Ovo reče poslanik vladajuće stranke i to ne polupijan na kućnoj žurci pred fajront, već u sred narodne skupštine, a ovaj što voli kad mu novinarke lako kleknu gleda i ne veruje šta čuje.
I to sve sve nekako dešava u istom periodu kad premijerka izgovara da bi "ta beba svakako preminula", kada vlasnik najveće plantaže marihuane gostuje na nacionalnoj frekvenciji i biva svojevrsni Vuk Isakovič poturajući priču o romantičnoj ljubavi prema Rusiji upakovanu u ukrasni papir od kudelje i narodne tradicije.
Narod voli poklone tog tipa, posebno od tipa koji se smeši i priča o beskrajnom plavom krugu i u njemu neka njihova šema, nebitno.
I taman čovek da kaže kako je to na vlasti sve nesvet, eto i perjanice neke mučene opozicije koju imamo, a koji uspeva nekako da kaže kako je vlast autistična i baci nas u sasvim novu dilemu od koje se ne zna šta je gore. Evidentno ne zna šta znači ta reč.
Ili zna, ali misli da znači nešto loše. Pa kad su mu ljudi malo skrenuli pažnju i postavili neka pitanja, tražili eventualno izvinjenje za osobe sa autizmom, on je rekao da se izvinjava, dozvolite, ako je ikoga uvredio, ne zato što je nekoga uvredio. Pahuljice jedne, sve im smeta.
I cele ove nedelje slušajući i čitajući ovo sve, osećam se tačno kao bivši kolega kada smo išli službeno iz Novog Sada za Beograd - on vozio, a ja sedela pored jer se na svetu najviše plašim rata, gladi, paukova i vožnje po Beogradu. Čovek normalan, ne plaši se gluposti, odvaljen od stene, stariji i iskusniji, lako je njemu, reklo bi se. I ćutao je tako surovo celim putem dok se nismo približili kružnom toku na Slaviji pa rekao: "E moja Snežo, ja bih sada mogao lepo da izađem iz ovog auta, sednem nasred kružnog toka i plačem".
To je tačno taj osećaj. Dođe mi da sednem nasred skupštine, nasred plantaže, nasred beskrajnog plavog kruga, pokrijem se kudeljom i plačem. Ne zbog toga što poslanik besramno vređa ljude koji nemaju decu ili ovaj iz opozicije što iz bureta sa uvredama bira autistične, kao i premijerka onu neku bebu, kao da su to božemprosti prava bića, pa imaju neku vrednost.
Plakala bih što ih niko ne sprečava u tome da ljudima oduzimaju vrednost tako lako, tako javno, tako nacionalno i tako frekventno. Plakala bih što to i dalje prolazi, formira mišljenja, što sede osobe u studijima i tapšu, a Nebojše iz Beograda zovu i pružaju podršku.
I ne samo da oduzimaju vrednost javno, već za to ne snose nikakvu odgovornost, usput predstavljajući svoje tvrdnje kao višu silu da bi se došlo do nekakvog, kao, mnogo bitnijeg cilja. A taj cilj je, sa koje god strane da mu priđeš, uvek isti: da si kao oni i nikako drugačiji. Da si kao svi ostali i nikako svoj.
Da vrednost imaš samo ako kroz život ideš besramno i u njihovoj uniformi, i obavezno bez dijagnoze u nekakvom spektru. I ako nisi kuče. Ili mače. Ili zlatna ribica.
I stvarno, što bi domaći jutjuber rekao: "Moramo da vratimo sram" jer se čini da ga više do te mere nema da su sledeći na tapetu ljudi u kolicima koji besramno ne hodaju po mitinzima. Ili oni koji nemaju za leba, a ne jedu kolače, ili oni što vole koga žele, ili neke druge bebe koje bi svakako zbog neke druge stvari preminule.
Ili ljudi koji ne mogu da imaju decu - mada, to smo već imali. I nekorumpirani, časni inspektori koji razotkrivaju plantaže marihua... A ne, i to smo već imali.
Pa, ne znam onda. Ostaje nam samo da sednemo nasred ceste i plačemo, da ih pobedimo ili da im se pridružimo. Čak tri opcije: pozicija, opozicija i vraćanje srama. Ili "Seobe".
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 13
Pina
Tetka
A kada smo kod zlatnih ribica i drugih živuljki, sve mi se čini da sam ja takva (kako me karakteriše poslanik skazava, nikakva i nedostojna borbe za dečije bolje sutra) prava zlatna koka koja puni budžet i daje platu onima to me tako etiketiraju.
E, pa za takve spodobe imam par sočnih, Vukovih psovki, dobre i udobne patike za šetnju po protestima, i najbitnije, dobru volju i rešenost da istrajem.
Realista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar