Ginekološka apstrakcija

Nije prošlo ni nedelju dana od događaja u Sremskoj Mitrovici kada je jedna "mala" Marica svojim statusom na Fejsu viknula usred snežno zavejane doline i pokrenula lavinu.
Ginekološka apstrakcija
Foto: Pexels (Mart Production)
Ispostavilo se da porodilja iz Sremske Mitrovice nije jedina čija je porodica dovedena na rub očaja. Lekar je priveden i pritvoren na mesec dana. U obdukcionom nalazu je navedeno da je beba umrla od nasilnog porođaja. 
 
Usledila je lavina svedočenja o akušerskom nasilju, što u medijima, što na društvenim mrežama. Izgleda da lavinu koja juri ka dole i postaje sve veća primećuju svi i istupaju onako kako misle da je najbolje. Nedelja iza nas je galerija reakcija - hrabrosti, velikih koraka, nespretnih izjava, baba, žaba i  - lova na veštice.
Iako svi znaju da mito zarad onog "samo da izađemo živi i dete i ja" najbolje cveta, nemali je broj žena koje su pohrlile da kažu kako su one žive izašle iz porodilišta. Osim njih, nije izostala ni reakcija iz udruženja koje tvrdi da su mame zakon; ovo udruženje je oštro osudilo nasilni čin lekara iz Mitrovice i apelovalo da se dozvoli prisustvo pratnje tokom porođaja. 
 
I taman kada smo pomislili da će ova organizacija, uprkos ulasku predsednice udruženja u vodeću partiju, zadržati u sebi ono apsolutno plemenito, ispade da su "žene mahom zadovoljne tretmanom u porodilištima", te nam je snežna lavina razgolila sasvim novu mernu jedinicu retorike vladajućih.
Međutim, i sama inicijativa, kao i dozvola bolnice u Sremskoj Mitrovici da se pratnja na porođaju podmetne kao rešenje krize, naišli su na negodovanje, što bi rekli "mahom". Prisustvo pratnje na porođaju je kao da neko podigne ruku kako bi udario nedužno stvorenje, ali se tu pojavi osoba koja će zaustaviti udarac. Super, hvala, ali to je, složićete se, daleko od rešenja. Misija bi ipak, čini mi se, morala da bude usmerena ka zaustavljanju želje da se nanese bol nedužnom biću, bila prisutna druga ruka ili ne.
 
No, ukoliko rešenje nije u pratnji koja zaustavlja ruku, u čemu je? Čini se da je rešenje apstrakcija, ali se od te apstrakcije dižu ruke, jer nije moguće da se ona opipa istog trenutka. Kao što znamo, ovu vlast uglavnom "rade" samo brza rešenja: 3.000 dinara za gospođu, socijalne uplate dan pred izbore, pola miliona dinara za rođenje prvog deteta nakon eksplozije akušerskog nasilja i završetak školske godine nakon ubistava u školi. Sve rešeno odmah.
 
Ipak, poverenica za zaštitu ravnopravnosti rekla je da je Marica u ovom slučaju trebalo da se obrati institucijama, a ne medijima. Iako smo se čuvši ovu izjavu svi istog momenta pitali "Da li su te institucije sada sa nama u ovoj prostoriji", u osnovi znamo na šta je ona mislila – trebalo bi samo, u idealnom, biti dovoljno da svako radi svoj posao. U realnom, znamo da bi njen glas u institucijama ostao zarobljen poput eha. No, pošto institucije funckionišu samo pod pritiskom, Marica je i više nego ispravno pritisnula pravo mesto.
 
I kao šlag na tortu, unutrašnja i spoljna kontrola, zdravstevene inspekcije, uzimanje izjava i sve ostalo nešto je sa čime je ministarka zdravlja Danica Grujičić započela svoj sramni iskaz povodom celog događaja. Ona je izjavila da "moramo da se dogovorimo da ne ispaštaju sada svi, jer ako sada krene lov na veštice, za pet godina neće niko hteti da bude ginekolog niti akušer." 
 
Iako je ovakva izjava bila i očekivana u truloj jabuci kakav je zdravstveni sistem, ipak je naišla na šok javnosti – implicira se da se uz specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva gratis dobija zeleno svetlo na nasilničko ponašanje, vređanje, omalovažavanje, sadizam i nemar, te ukoliko pohvatamo i kaznimo one koji su krivi, niko više neće hteti da bude akušer. Kao da donošenje novog života na svet nije dovoljna nagrada i satisfakcija, već jedino to parčence sadističke svemoći upotpunjuje doživljaj. Količina nepoštovanja koju je Danica u samoj jednoj rečenici uputila kolegama jednaka je, ako ne i brža, od one lavine s početka.
 
Ona je još i dodala da "s druge strane, ginekolozi nisu u povoljnoj poziciji zato što ih stalno kritikujemo da je preveliki broj carskih rezova." Pa nemojte ih, Danice, kritikovati. Ili obezbedite normu koja je pravičnija. Da li je bitnija norma ili broj spasenih života? Da nije možda umesto postavljanja norme pametnije istražiti zašto dolazi do toliko carskih rezova i da li je medicinski neopravdan carski rez jedne nepotrebno ćušnute koverte mogao da bude linija koja će spasiti nečiji život ili dva?
Uostalom, ukoliko će ginekolog da mi kaže da bi na mom mestu on uklonio ovaj plod, jer mu je 40 godina star ultrazvučni aparat izmerio ključni faktor ceo kilometar pogrešno, dodajući da "imate već dvoje zdrave dece, ne treba vam ovo", onda mi takav ginekolog ni ne treba Danice.
 
Zar je toliko teško zamisliti apstraktni svet u kome se prioriteti i terapije ne određuju na osnovu nacionalne ili kovertne pripadnosti? Zar je toliko teško zamisliti apstraktni svet u kome se sedne sa stručnjacima iz svih oblasti i u kojem se osmisle novi protokoli, inspekcijski nadzori, strategije i edukacije istih tih ginekologa za koje se bojimo da ih neće biti? Ukoliko jeste - onda mi takav ministar zdravlja ni ne treba. 
 
Ukoliko je toliko teško uvideti da je porodilište i ono što se tamo dešava samo mali deo jedne ogromne slike u kojoj je žena godinama tretirana kao sredstvo, niže biće, svrha nečemu drugom i skup molekula čiji identitet ne postoji zasebno, već samo u korelaciji sa nekim drugim, i da se na sistemskoj mržnji prema ženama mora raditi temeljno, ozbiljno i dugoročno - onda mi ni vlast takva ne treba.
 
Na kraju, ako sada krenemo u lov na veštice, za pet godina možda zaustavimo lavinu pre nego što uništi ono malo razuma, savesti i odgovornosti što je ostalo u nama.
  • @jelena NS

    25.01.2024 16:24
    Upravo tako. Sve žene koje poznajem više su se bojale porodjaja nego bilo čega u životu,a sve zbog tih priča, koje su, nažalost,realnost. Ja sam imala nenormalan strah od porodjaja,tresla sam se pri samoj pomisli na Betaniju. Tačno sam to doživljavala kao odlazak na mučenje, u klanicu :( Taj dan treba da je najsrećniji i najlepši dan u životu svake majke,a ne bol,bol,bol i strah. Neće oni da pomognu da nam umanje bol ni kada mogu. Porodila sam se jednom uz epidural, a drugi put bez njega, nisu mi dali. Svaku prednost bih dala epiduralu. Nema bola ni stresa, a beba u naručju ❤️
  • Ivan

    25.01.2024 16:00
    Lov na veštice
    @laloš
    Svaka čast, tako je.
  • Antuntun

    25.01.2024 14:50
    "Zar je toliko teško zamisliti apstraktni svet u kome se prioriteti i terapije ne određuju na osnovu nacionalne ili kovertne pripadnosti?" Ovo je jednom šešeljoidu nemoguće da zamisli. Oni još sanjaju zarđale kašike.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.