Današnja deca imaju više prava nego mi!

Hathor

Info

15.11.2023.

14:58 > 18:21

Dešava se često, a posebno u poslednje vreme se nekako namestilo da sam naletela na veći broj komentara o tako strašnim dečijim pravima koja uništavaju društvo, nas roditelje i decu.

Foto: Pexels (Mohamed Abdelghaffar)

Sablažnjavajući se nad ponašanjem današnje dece koja su, jelte, sve gora i ni malo "top" kao što su nekad bila, svojevrsni poznavaoci prilika će lako reći da je to sve od tih novih prava koja deca imaju i da, naravno, danas imaju više prava od nas odraslih.

A to je, po svemu sudeći, neka velika nepravda. Ta prava su, naravno, kao sva zla ovog sveta došla sa zapada, sve podmuklo, sa jednim ciljem: da konkretnom meni zabrani da sa svojim "kilom mesa" radim šta hoću, i da "dok je pod mojim krovom" sva prava imam samo ja, roditelj.

No, ako vam ikad bude dosadno u životu, imam predlog za zabavu. Kada ulete sa "ah, to su ta nova prava, danas deca imaju sva prava..." pitajte ih koja su to dečija prava? Da li se uopšte zna o njima nešto više sem toga da su zla i da su usmerena protiv nas?

Da li se ta prava odnose samo na "on meni sada može da pozove socijalnu službu sam!" i šta tačno stoji iza toga? Ko je to definisao i boga ti, s kojim ciljem? Da li su dečija prava možda, bitna? I zašto ih, nemojte šta zameriti, teško kapiramo?

Sva ta zla prava što su došla sa zapada napisana su u jednom dokumentu koji se zove Konvencija o pravima deteta, a koja je ništa drugo do lista obećanja koju zemlje sveta daju deci, sebi samima i čovečanstvu. Ova konvencija sadrži 54 člana podeljena u četiri grupe. To su:

Obećanje da će deca imati pravo na život i razvoj, da budu zaštićena od nasilja i da rastu u okruženju koje ih podržava. Reklo bi se na prvi pogled da svi to želimo za našu decu, zar ne?

Drugi deo definiše prava deteta da učestvuje u donošenju odluka u vezi sa stvarima koje ih se tiču. Zvuči pravično, čini se?

Treće je da budu zaštićena od diskriminacije jer svako dete zaslužuje jednake šanse, bez obzira na to odakle dolazi, u šta veruje ili kako izgleda. E, ovde malo teže klimnemo glavama u znak saglasnosti, je l' da?

I na kraju je princip najboljeg interesa deteta. U ovom delu obećavamo da ćemo, kao odrasli, donositi odluke koje će, prosto i jednostavno, za dete biti najbolje moguće.

Konvencija nije samo lista želja i nisu ta obećanja, eto, tako da se nešto kaže i protrabunja. Mnoga istraživanja pokazuju da ako se principi o kojima konvencija govori poštuju, deca rastu srećnija, zdravija i kasnije doprinose društvu snažnije, kao dobri ljudi.

Takođe, kad je Srbija rekla "da" Konvenciji, to znači da smo obećali da ćemo sve ove stvari primenjivati i ugraditi u svoje zakone a da ćemo redovno pričati sa Ujedinjenim nacijama o tome kako ide i đe ba zapelo ako je zapelo, a često zapne. No, to pričanje sa Ujedinjenim nacijama negde treba preslikati i na običan život, te pričati i na kafici i na mrežici, onako usput, dokle smo stigli, zašto nismo daleko, zašto je važno makar kretati se u tome pravcu.

Međutim ono što je izgleda najveća glavolomka je shvatiti da prava deteta nisu nešto što ih stavlja iznad odraslih, već su nešto što postoji da bi ih štitilo i podržalo - ne znači da deca mogu da rade šta hoće i kad hoće, već su prava tu da deca budu saslušana i da se čuju, da imaju sigurno mesto za život i priliku da budu najbolja verzija sebe.

Navikli smo da se za važne stvari pitamo samo mi i nimalo nismo navikli na to da bi dete moglo imati glas kada su u pitanju važne odluke. A zapravo, kada deci damo priliku da izraze svoje mišljenje učimo ih ne samo odgovornosti, već ih i motivišemo da budu aktivni i svesni članovi društva.

Takođe, najveći strah onih koji konvenciju o pravima dece nose kao masku za zastrašivanje je da će previše dečijih prava oboriti naš autoritet i da će nas ruka zapada ščepati iza onog ugla gde nismo ni pomislili da se opasnost krije. A zapravo prava dece i autoritet mogu ići ruku pod ruku – ne vladaju svetom, opustite se. Samo ih slušamo i štitimo, to je cela nauka.

Kada pričamo o dečijim pravimo često se fokusiramo samo na njih. Prava dece ne odnose se samo na ono šta deca mogu ili ne mogu da rade već i na to kako odrasli treba da se ophode prema deci. Misija je stvoriti svet u kom će se dete osećati pre svega sigurno a onda voljeno i poštovano što definitivno pletemo i našim prstima.

Misija je isto tako stvoriti budućnost u kom će svako dete biti motivisano da iskaže svoje mišljenje slobodno, bez ustručavanja i bez straha da će ga na prvoj reči dočekati brza roditeljska po sred brnjice.

Moramo prestati da se plašimo dečijih prava i moramo prestati da ih doživljavamo kao atak na nas. Ona su tu, čini se, i da nas nauče ne samo da slušamo već i da (aha, tu se krije zec!) svoje metode vaspitanja menjamo. Čak! Da možda cele koncepte vaspitanja više ne doživljavamo kao gomilu konaca u našim rukama već da proces odrastanja dece i našu ulogu sa konaca prebacimo na podršku, ovaciju sa tribina, na vetar u leđa ili štimovanje kormila koje ionako dobro vozi.

Za par dana planeta slavi Dan dece. Moje želje su jednostavne: ne plašite se njihovih prava i na tuđe komentare: Danas deca imaju više prava nego ikad, odgovorite sa "Odlično". Prija kao prvi udah planinskog vazduha po otvaranju višedecenijske ustajalosti u autu.

Teme

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Јован

21.11.2023 • 16:42

NS Boy,

Причаш којешта. Родитељима су одузета права да децу васпитају. Није свако дете ни истог темперамента ни истог карактера па им и исти приступ не доноси исто васпитање. Далеко је то од теорије и истине. Очигледно да немаш децу или имаш ону идеалну. Учитељи у школама стално понављају да су генерације све горе и горе, није то случајно.... паралелно је са све мањим правима родитеља.

Физички стопираш нежељено понашање детета... ето ти полиције. Силеџија, насилник. Деца сведоче против родитеља, користе своју моћ јер немају свест о последицама. Видео како дете против воље родитеља одлази из Дома здравља уз невероватно хладну и безобразну опаску оцу. Нешто му није било по вољи. Шок и неверица. Како му исти није очитао буквицу уз васпитну не знам, али је ситуација била понижавајућа. Дете од девет, десет година је понизило свог оца и још је одмахнуло руком да не хаје за оно шта је отац рекао. Отац може само да остане у месту. Ништа не сме да уради. Мали је заслужи такве батине да би их памтио до краја живота, али, неће их добити. То му није награда, веруј ми... то му је највећа казна коју је могао да добије. Последице ће осетити и он и сви ми, тј. они коју буду живели у овом друштву. Нису родитељи ортаци са својом децом. Родитељ је родитељ, а систем функционише тако да је родитељ заправо финансијер одрастања и ништа више.

9 0 +9
Prijatelj dece

17.11.2023 • 15:23

Bravo!

Sjajan tekst! U metu! Dodala bih samo da deci mi odrasli "ne dajemo prava" kako se to često predstavlja, već da se deca rađaju sa tim pravima, kao i mi odrasli, uostalom.
Potpuno nepoznavanje korpusa ljudskih prava, jasno je vidljivo u našoj javnosti, a desničarski narativ je sve upadljiviji.
Koje pravo bi oponentni dečjih prava zapravo osporili? Obrazovanje? Zdravstvenu zaštitu? Identitet? Detinjstvo bez nasilja? Participaciju? Život u porodici? Dostojanstvo?
Glavni protivnici prava deteta, pojma nemaju šta ona uopšte podrazumevaju. Zato su ovakvi tekstovi neophodni. I da ima ko da ih (zaista) pročita.

3 2 +1
MK

16.11.2023 • 21:58

nastavnici

@ Milan
A šta mislite da nastavnici mogu da rade kad naiđu na neki, kako Vi kažete problem? Skočiće branitelji dečjih prava, a dečica će im izmicati stolice? Ne sećam se kako se to završilo - izmicanje stolice. Čini mi se nikako, bez posledica za jadnu nezaštićenu decu! Samo ne znam od koga ih štitimo - od roditelja, od nastavnika? Samo još da smislimo kako da se mi odrasli zaštitimo od neke dece! Ona deca čiji roditelji još nisu postali tako prosvećeni zaštitnici dečjih prava i nisu zaboravili da postoje i kazne (naravno ne premlaćivanje deteta) naučiće u porodici da s pravima uvek idu i obaveze!

9 0 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.