Zveckanje nuklearnim naoružanjem
Nijedna od sukobljenih strana na istoku Evrope nije zadovoljna do sada postignutim na ratištu, a na svetskoj političkoj sceni sve češće se uočavaju naznake spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja.
U jednoj od poslednjih izjava, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg precizirao je da će alijansa "uskoro početi da priprema taktičko nuklearno oružje iz skladišta za stanje pogodno za upotrebu".
Više se očekivalo i od dugo najavljivane mirovne konferencije u Švajcarskoj. U završnoj izjavi, istina, ističe se kako je "upotreba nuklearnog oružja u ukrajinskom ratu neprihvatljiva u bilo kom kontekstu".
Međutim, sam skup se od mirovnog preobrazio u neku vrstu panela o finansiranju ratom teško nastradale Ukrajine. Sa ruske strane, savetnici Putina, a i sam ruski predsednik, više puta su izjavljivali da će "Rusija upotrebiti nuklearno oružje ako bude direktno ugrožena".
Koga gađaju američke rakete?
Šta se dogodilo poslednjih meseci kada su obe strane počele da govore o atomskom oružju kao o nečem gotovo uobičajenom, rutinskom? Cilj je, očito, polako pripremati javnost i za tako zastrašujući razvoj događaja. Naravno, to nikako ne znači da će do atomskog sukoba doći, ali više se ne može ni isključiti.
Mada se svetska javnost uzbudila sredinom juna, čini se da je odlučujući doprinos nagloj "nuklearizaciji svakodnevice" odluka SAD od 31. maja, kada je Ukrajini dopušteno da koristi oružje najmoćnije sile na svetu za napade na ratne ciljeve u Rusiji. Da bude jasnije, širom teritorije koja je i pre sukoba po međunarodnom pravu smatrana ruskom.
Sve donedavno, SAD su odbijale da njihove rakete lete na mete u Rusiji plašeći se da se takva pomoć Ukrajini može tumačiti i kao učešće najmoćnije države u ratu.
Ekonomski krah Rusije
Doduše, državni sekretar Entoni Blinken je pojasnio da je upotreba preciznih i dalekometnih raketa moguća samo u cilju sprečavanja ruskih napada na Harkovsku oblast. Međutim, Blinken je dodao da će se "pristup Bele kuće ratu menjati i prilagođavati potrebama Ukrajine da se odbrani". Time je ostavio veliki prostor za, ako zatreba, intenzivniju upotrebu američkog oružja i municije prema ruskim teritorijama.
Do sada su Amerikanci upotrebu svog oružja uporno ograničavali samo na teritoriju koja se pre 2014. smatrala ukrajinskom, a promena se smatra izvesnim prenošenjem rata i na teritoriju Rusije. No, za Moskvu postoje još značajnije posledice novog pristupa Vašingtona, koji su u isti čas podržale sve najveće evropske sile, od Velike Britanije, preko Francuske, Poljske, Nemačke, do Holandije i Španije.
Smatra se da će precizni napadi na rafinerije, skladišta goriva i municije, posebno aerodrome s kojih poleću najmoćniji ruski avioni, znatno poskupeti cenu rata ruske strane. Ceo plan o prenošenju sukoba i na rusku teritoriju zasniva se na proceni da će snažno doprineti rastu cene rata, te ekonomskom slomu Rusije, na šta, uprkos izostanku posrnuća tokom dosadašnje dve i po godine žestokog sukoba, na Zapadu i dalje računaju.
Čuvanje u cilindrima
U svetlu neugodnih naznaka postavlja se pitanje koliki je nuklearni arsenal svake od dve strane koje poslednjih meseci sve ljuće zveckaju atomskim naoružanjem. Oko 93 odsto sveg svetskog atomskog naoružanja poseduju SAD i Rusija, s tim da je posle kraja Hladnog rata svaka od dve velesile svela broj strateškog naoružanja na oko 3.500 koje se lansiraju pomoću dalekometnih raketa i namenjene su, pre svega, protiv one druge atomske velesile. To je oružje koje se u laičkoj javnosti doživljava kao atomsko.
Međutim, postoji i mnogo tipova manjih bombi koje se na cilj izbacuju iz aviona ili sa podmornica i koje su primerene upravo za upotrebu u lokalnom ili kontinentalnom sukobu. Većina njih je namenjena uništavanju podzemnih kompleksa makar bili zaštićeni betonskim zidom debljine šest metara. Tajna je koliko tačno svaka strana ima ovih, kako se obično kaže, taktičkih nuklearnih bombi.
Čuvaju se u namenskim skladištima, specijalno u lagerima zvanim cilindri. NATO savez nema zajedničko atomsko oružje, već je to zbir oružja pojedinačnih članica. Velika Britanija ima 225 ovih malih nuklearnih bombi, ali su specifične i lansiraju se sa brodova. Francuska ima 250 nuklearnih projektila, polovina se lansira sa podmornica, druga polovina iz aviona.
Neprekidna obuka pilota
Velika većina bombi za lansiranje iz aviona su američke. Ceni se da u Evropi ima oko 130 "američkih nuklearnih bombi" i razmeštene su na pet evropskih lokacija: Ghedi i Aviano (Italija), Kleine Brogel (Belgija), Volkel (Holandija) i Büchel (Nemačka) i u bazi İncirlik u Turskoj.
Na ovim lokacijama postoje i takozvani cilindri u koje se bombe uvuku pre nego što se postave za lansiranje. U istim državama i Grčkoj postoji i rezervna baza, bez cilindara. Inače, izbacuju se samo iz aviona tipa F-16, F-35 i nemačkog vojnog aviona Tornado, a od 2015. godine NATO pakt stalno organizuje vežbe "Neprekidno podne" tokom kojih se piloti obučavaju za upravljanje avionima koji nose i lansiraju taktičku nuklearnu bombu.
Moć bombe zavisi od tonaže. Prva atomska bomba, bačena na Hirošimu 2. avgusta 1945. iz američkog vojnog aviona sa visine 9.450 metara, a detonirana na visini od 570 metara, spržila je sve na površini do 12 kilometara kvadratnih. Temperatura je u epicentru dostizala i 5.000 stepeni Celzijusa, stradalo je oko 75.000 ljudi, a još više u narednim godinama od posledica radijacije.
Dalekovidi Bundestag
Nema spora, teška kriza i crni dani zahvatili su Stari kontinent. Stiglo se korak do ludila, valja se ipak nadati i činiti sve da se prag ne pređe. Nije, međutim, uvek bilo tako crno.
Godine 2010. velikom većinom poslanika, Bundestag je zatražio od nemačke vlade da se američko oružje izmesti iz Nemačke. Da se tada realizovao poslanički zahtev, svakako bi bilo neuporedivo manje napeto. Izgleda da je bolje bez tako moćnog oružja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
10
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
01.02.2025.•
27
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Pismo mladom novosadskom pesniku
02.01.2025.•
2
Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
01.01.2025.•
5
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
INTERVJU Darko Bajić o očevim crtežima, Crnom bombarderu, studentima: Sivi dom se buni danas
31.12.2024.•
2
Režiser, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Darko Bajić za 021.rs priča o novom filmu, izložbi radova njegovog oca Miloša, o svojim ostvarenjima i mnogim drugim temama.
Kada puknu naprednjačke laži
27.12.2024.•
38
Kakva je to država u kojoj i deca protestuju? To je država sa lošom vlašću.
Komentari 3
Vidra
Izvidjac Futog
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar