da ide. Neko ga čeka reče, u Ambasadi. Ustvari, pazio je na protokol. Uvek je takav bio: red, pažnja, ceremonije, pravi diplomata od karijere... Takvi ljudi uspevaju, dragi moj Aćimoviću, zato pazite šta, gde i kako govorite, kako se ponašate. Za mene je sve to kasno...
Draganu R. Aćimoviću u Londonu
*
Jednom prilikom u Londonu, znate šta mi je rekao Andrić? Kaže: Pa vi, Crnjanski, i niste emigrant! Kakav ste Vi emigrant kada se Vaše knjige štampaju u Jugoslaviji?! Mnogi čitaoci – kaže – i ne znaju da Crnjanski živi u Londonu, u emigraciji. Kad je Vaše delo tamo i Vi ste tamo...
Vladimiru Bunjcu
*
Izjave povodom smrti Ive Andrića
Saznanje o smrti Ive Andrića duboko me je ražalostilo. Bili smo kroz ceo život dobri prijatelji. Naše prijateljstvo počelo je još u vreme Prvog svetskog rata, a prvi sam napisao i kritiku o njegovom delu Ex Ponto. Rekao sam tada "Andrić est arrive" i sada kažem.
Politika, 14. mart 1975:
PRIJATELJSTVO KROZ CEO ŽIVOT
O Ivu Andriću sve do juče mogao sam da govorim ceo dan, ali danas, kada je Andrić mrtav, teško mi je da govorim o njemu. Teško je govoriti o mrtvima.
Ivu Andrića prvi put sam sreo na kraju Prvog svetskog rata 1918. godine, kada sam kao demobilisani austrijski oficir stigao u Zagreb. Andrić je tada, iscrpljen tamnovanjem i internacijom, ležao u Bolnici milosrdnih sestara.
Već tamo, u Zagrebu, Andrić je igrao svoju značajnu ulogu u našoj književnosti. Hteli smo da stvorimo jednu novu literaturu. Ne samo po svom velikom talentu, Andrić je bio prava ličnost da okupi ljude za jedan novi književni pokret: miran, ljubazan, pametan, očaravao je sve oko sebe.
Posle, u diplomatskoj službi, sretali smo se često. Ali ja sam bio ataše za štampu, a on, rođeni diplomata, ambasador, a to je velika razlika.
Viđao sam ga u Rimu, Berlinu, Londonu... U London je navratio i po prijemu Nobelove nagrade. Susret naš u Londonu bio je srdačan i skroman.
Andrić mi je tad pričao o svojoj materi, koja se mnogo žrtvovala da bi ga izvela na put. O svojoj nagradi pričao je malo, ali zahvalno. Mislim da nema pisca, ni kod nas ni u svetu, koji bi sa toliko iskrene skromnosti primio tako veliko priznanje.
Ivo Andrić je bio sav za Bosnu, ne da bi se na bilo koji način okoristio već da bi služio njoj. I napisao je mnoge stvari koje su vanredne.
Večernje novosti, 15. mart 1975:
NAPISAO JE VANREDNE STVARI
***
Kompleksnost Andrićeve private i profesionalne ličnosti u memoarskim zapisima svedokâ i sudeonikâ epohe osvetljena je iz različitih uglova: kroz nepoznate i slikovite detalje iz istorije Andrićevog života, ocrtavaju se obrisi njegovog lika, koji čitaocima nekada može biti jasan, očigledan, predvidiv i očekivan, ponekad neuhvatljiv, nedosledan ili iznenađujuć, katkad zamaskiran, u svakom slučaju – provokativan.
Više o knjiziti pronađite na sajtu "Akademske knjige".
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 2
vojvođanka
Наставите
Мислим да сте данас многима улепшали дан.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar