Ne postoji tipična srpska hrana
Novosadska izdavačka kuća "Akademska knjiga" objavila je "Istoriju Srbije" redovnog profesora na Nacionalnom univerzitetu Irske Dejana Đokića.
Foto: 021.rs
Srbija je bila uključena u događaje koji su oblikovali savremeno doba, ali je njena istorija malo poznata i često pogrešno razumevana. Pisana lako razumljivim jezikom, knjiga Dejana Ðokića se čita kao uzbudljivo štivo koje pokriva celokupni istorijski raspon istorije Srbije, od seoba Slovena u šestom veku sve do danas. Ðokić pokazuje kako su seobe stanovništva, kontakti sa susednim državama i narodima, kao i strateški važan geografski položaj na raskršću Istoka i Zapada uticali na istoriju Srbije i srpskog naroda.
Uz dozvolu "Akademske knjige" donosimo vam odlomak iz ove knjige.
Koliko je tipična srpska kuhinja?
Ne postoji tipična srpska hrana, ne postoji tipičan srpski izgled, niti postoji jedinstvena srpska moderna arhitektura; sve to od Srbije čini sasvim tipičnu evropsku zemlju. Uprkos ratovima i razaranju koji se obično vezuju za ovaj deo Evrope, u Srbiji, kao i drugim delovima Balkana, preživelo je bogato istorijsko nasleđe. Posetilac će u Srbiji moći videti pravoslavne manastire, rimokatoličke katedrale, džamije iz perioda Osmanskog carstva i jevrejske sinagoge.
Moći će da uživa u mađarskoj arhitekturi secesije u Subotici, mešavini centralnoevropske arhitekture (pravca stvorenog u kasnom XIX veku zarad "evropeizacije" grada zamenom zgrada iz osmanskog perioda) i brutalizmu socijalističke ere u Beogradu, ali i u ponešto haotičnom šarmu Niša i Pirota ili orijentalnog ugođaja u Novom Pazaru.
Nema srpskog obroka koji počinje bez mezea, predjela koje obično uključuje stari ili mladi sir od kravljeg i ređe ovčijeg ili kozjeg mleka, kajmak, ajvar (umak sačinjen od pečenih paprika i u nekim varijantama plavog patlidžana), pršutu i proju (kukuruzni hleb), le- pinju ili pogaču (lokalne verzije somuna i fokače).
Kuvana ili pržena jaja, kajmak, pršuta ili slanina predstavljaju tradicionalni doručak, kao i kačamak i popara. Sveže i sušeno voće još jedan je sastavni deo srpskog jelovnika. Poslednjih godina Srbija je postala jedan od najvećih svetskih proizvođača i izvoznika maline, s godišnjim izvozom od 80.000 do 100.000 tona.
Šljivovica, loza, dunjevača, viljamovka i druge vrste rakija piju se i kao aperitiv i za bolje varenje, ponekad u vreme doručka, ali mnogo češće kasnije tokom dana ili uveče. Postoji duga tradicija pravljenja vina, oživljena u novije vreme, posebno u istočnoj i centralnoj Srbiji i u Vojvodini. Lokalne pivare prvi put su otvorili centralnoevropski pivari u XIX veku.
Verovatno najpopularnije jelo su ćevapčići (doslovno mali kebabi), pečeno mleveno meso u obliku manjih kobasica, slično turskim kebabima; burger-verzija se zove pljeskavica. Takođe su popularne i druge vrste grilovanog mesa, obično svinjetina, govedina i piletina, baš kao i pečenje od svinjetine, jagnjetine i teletine.
Popularna jela takođe su musaka (srpska vezija poznatijeg grčkog jela) i sarma (pirinač i mleveno meso uvijeni u list kupusa). Meso i na mesu zasnovana jela nisu uvek bila konzumirana toliko redovno kao danas, zato što nisu bila pristupačna najvećem broju ljudi. U dobroj meri nalik latinoameričkim zemljama, srpski tradicionalni jelovnik sastojao se od proteinima bogatih pasulja i kukuruza. Za pasulj bi se moglo reći da je srpsko nacionalno jelo, pripremano na raznovrsne načine, najčešće kao prebranac (zapečeni pasulj) i pasulj (retka čorba od pasulja) i oba se spremaju u vegetarijanskoj verziji ili sa slaninom i kobasicom.
"Srpski pasulj" popularno je jelo širom bivše Jugoslavije, u Austriji i Nemačkoj, zemlji s velikim srpskim iseljeničkim zajednicama i zajednicima drugih naroda bivše Jugoslavije. Druga tradicionalna hrana uključuje gibanicu (testo filovano sirom) i burek (sličan mediteranskim i bliskoistočnim varijantama), obično praćeni jogurtom (ponešto gušći tip turskog ili bliskoistočnog ajrana). Ta i slična jela mogu se naći širom Balkana i deo su nasleđa i uticaja Osmanskog carstva, ali u nekim slučajevima i vizantijsko-grčkog i venecijansko-dalmatinskog uticaja.
No, postoji i jak centralnoevropski uticaj na srpski jelovnik. Vrlo su popularne šnicle (od nemačke reči Schnitzel), ponekad servirane kao rolovane, prekrivene ili punjene kajmakom; taj tip šnicle, iz ne baš sasvim jasnih razloga, nazvan je po Karađorđu, vođi ustanka protiv Osmanlija iz 1804. Druga česta jela su gulaš i paprikaš, koji svedoče o mađarskom uticaju na srpsku kuhinju. Za jednu zemlju bogatu rekama, riba ne zauzima toliko istaknuto mesto kao crveno i živinsko meso, ali su riblja čorba i pohovana riba (pržena bela riba u brašnu izmešanom s jajima) popularna jela koja se obično jedu tokom pravoslavnih praznika.
Širom Srbije postoje sjajne kafane (tradicionalni restorani od kojih neki služe prefinjenu, lokalnu verziju nouvelle cuisine), obično sa živom muzikom. Postoji jaka kultura sedenja u kafićima. Srbi svih doba vole da provode sate u kafićima koji podsećaju na centralno-evropske kafee, ispijajući italijansku ili tursku kafu. Za razliku od Bosanaca i Grka, mnogi Srbi nastavljaju da ovu drugu zovu "turska kafa" po njenom izvornom imenu, iako je poslednjih godina prisutna tendencija da se koristi neutralno ime kao "domaća kafa", verovatno kao poslednja faza deosmanlizacije Srbije koja je započela u XIX veku.
Italijanski restorani i kiosci brze hrane prodaju (ponekad izvrsnu) picu i pastu i mogu se naći širom zemlje, a takođe je popularna kineska i azijska brza hrana. Noviji fenomen je veći izbor hrane za vegane i vegetarijance u srpskim restoranima, iako i dalje dominira ponuda zasnovana na mesu.
Istorijski hotel "Moskva" u Beogradu, u kojem bi naš imaginarni posetilac Srbije mogao da odsedne, posebno dobro simbolizuje bogatu i složenu prošlost ove zemlje. Njegov današnji centralnoevropski izgled zapravo mnogo duguje sanktpeterburškoj arhitekturi (uprkos imenu hotela). Između ostalih poslastica, hotelski kafe nudi Moskvu šnit (Schnitte), kolač austrougarskog stila koji Beograđani često jedu nakon konzumiranja ćevapčića ili sarme u nekoj od mnogobrojnih gradskih kafana.
Hotel se nalazi u centru, na beogradskom trgu Terazije (reč iz osmansko-turskog perioda) i do njega se stiže Balkanskom ulicom od glavne autobuske stanice i, sve donedavno, od glavne železničke stanice. Ova brdovita ulica čuva orijentalni osećaj, zahvaljujući radnjama poslednjih zanatlija u gradu.
U blizini je i improvizovani buvljak gde lokalni Romi i bliskoistočni migranti prodaju raznorazne stvari koje nekim čudom pronalaze kupce. Gavrilo Princip i drugi Mladobosanci živeli su u ovom kraju pre nego što su poslednji put otputovali kući, nekoliko nedelja pre atentata u Sarajevu 1914.
Spomenik Principu, otkriven 28. juna 2015, nalazi se u ovom delu grada. Terazijski trg takođe vodi do Knez Mihailove ulice koja je pešačka zona, a čija moderna evropska arhitektura i brojni kafići unose atmosferu Pariza i Beča u grad. Ova pomodna ulica služi kao beogradska promenada i povezuje Terazije sa Kalemegdanskim parkom i tvrđavom iz srednjovekovnog i osmanskog doba.
***
Dejan Đokić je redovni profesor istorije na Nacionalnom univerzitetu Irske, Mejnut (National University of Ireland, Maynooth). Prethodno je bio redovni profesor istorije na Goldsmits koledžu Univerziteta u Londonu (Goldsmiths, University of London), gde je osnovao Centar za studije Balkana. Predavao je i na Univerzitetu u Notingemu (The University of Nottingham), Birkbek koledžu Univerziteta u Londonu (Birkbeck, University of London), i na Školi za slovenske i istočnoevropske studije Univerzitetskog koledža u Londonu (SSEES UCL), na kojoj je i diplomirao i doktorirao.
Više o njemu, kao i knjizi "Istorija Srbije", pročitajte na sajtu "Akademske knjige".
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 11
BoeserWolf
Bogi 59
Ako je Srbija tako obična,
a zašto pisati o njoj ?
Tolike izmešane kulture,
u hrani, umetnosti a Srbija tako obična.
Gde se još jedu čvarci i
ko pravi Vasinu tortu ?
Gde se još pravi Kladovski kavijar i beli bubrezi itd.
Ko izmisli Raško Moravski stil, konapisa Slovo Ljubve, ko napisa srpske
epske i lirske pesme. Još
su Grim i Gete pisali da je to u EU nešto jedinstveno.
Razni istoričari, razne istorije a jedna je Srbija.
Vladan
Ne znam šta je smešnije, što se ložiš da Srbija i tvoja Bosna imaju bogatiju kuhinju od Vojvodine, ili da je originalnija. I jedno i drugo su repovi od tuđih trpeza, samo što ovde znamo još ponešto osim da nabadamo životinje na ražanj i stavljamo na žicu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar