Gde ide Vučić, a gde Srbija

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

11.10.2024.

12:51

Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.

Foto: 021.rs

Čovek je izaslanik najmoćnije i najbogatije države na svetu i nije retkost da se takva pozicija ispoljava i na ponašanje u zemlji ambasadorovanja. Uostalom, fondacije iz SAD su najveći podržavaoci pojedinih organizcija širom sveta, sa druge strane Atlantika stižu brojni društveni pokreti i modni tokovi u svim sferama života.

Živa aktivnost

Neubičajeno široka lepeza aktivnosti američkih ambasadora nije samo u Srbiji i Hil nije jedini koji ulogu izaslanika svoje zemlje shvata daleko šire nego što uobičajava evropska diplomatska praksa. Sa ovim se Srbija, kao uostalom i gro zemalja na svim kontinentima, odavno pomirila, realnost je takva.

Ono što iznenađuje je povremena potreba Kristofera Hila da u Srbiji istupa kao da je lokalni funkcioner i to visoke pozicije i nadležnosti koji domaći živalj upoznaje sa krupnim političkim potezima aktuelne vlasti. Tako je nedavno, u manje od mesec dana, dva puta javno ustvrdio kako se Srbija, navodno, sve više približava Zapadu.

Dve izjave

Prvo je 12. septembra na jednom panelu u Beogradu izjavio kako "nema sumnje da Srbija ide ka Zapadu". Mada je primećena, rečenica je ostala nekomentarisana. Potom je 4. oktobra na Fakultetu političkih nauka izjavio kako se "Srbija definitivno okreće Zapadu".

Uludo je jadati se kako diplomata duboko zalazi u stvari druge države, američki ambasadori, pa i Hil, takve stvari sebi dopuštaju, pogotovo kada je reč o manjim i državama koje vode nešto drugačiju politiku u odnosu na zapadna očekivanja.

Osnovno pitanje za domaću javnost je ima li osnova tvrdnjama, pogotovo kada najavljuju tako krupnu i bitnu promenu u političkom životu. Dakle, ima li u poslednjim potezima aktuene vlasti oslonca za Hilova predviđanja.

Kupovina aviona

Nedavna kupovina francuskih aviona "Rafal" je svakako nešto čemu se i Hil, mada prodavac nije američka firma, poradovao. Platiti 3,15 milijardi evra je krupan izdatak za Srbiju, a kada je nedavno rebalansom odlučeno da se gotovo frontno isplati i prva godišnja rata od otprilike 400 miliona evra postalo je jasno da je kupoprodaja defitivna.

Ugasile su se nade rusofilnih krugova u Beogradu da će doći do poništavanja ugovora i da Srbija neće ostati pri sporazumu potpisanom u Parizu. Time Beograd po prvi put posle Drugog svetskog rata vojne avione ne nabavlja u Moskvi i to je potez koji jasno ukazuje da predsednik Vučić nastavlja nešto ranije započetu strategiju zamene naoružanja. Ukazujući na novi smer srpske politike, Hil je ovaj aranžman svakako imao u vidu.

Drugi oslonac svojim predviđanjima Hil je tražio u nedavno potpisanom strateškom energetskom partnerstvu Srbije i SAD. Prepuštajući tek izabranom ministru za spoljne poslove Marku Đuriću da potpiše sporazum o više nego intenzivnoj saradnji, predsednik Vučić je, očito, želeo da izbegne direktnije vezivanje za ovaj akt. Mada sporazum još nije javno objavljen, zna se da je obuhvatan, ponajviše u elektroenergetskom sistemu.

Nepotreban solarni park

Uostalom, od ranije postoji sporazum dve zemlje o izgradnji solarnog parka jačine najmanje 1.200 megavati čija bi godišnja proizvodnja bila oko 1,5 milijardi kilovati godišnje, što je, cirka, pet odsto ukupne srpske proizvodnje.

Ugovor iz vremena ministarke Zorane Mihajlović je izrazito sporan jer bi se solarna forma protirala na gotovo 2.500 hektara, a i svetski trend je da se eolske i solarne elektrane grade po krovovima domaćinstava, a ne u farmama.

Kako je Srbija nedavno skinula zabranu izgradnje nuklearne centrale i, šta više, najavila da će ova vrsta energetskih proizvođača ubuduće biti važan oslonac srspke energetike, jasno je da Ameri računaju da bi mogli isporučiti ne samo svoj tim nuklearke, već i isposlovati da glavninu posla obave njihove firme.

Treći bitan energetski momenat je reverzibilna hidroenergana "Đerdap 3" čija je vrednost procenjena na više milijardi evra, a kapaciteti su toliko veliki da bi struje bilo dovoljno i za Rumuniju i Bugarsku, države na čiju teritoriju bi takođe zalazio potencijalni energetski objekat. Nevolja je što Rumunija nije voljna stupiti u posao, a kao država čiji tok Dunava bi bio obuhvaćen radom hidorelektrane njena saglasnost je obavezna.

Šansa za Amere

U ovome Ameri vide šansu za sebe. Imaju veoma razvijene odnose sa Rumunijom gde upravo grade drugu NATO vojnu bazu, i to ubuduće najveću u Evropi. Izgleda da i srpska strana smatra kako bi Ameri mogli "odobrovoljiti" rumunsku stranu, a i pozajmiti nemali novac.

Naravno da je Hil dobro upućen u stretško-energetsko partnerstvo dve države i ne bi bilo iznenađenja da je u tom sporazumu video oslonac za predviđanje promene orijentacije politike države Srbije.

Teme

aleksandar vučić Kristofer Hil

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

Kosta

15.10.2024 • 18:07

kome nije jasno

neka odgleda film Koste Gavrasa: "Opsadno stanje".

3 4 -1
Пантелија

11.10.2024 • 19:44

Председник хил !

Нама наш председник и не треба, кад земљом руководи и заповеда амбасадор !

8 10 -2
Deda

11.10.2024 • 18:24

Ravno istočno od raja!

9 12 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.