Uspeh vlasti: Nepoznato na šta je država utrošila pola milijarde evra

Nedavno je Fiskalni savet, čija je nadležnost da kontroliše javne finansije, potvrdio da vlast Srbije troši budžetski novac krajnje komotno, a sve češće se ne zna i u koje namene.
Ovakvo upravljanje novcem svih građana ove zemlje postalo je često poslednjih godina, pri čemu se koristi promena zakonske regulative kojom se formira takozvana obavezna budžetska rezerva.
 
Skraćena procedura
 
Reč je o segmentu budžeta koji Vlada Srbije može da upotrebljava po skraćenoj proceduri, samo na osnovu sopstvene odluke, bez da ima oslonac u skupštinskim fiskalnim planovima. Inicijalno je ova praksa služila za slučaj neočekivanih i nepredvidivih događaja i novonastalih okolnosti. 
 
Obično su se iz ovog segmenta budžeta plaćali troškovi nastali nakon iznenadnih događaja, poput obrušavanja tunela usled nevremena ili neke nesreće. Decenijama iznos nije mogao da premaši 1,5 odsto godišnjih budžetskih prihoda.
Međutim, postepeno se gubila specifičnost i novac iz obavezne rezerve se trošio za štošta. Naravno, uvek samo na osnovu odluke Vlade Srbije. Pre šest godina je učinjena nova krupna promena, visina ovog segmenta budžeta je povećana na četiri odsto budžetskih prihoda, gotovo je utrostručena.
 
Ovakvi trendovi su naveli Fiskalni savet da se ozbiljnije upusti u nadgledanje trošenja obavezne rezerve. Pokazalo se da se specifična budžetska stavka zloupotrebljava preko svake mere i svake godine sve više i više. Pri tome ministri i vladini činovnici neprekidno nalaze nove mehanizme instrumentalizacije ove budžetske institucije.
Daleko iznad dopuštenog
 
Tako je prošle (2022.) godine preko obavezne rezerve potrošeno oko 122,5 milijardi dinara, osam i po odsto godišnjih budžetskih prihoda. Više nego dvostruko iznad dopuštene granice. Možda je i veća nevolja što je vlast pronašla mehanizme pomoću kojih preko obavezne rezerve troši mnogo više nego što je planirano.
 
Pravo je iznenađenje da je lane vlada preko 61 milijarde dinara, više od četiri odsto, utrošila na osnovu odluka koje nisu objavljene u Službenom listu. Jednostavno, takva obaveza se izbegava ako se na odluku stavi oznaka "poverljivo". To je potrošenih oko 500 miliona evra a da se ne zna na šta.
 
Savet je na jedvite jade uspeo da utvrdi da je oko 100 miliona evra utrošeno za uvoz energenata, 30 miliona za kupovinu nafte Robnih rezervi. Međutim, za čak 370 miliona evra ni Savet nije mogao da utvrdi čak ni preko kog budžetskog korisnika su potrošene.
 
Izbegavanja nadzora
 
Postavlja se pitanje kako to da Vlada Srbije budžet realizuje preko obavezne rezerve i to iznad dopuštene granice četiri odsto godišnjih prihoda? Odgovor je u poslednjoj deceniji sve češćoj praksi da se mnogi projekti osmisle i za njih se u budžetu predvide pare. 
 
Kasnije, pak, iz raznih razloga se odustane od namere (ili se prolongira početak), pa se planirani novac prebacuje u obaveznu rezervu i troši po regulama koji važe za ovaj segment državne kase. Tako se postiže da se sve veći deo budžeta troši, a da poreski obveznici nemaju pojma na šta odlazi njihov teško stečeni novac.
 
Šta postiže vlada tolikim trošenjem državnog novca preko obavezne rezrve? Pre svega izbegava se javna kontrola, a izgleda da se naprednjačkoj vlasti, tim više što je vreme odmicalo, omililo da lovu usmerava bez da građani znaju kome ide i za koje namene.
Jačanje korupcije
 
Jedini način da srpska javnost sazna upotrebu državne kase je u vreme usvajanja budžeta, kada poslanici odobravaju vladin predlog. Često se dešava da delegati u skupštinskim klupama drugačije vide potrebe nego što je zapisano u vladinom predlogu.
 
U tom slučaju dolazi do usaglašavanja stavova, odbacivanja delova ili celine pojedinih predloga, stavljanja u budžet nekih drugih predloga. Naravno da javnost prati i pokušava da utiče na ishod skupštinskog glasanja.
 
Međutim, kada je reč o novcu iz obaveznih rezervi, nema ništa od toga. Ta lova se troši samo na osnovu odluke vlade, a da poslanici, dakle predstavnici građana u parlamentu, ne utiču ama baš ni minimalno na način korišćenja. 
 
Još je tajnovitiji put novca utrošenog na osnovu odluka sa oznakom "poverljivo". A kada nema nadzora i kontrole, mogućnost zlupotrebe i korupcije je neuporedivo veća.
  • Dragisa

    21.12.2023 05:56
    Istina
    Fiskalni savet nema kontrolnu, već savetodavnu funkciju.
  • Mica

    20.12.2023 20:35
    Pola milijarde eura su potrosili za ove izbore,pa da su u Severnoj Koreji tolike pare dali srusili bi njihovog vodju.Ipak ih narod ne voli,dzaba pare kad narod sve vidi.
  • dz0

    20.12.2023 15:34
    Banda i saucesnici koje vuku autobusima.
    Ali to jos ne stize do mozga onih 40% koji su nedelju presedeli kuci.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.