Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu

Živan Lazić

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com
Info
27.11.2024.
18:00 > 14:29
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
Foto: 021.rs
Prvo je prihvatila da snosi troškove izgradnje metroa u glavnom gradu, potom smo, čitajući medije, shvatili da će se iz državnog budžeta finansirati i drugi projekti u prestonici, a bez značaja za ostatak države. 
 
Istina, u predlogu budžeta za narednu godinu malo para je predviđeno za buduću podzemnu železnicu.
Novi prioriteti
 
Preciznije, u naredne dve sezone (što se vidi iz Fiskalne strategije) za metro će biti izdvojeno tek 11 milijardi dinara, 7,85 odsto ranije planiranog novca. Te pare utrošiće se na izgradnju depoa za metro-vozove u Makišu. 
 
Država, dakle, pokazuje da ne odustaje od finansiranja beogradske podzemne železnice, čije je funkcionisanje od velikog značaja za stoni grad, ali za ostatak države ima samo simboličku vrednost. Stoga se takvi projekti u Evropi grade isključivo lokalnim parama, a država skromnom svotom samo signalizira da razume potrebe glavnog grada.
Zapravo, pred državom su iskrsli novi prioriteti: EXPO 2027 i nacionalni stadion, u koji će, umesto prvobitno procenjenih 71, biti utrošeno čak 130 milijardi dinara. 
 
Razlika je za siromašnu Srbiju ogromna, cirka 515 miliona evra, iscrpljen je i državni budžet, te je intenzivna gradnja metroa malo odložena. Izgradnja depoa dođe kao potvrda da naprednjačka vlast, uprkos brojnim kritikama, ne odustaje od metroa, samo start najkrupnijih radova pomera koju godinu u budućnost.
 
Država plaća beogradski projekat
 
Beograđani, ipak, ni naredne sezone neće ostati bez lokalnog projekta finansiranog iz državne kase. Ovoga puta to će biti tunel kod Ekonomskog fakulteta čiji će drugi izlaz biti na Bulevaru despota Stefana, kod policijske zgrade. 
 
Reč je, takođe, o davnašnjem planu glavnog grada, čija bi uloga bila da saobraćaj sa Novog Beograda ka Zvezdari, Paliluli i Pančevu usmeri pod zemlju i tako za skoro 15 odsto umanji učestalost prometa u centru metropole, dok bi zagađenost vazduha bila umanjena za cirka 17 odsto.
 
Nesporno, bilo bi to značajno poboljšanje u funkcionisanju prestonice, ali bez značaja za građane van Beograda. Stoga je i logično da se i ovaj tipično lokalni projekat finansira iz gradskog budžeta. 
 
Tako je svuda u svetu, sem u Srbiji, gde je nedavno država Srbija podigla kredit kod Poštanske banke u iznosu od 24,9 milijardi dinara (oko 213 miliona evra) ciljno za beogradski tunel dug dva kilometra. Reč je o pozajmici na 10 godina, kamate BEOBOR plus 2,5 odsto, s tim da bi otplata počela pete godine korišćenja kredita i obavila bi se u vidu 24 kvartalne rate.
 
Poskupljenje 45 odsto
 
Reč je o složenoj izgradnji gde je prethodno potrebno pomeriti podosta električnih kablova i kanalizacionih cevi kako bi bušenje tunela bilo moguće i započeto. Posao izgradnje samo jedne tunelske cevi trajao bi do tri godine. 
 
U lokalnom žargonu ovaj projekat se naziva "mali metro" i u drugoj fazi podrazumeva rušenje Starog savskog mosta i izgradnju novog mosta na lokaciji postojećeg. Zanimljivo je da je u rebalansu prošlogodišnjeg budžeta ova investicija procenjena na 150 miliona evra, a za samo pet meseci poskupela je za bezmalo 45 odsto.
Dobro je da Beograd rešava svoje saobraćajne i ostale urbanističke probleme. Reč je o glavnom gradu i jedinoj metropoli ne samo u Srbiji već i u regionu. Međutim, svuda u svetu radovi ovog tipa su od velikog značaja za lokalni živalj, ali minimalno ili bez važnosti za ostatak stanovništva. 
 
Stoga se svuda u svetu plaćaju iz gradske kase, samo je Srbija izuzetak u kojoj se iz državne kase već godinama finansiraju beogradski megaprojekti, pa za ostale gradove i regione, neuporedivo siromašnije od metropole, u republičkom budžetu preostaje samo sića.

Teme

budžet

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Direktor JGSP Novi Sad uhapšen kao deo Balkanskog kartela: Šverc droge iz Ekvadora
Direktor JGSP Novi Sad uhapšen kao deo Balkanskog kartela: Šverc droge iz Ekvadora
"Drugar, to ti nije trebalo": Svedočenje starijeg Novosađanina nakon prebijanja u policiji
VIDEO: Pogledajte kako je izgledalo hapšenje direktora novosadskog GSP-a i ostalih
VIDEO: Pogledajte kako je izgledalo hapšenje direktora novosadskog GSP-a i ostalih

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Bolji život - da ga zgrabim

21.11.2024.• 4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Da li je Tramp zaista pobedio?

Da li je Tramp zaista pobedio?

13.11.2024.• 26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

05.11.2024.• 7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Terorizam optimizmom

Terorizam optimizmom

25.10.2024.• 12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

17.10.2024.• 0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Stotka

Stotka

16.10.2024.• 4
Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

16.09.2024.• 4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?

Ko je ovde debeo?

13.09.2024.• 13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.