Šta je softver "Pegaz" kojim su špijunirani novinari, advokati i aktivisti širom sveta?

Autor: Euronews Srbija

Info

20.07.2021.

09:20 > 09:56

Aktivisti za ljudska prava, novinari i advokati širom sveta bili su meta autoritarnih vlasti, koje su ih špijunirale koristeći softver za hakovanje "Pegaz" izraelske kompanije NSO, prenosi Euronews.

Šta je softver "Pegaz" kojim su špijunirani novinari, advokati i aktivisti širom sveta?

Foto: Pixabay (ilustracija)

Softver Pegaz je, inače, namenjen za borbu protiv sajber-kriminalaca i terorista, a u pitanju je malver koji "inficira" Ajfon i Android uređaje, kako bi se izvukli podaci o porukama, fotografijama i mejlovima, ili kako bi se aktivirali mikrofoni i omogućilo prisluškivanje poziva, navodi se u izveštaju u kome je učestvovalo 17 medijskih organizacija.

Prema izveštaju, ovim napadom je pogođeno više od 50.000 telefonskih brojeva, za koje se veruje da su od 2016. godine pa nadalje pripadali ljudima protiv kojih bi nešto mogli da imaju klijensti kompanije NSO.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da je upotreba softvera za špijuniranje novinara "apsolutno neprihvatljiva, ukoliko je to tačno", piše Euronews Srbija.

Liberalna stranka u vladajućoj izraelskoj koaliciji saopštila je da će zatražiti od Ministarstva odbrane informaciju o izvozu špijunskog softvera.

Pristup podacima koji su "procureli" prvi su imali neprofitna medijska organizacija sa sedištem u Parizu, Zabranjene priče i Amnesti Internešnal, koji su ih zatim podelili sa ostalim učesnicima istraživanja.

Forenzičkim analizama na 67 telefona koje je sprovela laboratorija Amnesti Internešnala, utvrđeno je da je 37 njih bilo inficirano Pegazom.

"Ovaj softver podrazumeva totalni nadzor"

Softver Pegaz napravio je izraelski NSO. Oni ga, pre svega, nude vladama širom sveta kako bi se borile protiv terorizma i predstavlja jedan je od najmoćnijih programa za špijuniranje koji trenutno postoji.

Antivirus kompanija Kasperski nazvala je ovaj softver "totalnim nadzorom" - jednom kada dospe u vaš telefon, može da kopira poruke koje primate, pregleda vaše podatke i prisluškuje pozive.

Takođe, može i da vas tajno snima uključivši kameru vašeg uređaja, da aktivira mikrofon da bi snimio o čemu razgovarate u svakom trenutku, a potencijalno može i da odredi vašu tačnu lokaciju, piše DNA India.

Najranija verzija Pegaza napravljena je 2016. godine i u telefone meta dospevala je putem "fišinga", odnosno žrtva je morala da klikne na link koji bi joj potom zarazio uređaj.

Od tada, međutim, Pegaz je toliko uznapredovao da je infekciju moguće izvršiti tzv. "napadom bez klikova", što znači da nije potrebna nikakva interakcija sa telefonom kako bi bio zaražen.

Ukoliko ne uspe napad ni "fišingom" ni "nultim klikom", zlonamerni softver je moguće instalirati na telefon pomoću WiFi mreže, ili, u krajnjem slučaju, ručno - ukoliko neko uspe da ukrade telefon žrtve.

Podjednako su ranjivi i Android i Ajfon telefoni, a u slučaju da je u pitanju napad "nultim klikom", softver će biti instaliran koristeći bagove u samom operativnom sistemu ili aplikacijama poput Apple Photos ili Apple Music.

Jednom kada se nađe u telefonu, Pegaz može izvući manje-više bilo šta iz njega, bilo da je u pitanju fajl ili neka informacija - od kalendara do liste poziva ili istorije internet-pretraživanja.

Meta bili i mađarski novinari

Nekoliko analiziranih uređaja pripadalo je istraživačkim novinarima u Mađarskoj, na osnovu čega se u izveštaju zaključuje da je Pegaza koristio i premijer ove države Viktor Orban, kako bi "zahvaljujući softveru znao šta rade oni mediji koji nisu pod kontrolom vlade", piše Gardijan.

Procureli podaci o metama Pegaza pokazali su da je, u nekim slučajevima, vlada zaista imala povoda da nadzire ljude koji su bili kriminalci ili pretnja po nacionalnu sigurnost.

Međutim, navodi se i da su ovim softverom bili zaraženi telefoni bar deset advokata, jednog opozicionog političara i bar pet novinara, piše Euronews Srbija.

Dva uređaja su pripadala istraživačkom mediju Direkt36, jednoj od 17 organizacija koje su radile na otkrivanju Afere Pegaz.

Šabolč Panji, poznati mađarski istaživački novinar, bio je jedan od onih koji su nadzirani uz pomoć Pegaza, i to se dešavalo tokom 2019. godine, gotovo svaki put odmah nakon što je zatražio odgovore na neka pitanja od mađarske vlade, navodi se u izveštaju.

Još jedna od meta hakovanja u Mađarskoj, prema izveštaju, bio je David Derčenji, urednik novina koje izdaje opoziciona partija MSZP, na vlasti u osmom kvartu u Budimpešti.

"Uglavnom sam radio na nekim običnim temama, koje nisu ništa posebno osetljive", rekao je. Dodao je, ipak, da je možda dospeo na listu nadziranih kada je poslao vladi pitanja u vezi sa suđenjem bivšem članu terorističke organizacije Islamska država.

Iz mađarske vlade, povodom ovih navoda, tvrde da "nemaju nikakva saznanja o navodnom prikupljanju podataka o kojem se ovde govori".

Kompanija NSO i vlade država negiraju sve navode

U odgovoru na sve ove navode, kompanija NSO negira navode iz istrage, objašnjavajući da "nemaju nikakav pristup podacima o osobama koje nadziru njihovi klijenti".

Dva broja telefona koji su bili prsluškivani dovode se u vezu sa dve žene bliske Džamalu Kašogiju, kolumnisti Vašington posta koji je ubijen 2018. godine u konzulatu Saudijske Arabije u Turskoj.

Takođe, jedan od brojeva pripadao je meksičkom novinaru Sesiliju Pinedi Birtu, koji je ubijen 2017. godine nakon što su ga atentatori pronašli u auto-perionici. Njegov telefon nikada nije pronađen, pa policija nije mogla da utvrdi da li je bio hakovan ili ne.

Iz NSO su rekli da, čak i ako je Pineda bio meta nadzora, to i dalje ne znači da su podaci iz njegovog telefona na bilo koji način doprineli njegovom ubistvu. Iz ove organizacije tvrde da je vlada mogla da prisluškuje i prati Pinedu na neki drugi način.

Pored NSO, svoje odgovore je medijskim udruženjima koja su napravila ovo istraživanje poslalo i nekoliko zemalja za koje se smatra da koriste softver Pegaz.

Osim Mađarske, koja je rekla da nema nikakva saznanja o navodima medija, reagovale su i vlade Maroka i Indije, koje odbaciju vezu sa softverom.

Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, Dubaija, Saudijske Arabije, Bahreina, Kazahstana, Azerbejdžana i Meksika nisu odgovorile na upite o kompaniji NSO i softveru Pegaz.

Teme

ŠPIJUNAŽA

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

@Drum

20.07.2021 • 16:25

"Ne kažem da neko može na svoju ruku bez naloga da prati, ali praćenje se vrši tek na osnovu sumnje da radiš nešto ilegalno. "

Naravno da prati bez naloga. Proveri koji su uslovi za prisluškivanje u Mađarskoj. Da ti pomognem: nema ih. Ministar kaže "treba" i oni rade. A ko kaže ministru? Pa Orban.

Naravno da je ovo osnova za rasturanje svakog društva i uvod u diktaturu Orvelovskog tipa.

3 3 0
Drum

20.07.2021 • 12:23

Ja ne vidim ništa loše u praćenju i sakupljanju informacija o teroristima i kriminalcima. A paranoici koji misle da nas sve prate neka se malo informišu.
Kao prvo da nas sve prate, to je ogromna količina podataka koje treba obraditi, srediti i sortirati informacije koje bi bile od koristi državnim agencijama/službama.
Ne kažem da neko može na svoju ruku bez naloga da prati, ali praćenje se vrši tek na osnovu sumnje da radiš nešto ilegalno.
Ja sam uvek za praćenje, ne radim ništa ilegalno, ne kradem, ne dilujem drogu, ne bavim se terorizmom, tako da nemaju šta da mi naotovare.
Praćenja i sakupljanja informacija je bilo i pre, samo je danas mnogo lakše. Pre su bili doušnici, može vaš prijatelj, član porodice, familija, sa kojim svaki dan pijete kafu doušnik koji će da prenese informacije.

14 12 +2
a kod nas?

20.07.2021 • 11:19

Ima tekst na BBC da je i Srbija kupila i koristi Pegaz. To znaci da nas sve AV&co prate i prisluskuju?
Ajmo novinari malo istrazite koriscenje ovog softvera u Srbiji.

15 5 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.