Zveckanje nuklearnim naoružanjem

Nijedna od sukobljenih strana na istoku Evrope nije zadovoljna do sada postignutim na ratištu, a na svetskoj političkoj sceni sve češće se uočavaju naznake spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja.
U jednoj od poslednjih izjava, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg precizirao je da će alijansa "uskoro početi da priprema taktičko nuklearno oružje iz skladišta za stanje pogodno za upotrebu".
 
Više se očekivalo i od dugo najavljivane mirovne konferencije u Švajcarskoj. U završnoj izjavi, istina, ističe se kako je "upotreba nuklearnog oružja u ukrajinskom ratu neprihvatljiva u bilo kom kontekstu". 
 
Međutim, sam skup se od mirovnog preobrazio u neku vrstu panela o finansiranju ratom teško nastradale Ukrajine. Sa ruske strane, savetnici Putina, a i sam ruski predsednik, više puta su izjavljivali da će "Rusija upotrebiti nuklearno oružje ako bude direktno ugrožena".
Koga gađaju američke rakete?
 
Šta se dogodilo poslednjih meseci kada su obe strane počele da govore o atomskom oružju kao o nečem gotovo uobičajenom, rutinskom? Cilj je, očito, polako pripremati javnost i za tako zastrašujući razvoj događaja. Naravno, to nikako ne znači da će do atomskog sukoba doći, ali više se ne može ni isključiti.
 
Mada se svetska javnost uzbudila sredinom juna, čini se da je odlučujući doprinos nagloj "nuklearizaciji svakodnevice" odluka SAD od 31. maja, kada je Ukrajini dopušteno da koristi oružje najmoćnije sile na svetu za napade na ratne ciljeve u Rusiji. Da bude jasnije, širom teritorije koja je i pre sukoba po međunarodnom pravu smatrana ruskom.
 
Sve donedavno, SAD su odbijale da njihove rakete lete na mete u Rusiji plašeći se da se takva pomoć Ukrajini može tumačiti i kao učešće najmoćnije države u ratu.
Ekonomski krah Rusije
 
Doduše, državni sekretar Entoni Blinken je pojasnio da je upotreba preciznih i dalekometnih raketa moguća samo u cilju sprečavanja ruskih napada na Harkovsku oblast. Međutim, Blinken je dodao da će se "pristup Bele kuće ratu menjati i prilagođavati potrebama Ukrajine da se odbrani". Time je ostavio veliki prostor za, ako zatreba, intenzivniju upotrebu američkog oružja i municije prema ruskim teritorijama.
 
Do sada su Amerikanci upotrebu svog oružja uporno ograničavali samo na teritoriju koja se pre 2014. smatrala ukrajinskom, a promena se smatra izvesnim prenošenjem rata i na teritoriju Rusije. No, za Moskvu postoje još značajnije posledice novog pristupa Vašingtona, koji su u isti čas podržale sve najveće evropske sile, od Velike Britanije, preko Francuske, Poljske, Nemačke, do Holandije i Španije. 
 
Smatra se da će precizni napadi na rafinerije, skladišta goriva i municije, posebno aerodrome s kojih poleću najmoćniji ruski avioni, znatno poskupeti cenu rata ruske strane. Ceo plan o prenošenju sukoba i na rusku teritoriju zasniva se na proceni da će snažno doprineti rastu cene rata, te ekonomskom slomu Rusije, na šta, uprkos izostanku posrnuća tokom dosadašnje dve i po godine žestokog sukoba, na Zapadu i dalje računaju.
 
Čuvanje u cilindrima
 
U svetlu neugodnih naznaka postavlja se pitanje koliki je nuklearni arsenal svake od dve strane koje poslednjih meseci sve ljuće zveckaju atomskim naoružanjem. Oko 93 odsto sveg svetskog atomskog naoružanja poseduju SAD i Rusija, s tim da je posle kraja Hladnog rata svaka od dve velesile svela broj strateškog naoružanja na oko 3.500 koje se lansiraju pomoću dalekometnih raketa i namenjene su, pre svega, protiv one druge atomske velesile. To je oružje koje se u laičkoj javnosti doživljava kao atomsko.
 
Međutim, postoji i mnogo tipova manjih bombi koje se na cilj izbacuju iz aviona ili sa podmornica i koje su primerene upravo za upotrebu u lokalnom ili kontinentalnom sukobu. Većina njih je namenjena uništavanju podzemnih kompleksa makar bili zaštićeni betonskim zidom debljine šest metara. Tajna je koliko tačno svaka strana ima ovih, kako se obično kaže, taktičkih nuklearnih bombi.
 
Čuvaju se u namenskim skladištima, specijalno u lagerima zvanim cilindri. NATO savez nema zajedničko atomsko oružje, već je to zbir oružja pojedinačnih članica. Velika Britanija ima 225 ovih malih nuklearnih bombi, ali su specifične i lansiraju se sa brodova. Francuska ima 250 nuklearnih projektila, polovina se lansira sa podmornica, druga polovina iz aviona.
Neprekidna obuka pilota
 
Velika većina bombi za lansiranje iz aviona su američke. Ceni se da u Evropi ima oko 130 "američkih nuklearnih bombi" i razmeštene su na pet evropskih lokacija: Ghedi i Aviano (Italija), Kleine Brogel (Belgija), Volkel (Holandija) i Büchel (Nemačka) i u bazi İncirlik u Turskoj. 
 
Na ovim lokacijama postoje i takozvani cilindri u koje se bombe uvuku pre nego što se postave za lansiranje. U istim državama i Grčkoj postoji i rezervna baza, bez cilindara. Inače, izbacuju se samo iz aviona tipa F-16, F-35 i nemačkog vojnog aviona Tornado, a od 2015. godine NATO pakt stalno organizuje vežbe "Neprekidno podne" tokom kojih se piloti obučavaju za upravljanje avionima koji nose i lansiraju taktičku nuklearnu bombu.
 
Moć bombe zavisi od tonaže. Prva atomska bomba, bačena na Hirošimu 2. avgusta 1945. iz američkog vojnog aviona sa visine 9.450 metara, a detonirana na visini od 570 metara, spržila je sve na površini do 12 kilometara kvadratnih. Temperatura je u epicentru dostizala i 5.000 stepeni Celzijusa, stradalo je oko 75.000 ljudi, a još više u narednim godinama od posledica radijacije.
 
Dalekovidi Bundestag
 
Nema spora, teška kriza i crni dani zahvatili su Stari kontinent. Stiglo se korak do ludila, valja se ipak nadati i činiti sve da se prag ne pređe. Nije, međutim, uvek bilo tako crno. 
 
Godine 2010. velikom većinom poslanika, Bundestag je zatražio od nemačke vlade da se američko oružje izmesti iz Nemačke. Da se tada realizovao poslanički zahtev, svakako bi bilo neuporedivo manje napeto. Izgleda da je bolje bez tako moćnog oružja.
  • Vidra

    25.06.2024 22:51
    Ne valja biti okupator
    Smejurija je da iko veruje da je Rusija, kao očiti okupator jedne suverene zemlje, u pravu. Njima treba nafta i izlaz na Crno more. Tačka. Sve priče o fašizmu su tu da zamažu oči glupavom narodu.
  • Izvidjac Futog

    25.06.2024 14:08
    Rusi
    Rusi neće dati da ih zapad pregazi a zapad Amerika neće odustati pod te namere.Logičan sled stvari nije baš optimistican nažalost.
  • Anonimus

    25.06.2024 13:55
    Opomena u šta može da se izrodi globalno političko ludilo...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.