Nebojša Čović jači od "rampe"

Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Nakon što je Predrag Danilović, želeći da novoj garnituri omogući pun olimpijski ciklus rada, četiri meseca pre isteka drugog četvorogodišnjeg mandata (po Statutu na treći nema pravo) podneo ostavku, Košarkaški savez Srbije izabrao je novog predsednika. 
 
Reč je o Nebojši Čoviću, koji je unazad 14 godina predsednik Crvene zvezde, počasti koje se, po pravilima, odrekao kako bi mogao da postane čelni čovek u branši. Preciznije, Čović je pre tridesetak godina već bio predsednik KSJ, ali je sa te funkcije smenjen nakon što se razišao sa svojom tadašnjom strankom SPS.
Dug 18,5 miliona evra
 
Inteligentan, obrazovan, dovoljno drzak, ali nadasve vešt, i među opozicionarima se brzo snašao, pa je već nakon četiri godine postao ministar u vladi Zorana Đinđića, sa veoma delikatnim zaduženjem za pitanje Kosova. Potom je napustio "suvu" politiku, posvetio se biznisu u Železniku, naravno i košarci. 
 
Pod njegovom upravom FMP je dva puta bio prvak ABA lige, da bi 2011. prihvatio da vodi Crvenu zvezdu, tada u dubiozi od neverovatnih 18,5 miliona evra. Mada novom predsedniku KSS gode popularne priče da je uspeo za četiri godine pokriti dug, od Zvezde danas ne bi bilo ništa da nije bilo državne odluke i pritiska na poverioce, pretežno banke, da minimiziraju potraživanja, prihvataju reklamiranje po prenaduvanim cenama i slične dosetke kojima se obaveza poverioca drastično redukovala.
 
Izbor nije iznenađenje, Čović se mesecima, pa i godinama, na medijima pojavljuje učestalo. Istina, mora se reći da je, podjednako dobro upućen u politiku, biznis i sport, zanimljiv sagovornik, za koplje iznad većine drugih.
Provincijalni Vrščani, hrabri Somborci
 
Sa predsedničke funkcije je, praktično, postupio i pre nego što je izabran. Istina, ne direktno, u ulozi posrednika našao se klub iz provincijskog gradića na samim obroncima Karpata. Pred sam početak nadmetanja u ABA 2 ligi, ekipa Vršca odustaje od učešća, mada se u drugom delu protekle sezone žestoko borila i uspela da osvoji četvrto mesto u KLS, koje vodi u takmičenje koje sada ocrnjuje do panja. 
 
Bilo je odmah jasno da se Vrščani nisu sami odlučili na hazarderski potez. Dan-dva u velikom delu srpske medijske scene trajala je prava hajka na ABA ligu, sa ciljem da se što pre ukine. Priča nije nova, godinama je promoviše, u ipak nešto uljudnijoj formi, upravo Čović.
 
Međutim, pojavljuje se Joker, klub iz Sombora iza kojeg stoji porodica Nikole Jokića, koji prihvata učešće u ABA 2 ligi. Slede razumne reakcije klubova iz Čajetine i Kragujevca, takođe učesnika, odnosno potencijalnih učesnika nadmetanja, u kojima se, pored ne malih primedbi, iznose i kvaliteti regionalnog prvenstva. 
 
Kada je usledila reakcija Božidara Maljkovića, predsednika Olimpijskog komiteta Srbije, potom glas razuma cenjenog trenera Bogdana Tanjevića, bilo je jasno da na ovim prostorima ima i onih koji ulogu ABA lige vide mnogo pozitivnijom, kao i da država Srbija u ovom trenutku ne stoji iza inicijative Čovića, pardon Vrščana. Valjda nam je svima jasno da se odluke ovoga tipa odnose na oblasti sporta, ali nikada nisu samo sportske.
 
Prvak nema kuda
 
I pored "rampe" postavljene mu baš pred sam izbor, Čović je lako pridobio poverenje košarkaških delegata – čak 28 od njih 30 bilo je za doskorašnjeg prvog čoveka beogradskih crveno-belih. Uostalom, nije bio moguć ni drugačiji epilog, pošto je i u postupku kandidovanja čak njih 30 od 33 bilo za Čovića.
 
Nešto oponentnih glasova se uglavnom vezuje za večitog rivala, Partizan. Takođe, brzo se shvatilo da je gromoglasno pljuvanje po ABA ligi, najavljeno nešto ranije na tradicionalnom košarkaškom saboru na Staroj planini, i neukusno i preuranjeno, te da je neugodnu epizodu potrebno što pre prekriti brojnim predstojećim košarkaškim događajima.
 
Naravno, pitanje učešća srpskih klubova u ABA ligama ostaje i dalje aktuelno. Ima i protivnika i pristalica. Suština je koliko ima smisla nadmetati se u ligi iz koje prvak ne ide nikuda, u kojoj nema uobičajene prohodnosti. Međutim, nije ABA liga jedina takva – iste su sve regionalne lige u Evropi: Balkanska, Alpska, Baltička… Prohodnost je slaba tačka i za Ligu šampiona i Fibakup, takmičenja u nadležnosti Evropske košarkaške federacije.
 
Još nema dogovora
 
Tokom bezmalo četvrt veka, Evroliga je donela mnogo toga dobrog evropskoj košarci, pre svega snažan skok kvaliteta, ali i mnogo toga što ograničava sve timove izvan 18 gotovo stalnih učesnika. Teži da bude zatvoreno takmičenje, bez ispadanja, slično američkoj profesionalnoj ligi. 
 
Nema preciznih i strogo primenjujućih pravila vezanih za ispadanje, odnosno popunu. Važni su, naravno, sportski rezultati, ali i finansijska snaga kluba, veličina hale u kojoj tim igra, broj gledalaca na utakmicama, snaga tržišta zemlje iz koje je klub… Tek kada se u ULEB-u, udruženju klubova osnivača Evrolige, sve razmotri, uručuju se kratkoročne pozivnice za učešće klubovima bez takozvane dugoročne licence.
 
Problem je takav da se može rešiti jedino dogovorom ULEB-a i FIBA. Na tome se radi već godinama, ima manjih pomaka, a nadu budi najava objedinjavanja Evrokupa i Lige prvaka, čiji su upravljači, inače, različiti. Što se tiče ostalih evropskih (ili evroregionalnih) košarkaških nadmetanja, njihov međusobni odnos i odnos prema nacionalnim prvenstvima može se precizno definisati tek kada se, i ako se, najmoćniji – FIBA i ULEB – dogovore. Dotle će sva ostala međunarodna takmičenja delovati nedovršeno.
Sitni ne zanimaju najjače
 
Tu nije kraj priči o učešću srpskih klubova u ABA ligi i njenoj "ćerki" ABA 2 ligi. I danas je učešće u ovom, kao i mnogim drugim evrotakmičenjima, zanimljivo i atraktivno gotovo svim ekipama iz Srbije, baš kao i timovima iz drugih država nastalih raspadom bivše Jugoslavije. Konkurencija je jaka, utakmice ravnopravne i, po pravilu, neizvesne do kraja. Izuzetak su samo najjači, Crvena zvezda i Partizan, koji žestoko dominiraju već petnaestak godina.
 
Slično je i sa drugim klubovima Evrolige – deo njih u lokalnim nadmetanjima igra sa "drugim timom", uključujući sasvim mlade igrače. Jednostavno, timovi iz Evrolige su izrazito superiorni u odnosu na ostale ekipe, te im sa stanovišta sportske neizvesnosti nijedno drugo nadmetanje nije zanimljivo, već, naprotiv, nepotrebno i opterećujuće.
 
Kada država favorizuje
 
Kada su Crvena zvezda i Partizan u pitanju, treba samo uočiti da je godišnji budžet Crvene zvezde 22 miliona evra, a Partizana 23, od kojih 15 odlazi igračima i trenerima. Ako su procene da su igrači svih 16 klubova Košarkaške lige Srbije protekle sezone zaradili ne više od šest miliona evra, jasno je koliko su dva vodeća beogradska kluba nadmoćna – finansijski, a potom i u svakom drugom pogledu.
 
Njihov uspon nije prirodan, izgrađen samo na sportskom terenu, već je posledica direktnog, snažnog i godinama kontinuiranog državnog favorizovanja. Možda država u krajnjem ima neke, pre svega propagandne, koristi od ovakvog pristupa, ali takav podsticaj usmeren gotovo isključivo na dva tradicionalno najjača sportska društva sve ostale gura u drugorazredan položaj. Otuda je i njihov interes bitno drugačiji od interesa dva vodeća kluba u srpskoj košarci – i kada je reč o nadmetanjima u ABA ligi.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Lacika

    04.10.2024 17:05
    Bravo
    Nebojša Čović tri koplja ispred svih, šta god radio.
  • Anonimus

    04.10.2024 15:35
    Portal 021.rs nešto ređe piše o sportu, ali zato povremeno ima odlične osvrte i komentare na sportske teme...
  • /

    04.10.2024 15:29
    /
    ne volite ga vise?
    pa krstili ste se u njega dok je bio komunisticki gradonacelnik beograda.
    pricali da je pozrtvovan, ustajao rano ujutro po snegu da potera autobuse...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pa, ne mogu da ih kupe

Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.

Hladni plamen koji je nadmudrio sistem

Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.

Mladi su najgori

Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.

Kakva je "Sloboda" Angele Merkel

Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.

Dan koji još uvek traje

"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.