Dunjice, to sam ja, Neda!

"Dunjice, to sam ja, Neda!" scena je iz domaće serije koja se kao svojevrsni mim drži čvrsto na visokim pozicijama domaće internet scene.
Dunjice, to sam ja, Neda!
Foto: 021.rs
Imajući na sebi samo periku plave kose i predstavljajući se kao neko drugi, skida je teatralno i obaveštava razočaranu Dunjicu da je to zapravo ona, Neda. 
 
I na stranu što se serijska ekipa nije ni potrudila da sem boje kose učini prepoznatljivost Nede težom (mi znamo da je to fejk, ali dajte, malo nam zagolicajte maštu), mač u srce je katastrofalno loša gluma iznenađenja i šoka Dunjice i neko dvoje iza nje. Kao carevo novo odelo ali sa AliExpressa.
Dunjice i Nede kao simbol pokušaja prevare, besramlja i jadnosti na svim nivoima provlače mi (nam) se ovih dana tako snažno da mi ta referenca kao sića i smeće iz džepova ispada kad god gurnem ruku po nešto.
 
U jeku smo predizborne kampanje poznatije kao ono doba (godine?) kada naše inače prisutne emocije i pozicije napržimo na najjače; oni koji imaju amneziju sada je imaju još snažnije, oni koji su digli ruke od svega davno sada dižu obe, a oni koji gaje nadu zatvaraju svoj prenaložen smederevac i srčući čaj od jabuke i cimeta glasno ispuštaju setni, ali optimistični uzdah gledajući kroz prozor.
Ono što se dešava oko nas je plava perika na istom licu koje vrti palačinke, uvodi vodu u neko selo baš sada ponoseći se time, i otvara stadione, jer stadioni su sve što nam treba u ovom trenutku. Ovih dana sam igrom slučaja bila u jednoj bolnici u unutrašnjosti i ulazeći u ambulantu ostala iskreno posramljena i nikako šokirana onim što vidim: nedostatak svetla, pločice i osnovni uslovi za rad koji nedostaju, orman iz doba kad perike nisu postojale, a svi vrisci, bol, patnja su se kao nožem mogli seći u vazduhu. Okrnjeni nogari na glavnom stolu iz 1973. bili su legende koje samo pukim slučajem izdržavaju. 
 
Međutim, tišinu te bede u kojoj ljudi rade i leče se presecala je glasna muzika sa zvučnika na svega nešto sitno metara od bolnice, novom stadionu. Stadion je, Dunjice, ona Neda koju nisi prepoznala. Stadion i svečanost povodom njegovog otvaranja i prisustva njegove ekselencije je tačno ono što nam je tako snažno trebalo. Kamere su tamo, glasna muzika je tamo, nogari iz 2023. su isto tamo i najbitnija sporedna stvar na svetu, Dunjice. Nije zdravlje (pa svega ostalog), već igara (hleba opciono).
 
A zatražiš li tog hleba ili makar pitaš kada bi ga mogao očekivati i zašto ne još, Neda, onako šarmantna i bez trunke talenta za glumu reći će ti da jedeš kolače; kolače u obliku autoputeva, nacionalnih parfema i stadiona i onog najlepšeg: podsećanja na "a šta si jeo za vreme onih bivših?". To je uvek na meniju, pa ako ti se ne sviđa ti poljubi pa ostavi.
 
I osećaš se poraženo, dižu ti se i jedna i druga od svega, i želiš samo malo da zadržiš na dlanu taj minimum dostojanstva, tek toliko da preživiš, ali dunjice i nede nemaju milosti. Jer ne prođe dan da odišeš tu svoju turu vazduha, a da ne zapne neki stari štos poput besramnog trošenja našeg novca na klasike poput: Dunjice, to sam ja, novi logo Pošte, ili novi naziv Srbija voza. Parton, Srbijavoza.
 
Ili prethodno otete pare i date pred izbor kao poklon, kao povećanje penzija i plata. Ili stara opozicionarka i svetionik borbe protiv zla koja trbuhom za perikom preleće na glavni sto jer se, izgleda, ćutištatifalizam u ovoj zemlji postavlja na tron svih želja i ciljeva. Samo lično, samo svoje dvorište i ni slučajno pogled na previjalište u opštoj bolnici. 
A dunjice i nede, kao i nova godina, kucaju na vratima svaki drugi dan, držeći spiskove stvarnih i onih izmišljenih prijavljenih na adresi ne prezajući ni od čega i ne plašeći se strašila na ulazu postavljujući uvek isto pitanje "Da li podržavate Nedinu politiku?". 
 
Kada im vrata ne otvoriš, one zovu na telefon, nekoliko puta. One, izgleda, kao i Srbija, ne smeju da stanu. 
 
I tu smo gde smo kao u svakom novom 2468. ciklusu Slagalice: oni koji ulaze u vrtlog amnezije iznova, dočekuju Novu godinu i novo razočarenje (neskromno, u krugu stadiona) koje će isto tako, srećom, brzo zaboraviti. Dizači ruku na gotovo istom nivou kao i ćutištatifalisti gledaju svoja i samo svoja posla jer drugi ne postoje dok su oni sa čajem i smederevcem izgleda jedini tračak dobre glume koji nam je svima potreban.
 
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
  • NS

    26.12.2023 14:09
    @perika
    Lapsus Neda ne nosi periku
  • Perika

    26.12.2023 11:05
    Al Neda ne skida periku
  • Kuzman

    18.12.2023 14:49
    I tako bila jednom jedna zemlja na Balkanu bednika , šlihtara .....dodajte po volji šta želite

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".