Žižek: Bauk neofašizma kruži Evropom
Izbori za Evropski parlament doneli su iznenađenje – desilo se baš ono što su svi očekivali.
Foto: 021.rs (AI)
Da parafraziram klasičnu scenu iz braće Marks: Evropa možda govori i ponaša se kao da se kreće udesno, ali ne dajte da vas to zavara; Evropa stvarno ide radikalno udesno.
Zašto treba da insistiramo na takvom tumačenju? Zato što se većina mejnstrim medija trudi da ga potisne. Uporno ponavljaju: "Jeste, Marina Le Pen, Đorđa Meloni i Alternativa za Nemačku (AfD) povremeno koketiraju sa fašističkim idejama, ali nema razloga za paniku jer još uvek poštuju demokratska pravila i institucije kada su na vlasti."
Trebalo bi sve da nas uznemiri ova normalizacija radikalne desnice, jer ukazuje na spremnost tradicionalnih konzervativnih partija da se priklone novom pokretu. Aksiom evropske demokratije posle Drugog svetskog rata, nema saradnje sa fašistima, tiho je napušten.
Poruka ovih izbora je jasna. U većini zemalja EU politička podela više nije između umerene desnice i umerene levice, već između konvencionalne desnice, koju oličava glavni pobednik, EPP, Evropska narodna partija (hrišćanske demokrate, liberalni konzervativci i tradicionalni konzervativci) i neofašističke desnice koju predstavljaju Le Pen, Meloni, AfD i ostali.
Sada je pitanje da li će EPP sarađivati sa neofašistima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen spinuje ishod izbora kao trijumf EPP-a protiv oba "ekstrema", ali u novom parlamentu neće biti levičarskih partija čiji je ekstremizam jedva uporediv sa ekstremizmom krajnje desnice. Takav "uravnotežen" stav visoke zvaničnice EU šalje zlokoban signal.
Kada danas govorimo o fašizmu, ne treba da se bavimo samo razvijenim Zapadom. Slična vrsta politike je u usponu i u većem delu globalnog Juga. U svojoj studiji o razvoju Kine, italijanski marksistički istoričar Domeniko Losurdo (takođe poznat po rehabilitovanju Staljina) ističe razliku između ekonomske i političke moći.
Provodeći svoje "reforme", Deng Sjaoping je znao da su elementi kapitalizma neophodni da bi se oslobodile produktivne snage društva; ali je insistirao da politička moć treba da ostane čvrsto u rukama Komunističke partije Kine (kao samoproglašene predstavnice radnika i seljaka).
Taj pristup ima duboke istorijske korene. Kina promoviše "pan-azijanizam" koji se javlja krajem 19. veka kao reakcija na zapadnu imperijalističku dominaciju i eksploataciju. Kako objašnjava istoričar Viren Murti, taj projekat je oduvek bio vođen odbacivanjem ne zapadnog kapitalizma, već zapadnog liberalnog individualizma i imperijalizma.
Ako bi se azijska društva oslonila na svoje predmoderne tradicije i institucije, tvrdili su pan-azijanisti, mogla bi da organizuju sopstvenu modernizaciju da budu još dinamičnija nego Zapad.
Dok je Hegel Aziju smatrao domenom rigidnog poretka koji ne dozvoljava individualizam (slobodnu subjektivnost), pan-azijanisti su predložili novi hegelijanski konceptualni okvir. Pošto sloboda koju nudi zapadni individualizam u konačnici negira red i vodi društvenoj dezintegraciji, tvrdili su, jedini način da se sačuva sloboda jeste da se ona kanališe u novu kolektivnu delatnu snagu.
Primer tog modela može se naći u militarizaciji i kolonijalnoj ekspanziji Japana pre Drugog svetskog rata. Ali istorijske lekcije se brzo zaboravljaju. U potrazi za rešenjima krupnih problema, danas bi mnoge Zapadnjake mogao da privuče azijski model podređivanja individualističkih nagona i žudnje za smislom – kolektivnom projektu.
Pan-azijanizam bio je sklon osciliranju između svoje socijalističke i fašističke verzije (s tim da granice između njih nisu uvek jasne), podsećajući nas da "anti-imperijalizam" nije tako nevin kao što se čini. U prvoj polovini 20. veka, japanski i nemački fašisti uvek su se predstavljali kao brana od američkog, britanskog i francuskog imperijalizma; danas imamo nacionalističke političare ekstremne desnice koji zauzimaju slične pozicije u odnosu na Evropsku uniju.
Ista tendencija uočljiva je u Kini posle Denga, što politikolog A. Džejms Gregor klasifikuje kao "varijantu savremenog fašizma": kapitalistička ekonomija koju kontroliše i reguliše autoritarna država, čiji je legitimitet postavljen u okvire etničke tradicije i nacionalnog nasleđa.
Zato se kineski predsednik Si Đinping uvek poziva na dugu, kontinuiranu istoriju Kine koja seže do antike. Uprezanje ekonomskih impulsa u nacionalističke projekte upravo je definicija fašizma, a slična politička dinamika se može naći i u Indiji, Rusiji, Turskoj i drugim zemljama.
Nije teško shvatiti zašto je ovaj model postao popularan. Dok je Sovjetski Savez trpeo haotičan raspad, kineska komunistička partija se okrenula ekonomskoj liberalizaciji, zadržavajući čvrstu političku kontrolu. Simpatizeri među levičarima hvale Kinu što drži kapital u podređenom položaju, za razliku od SAD i Evrope, gde kapital dominira.
Ali novi fašizam podržavaju i neki noviji trendovi. Pored Le Pen, veliki pobednik evropskih izbora je i Fidija Panajotu, kiparski Jutjuber koji je privukao pažnju pokušajima da zagrli Ilona Maska. Dok je čekao svoju metu ispred sedišta Tvitera, podsticao je fanove da "spamuju" Maskovu majku.
Na kraju ga je Mask primio i zagrlio. Potom je Panajotu najavio svoju kandidaturu za Evropski parlament. Nastupajući na antistranačkoj platformi, osvojio je 19,4% glasova i obezbedio sebi mesto.
Slične figure niču i u Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Sloveniji i drugde, a svi oni pravdaju svoju kandidaturu "levičarskim" argumentom da, otkako je demokratska politika postala sprdnja, za funkcije mogu da se kandiduju i klovnovi. To je opasna igra. Kad dovoljan broj ljudi odustane od emancipatorske politike i prihvati glupiranje, širi se politički prostor za neofašizam.
Povraćaj tog prostora zahteva ozbiljnu, autentičnu akciju. Uprkos svim mojim neslaganjima sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, mislim da je bio u pravu što je na pobedu francuske krajnje desnice reagovao raspuštanjem nacionalne skupštine i raspisivanjem novih parlamentarnih izbora.
Njegov rizičan potez iznenadio je sve. Ali to je rizik vredan preuzimanja. Čak i ako Le Pen osvoji većinu za odluku o sledećem premijeru, Makron će kao predsednik zadržati mogućnost da mobiliše novu većinu protiv vlade. Protiv novog fašizma moramo se boriti što snažnije i brže.
Tekst Slavoja Žižeka prvobitno je objavljen na Project Syndicate, a u prevodu na srpski objavio ga je Peščanik.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 9
Eon
Vlada
"Evo primer iz Pariza pa ti tamo nemožeš normalno noću da ideš."
Klasična mantra seljaka koji se noću dernja po ulicama i zapišava ih.
Iz Pariza
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar