Špijuni poslati kući - novi materijal za Holivud

Prošle nedelje obavljena je najveća razmena zatvorenika između SAD i Rusije od hladnoratovskog periodu.
U delikatnoj operaciji pripomogli su Nemačka, Slovenija, Norveška i Belorusija, dopustivši da se nekoliko, narodski, kazano, špijuna iz njihovih zatvora priključi razmeni. 
 
Tako je deset Rusiji odanih ljudi zatvorsku čamotinju iznenada zamenilo šetnjom moskovskim ulicama, dok je u obrnutom smeru otišlo čak 26 osoba. Time je dugo i pažljivo osmišljena akcija postala najmasovnija nakon peroda Hladnog rata tokom koga je sličnih poteza bilo više.
Povratak svojih
 
Obim akcije i sudelovanje većeg broja lica čiji se povratak pripremao duže vreme kazuje nam da je reč o razmeni kojom svaki od učesnika može biti zadovoljan, ponajviše zbog činjenice da je iz kazamata na drugoj strani izvukao gotovo sve "svoje ljude" do kojih mu je izrazito stalo. Upravo ozbiljnost i obuhvatnost operacije je ono što privlači pažnju, pogotovo što politički ambijent odavno nije bio neugodniji za poduhvate dobre namere.
 
Zategnuti odnos između Rusije sa jedne i "Kolektivnog Zapada" sa druge strane nagoveštava da u narednim mesecima, pa i godinama, neće biti sličnih gestova. Kako se naslućuje da ih u skoro vreme više neće biti, logično je da se iz poslednje dogovorenog izvuče najviše što može.
 
Tako se novinar Evan Gerškovič, osuđen zbog prikupljanja i prosleđivana vojnih podataka, umesto u moskovskom zatvoru našao na njujorškim avenijama, dok se Pol Vilan, optužen za sličnu aktivnost, vratio u rodni Mičigen, gde, inače, vodi agenciju za korporativnu bezbednost. 
 
Urednica tatarske redakcije na Radio Slobodna Evropa Alisa Kurbiševa, optužena zbog prikupljananja tajnih podataka i kritike ruske vojske, vraća se novinarskom pozivu, a na zapadu su se obreli Saša Sočilov i Oleg Obrun, obojica poznati kao dugogodišnji aktivisti nevladinog sektora.
Ukrao 500 miliona brojeva
 
Možda je najzanimljivije da su se među razmenjenim našli i spram Kremlja jasno opoziciono profilisani političari  Vladimir Kara Murza i Ilja Jašin, nekoliko najbližih saradnika u zatvoru preminulog Alekseja Navaljnog, te prvi saradnik pomalo zaboravljenog eksmilijardera Mihaila Hodorkovskog.
 
Najzvučnije ime koje se oslobađa tamnice na Zapadu i vraća u Moskvu je Vadim Krasikov, dugogodišnji ruski obaveštajac, u Nemačkoj osuđen zbog ubistva gruzijskog aktiviste Zelimkina Hangošvilija i za čiju razmenu se direktno zalagao ruski predsednik Vladimir Putin. 
 
Pristiže i Roman Seleznikov, sin ruskog poslanika u Vašingtonu, koji je hakovanjem banaka uspeo da ukrade brojeve 500 miliona kreditnih kartica. Osuđen ja na 27 godina zatvora i plaćanje nadoknade 175 miliona dolara.
 
Špijuni visokih tehnologija
 
Ništa manje nije zanimljiv ni Vladimir Knošenko, tragalac Rusiji nedostupnih visokih tehnologija. Uhvaćen je pri pokušaju da u Moskvu odnese 30 tehnologija različitih poluprovodnika. Zanimljivo je da su i među preostalom sedmoricom doletelih u prestonicu Rusije bar trojica "špijuni visokih tehnologija", a tu je i bračni par Dultsev, godinama u Ljubljani prijavljeni kao Argentinci. 
 
Glavni zadatak bio im je da odlaze po značajnijim zapadnim državama i kešom isplaćuju najdublje sakrivene dostavljače ruske strane. U tolikoj meri su bili posvećeni delatnosti da su njihovo dvoje dece živeli u uverenju da su Argentinci i ne znaju ni reč ruskog jezika.
 
Razmenom ne samo da je obuhvaćeno neubičajeno mnogo ljudi, već je i među "akterima" izuzetno mnogo ekstra zanimljivih likova. Ne bi čudilo da su u Holivudu već spremni da na osnovu ovog događaja snime film. To i ne bi bila prevelika novost. Još se sećamo filma iz 2015. godine "Most špijuna" o mostu Glinike u Berlinu na kome se tokom Hladnog rata decenijama odvijala razmena obaveštajaca između dva sučeljena bloka.
 
Na mostu Glinike
 
Tema filma je jedna od prvih i verovatno najpoznatijih razmena iz 1963. godine, kada je poznati naučnik Rudolf Abel, optužen za prosleđivanje tajnih podataka nekadašnjem Sovjetskom Savezu, zamenjen za američkog pukovnika Pauersa, uhvaćenog nakon što su ruski vojnici oborili nevidljivi američki vojni avion iznad grada Sverdlovska.
 
Posle kraha Istočnog bloka devedesetih godina prošlog veka, razmene špijuna događale su se ređe i bile su sa manjim brojem aktera. Ipak, i danas se pamti kada je ruskom pukovniku Sergeju Skripalju, optuženom za odavanje najtajnovitijih podataka, 2010. godine dopušteno da ode u London.  
 
Osim njega tada su razmenjena i dvojica ruskih kontraobaveštajaca optuženih da su američkoj strani pomogli da u svojim redovima otkriju ruskog dvostrukog agenta. Izgleda da su se u Moskvi pokajali zbog ovog poteza, te su šest godina kasnije pokušali da Skripalja, skupa za kćerkom koja se pridružila tatinom poslu, otruju.
Poliglota najveći trgovac oružjem
 
No, čini se da je razmena u jesen 2022. godine možda i najspektakulranija. Američka košarkašica i dvostruka osvajačica olimpijskog zlata Britni Griner, u Moskvi optužena za posedovanje narkotika, zamenjena je za Viktora Buta, po zapadnoj globalnoj predstavi jednog od najvećih trgovaca oružjem. 
 
Rođen u Dušanbeu, glavnom gradu Tadžikistana, u to vreme republike unutar SSSR-a, od malih dana kretao se između ruske, tadžikistanske i ukrajinske kulture, a već u 12. godini u rodnom gradu naučio je esperanto.
 
Kasnije završava portugalski jezik, naučio je još francuski, engleski i arapski pre nego što se zaposlio u ruskoj ambasadi u Mozambiku. Kasnije je naučio blizu 20 jezika, među njima i forsi, zulu, kosa.
 
Nije mu bilo teško da samostalno razvije prevozničku mrežu u aviosaobraćaju, pri čemu su njegove teretne letelice, povremeno je imao i po trideset u floti, prenosile sve, od hrane do oružja, ali niti jedna njegova firma nikada nije kupila oružje. Ceo posao trgovine oružjem je obavljao iz pozicije vlasnika prevozničke kompanije.
 
Neiscrpno blago za scenariste
 
Posle skoro tri decenije prave potrage za Butom, Ameri su 2008. uspeli da ga namame na Tajvan, gde su ga uhapsili, a potom i osudili na 25 godina robije, iako je tužilac tražio kaznu doživotnog zatvora. 
 
Naravno da je gotovo nestvarna biografija zainteresovala dramaturge i film ove tematike se još 2005. godine pojavio u bioskopima. 
  • Laloš

    06.08.2024 19:56
    Pogledajte seriju "Americans" . Najbolja serija na ovu temu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.