Piše Toma Piketi: Identitet svuda, pravda nigde
Nova knjiga Tome Piketije "Sagledati razmere rasizma, pobediti diskriminaciju" objavljena je u izdanju "Akademske knjige".
Foto: Pixabay
Jedan od najpoznatijih svetskih ekonomista ovih dana boravio je u Beogradu.
U Srbiji je aktuelna njegova nova knjiga, a 021.rs u saradnji sa izdavačkom kućom "Akademska knjiga" vam donosi odlomak iz novog dela.
Identitet svuda, pravda nigde
U Evropi, kao i u Sjedinjenim Državama, Indiji ili Brazilu, politička debata se sve više okreće identitetskoj histeriji i opsednutosti poreklom. U Francuskoj, novi tribuni sa desnice i krajnje desnice svakodnevno mašu mržnjom prema imigrantima i strahom od "velike zamene", zaboravljajući u prolazu da se ta zemlja vekovima gradila na višestrukom mešanju rasa.
Više je nego očigledno da neki i dalje ne uspevaju da se priviknu na činjenicu da u stanovništvo Francuske danas spada između 7% i 8% ljudi muslimanske veroispovesti, u odnosu na 1% pre pedeset godina. Iako je svaki ksenofobični kontekst osoben, na trenutke nailazimo na žestinu koja neizbežno podseća na između dva rata razmahan govor mržnje protiv jevrejske i istočnoevropske imigracije.
Radikalno odbijanje raznovrsnosti poreklā i kulturnih, verskih ili odevnih tradicija, odbijanje uz koje ide i pristrasna percepcija manjine optužene da uživa sve protivzakonite povlastice i krade radna mesta i zarade autohtonom stanovništvu, pothranjuje izmaštano viđenje nacionalne države i tobože homogenog porekla unutar nje.
Sve to zajedno održava silovitu želju da se iz društvenog tela izbace one grupe koje su procenjene kao nepoželjne i tako se ono pročisti, te pravu glad za destrukcijom koja zabrinjava danas koliko i juče.
U poređenju sa iskustvima iz prošlosti, za današnju situaciju specifično je to što se takvi prolivači žuči mogu osloniti na legitiman strah od džihadističkog terorizma kada žigošu milione ljudi koji sa tim terorizmom nemaju nikakve veze. Nakon užasa i traume iz napada 2015–2016. i odrubljivanja glave Samuelu Patiju (Samuel Paty) 2020. godine, svi prirodno nastoje da pronađu objašnjenja, to jest da identifikuju krivce.
Među najciničnijim političkim dužnosnicima, neki su došli na genijalnu ideju da za ideološko saučesništvo sa teroristima osumnjiče bilo kog istraživača koga zanimaju pitanja diskriminacije ili kolonijalne istorije, ili pak bilo kog muslimanskog vernika koji kupuje halal ili vernicu koja nosi helanke na plaži, maramu na ulici ili po izlasku iz škole.
To gnusno sumnjičenje nema nikakve veze sa stvarnošću, odigrava se u kontekstu u kojem bi svi morali da se okupe iza pravosudnog, policijskog i obaveštajnog sistema kako bi se borili protiv sićušne terorističke manjine. Ta logika sveopšteg sumnjičenja može da dovede samo do zatezanja odnosa i dijaloga gluvih.
Džihadistički terorizam besni u Nigeriji, Sahelu, Iraku, na Filipinima. Hoćemo li za svaki napad sumnjičiti francuske ili američke intelektualce ili pak obične muslimane, koji često prvi plaćaju cenu atentata? Sve to je smešno i opasno. Umesto da se kolektivna inteligencija upregne u cilju razumevanja nečuvenih i složenih društvenoistorijskih procesa, što rade upravo istraživači u društvenim naukama, tone se u kratkovidu logiku žrtvenog jarca.
U Indiji tu strategiju zasnovanu na veoma žestokom žigosanju muslimanske manjine i intelektualaca koji staju u njenu odbranu (i koje sejači mržnje smatraju "antipatriotama") godinama koriste hinduistički nacionalisti iz ekstremno desničarske partije BJP kako bi se vinuli na vlast, a potom i održali na njoj, uz bune, pogrome i, na kraju, oduzimanje državljanstva.
U Evropi, antiimigrantska i antimuslimanska desnica u osnovi samo reprodukuje tu taktiku. Trenutna francuska vlada, koja za sebe kaže da je sa centra, poslednjih godina je, nažalost, doprinela normalizovanju odurne retorike o "islamskolevičarskoj gangreni na univerzitetu", gnusne frazeologije koja je došla sa krajnje desnice da bi je potom preuzela vlast koja se, međutim, delimično oslanja na birače i izabrane sa levog centra. Na taj je način snažno pothranjivala skretanje prema desnici koje je u toku, a danas misli da je baš ona protivotrov za njega – nešto nalik na vatrogasca palikuću.
Na sreću, postoji velika većina građana koji se ne prepoznaju u toj desničarskoj histeriji i u tom cinizmu. Oni su rasuti među raznim partijama i kandidaturama, dolaze sa svih strana političkog spektra i utočište često pronalaze u apstinenciji. Ali svakako osećaju da trenutna opsednutost identitetom ne donosi ništa dobro i ne omogućuje da se reši nijedan od postojećih društvenih i ekonomskih problema.
Jer upravo u tome leži jedan od najizopačenijih učinaka krajnjeg podesničenja političke debate: svi govore o identitetu, ali niko ne govori o društvenoekonomskim i antidiskriminatornim politikama koje su nam potrebne kako bismo obezbedili zajednički život i koje zahtevaju produbljene i smirenije debate, jer su ulozi do te mere novi i otvoreni.
Nikada nepravde povezane sa poreklom nisu bile toliko upadljive, bilo da je reč o pristupu obrazovanju, zaposlenju, smeštaju, bezbednosti, poštovanju ili dostojanstvu; a ipak, nikada se nije tako malo govorilo o pravdi i jednakim pravima, sagledavanju rasizma i borbi protiv raznih oblika diskriminacije. Ovaj tekst se obraća upravo svim onim građanima koji se ne zadovoljavaju takvom situacijom.
***
Planetarno poznati ekonomista Toma Piketi u ovoj omanjoj knjizi nam predstavlja sociopolitički projekat o konkretnim merama protiv nejednakosti i rasizma. U njoj razrađuje jasan, precizan i hitan odgovor na probleme rasne diskriminacije kako bi nam ponudio efikasan politički protivotrov za talase antimigrantske mržnje. Ova knjiga ima za cilj da na razumljiv i transparentan način ukaže na stvarno postojanje antimigrantske diskriminacije u Francuskoj, jer nju ističe kao pravi problem neegalitarnog sistema u toj zemlji, koja, nažalost, nije izuzetak na globalnom nivou, naprotiv.
Više informacija pronađite na sajtu "Akademske knjige".
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
11
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Misteriozni "Projekat 2025": O čemu je, u stvari, reč?
24.08.2024.•
3
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
Pravo na gaženje građana
17.08.2024.•
1
"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".
Špijuni poslati kući - novi materijal za Holivud
06.08.2024.•
1
Prošle nedelje obavljena je najveća razmena zatvorenika između SAD i Rusije od hladnoratovskog periodu.
Komentari 1
Bezelbub
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar