Viktor Orban prvi državnik iz EU na spisku najvećih neprijatelja medijskih sloboda

Premijer Mađarske Viktor Orban prvi je predsednik vlade neke članice Evropske unije koji se našao na spisku „Neprijatelja slobode medija” nevladine organizacije Reporteri bez granica (RSF).
Viktor Orban prvi državnik iz EU na spisku najvećih neprijatelja medijskih sloboda
Foto: Pixabay
Spisak koji je objavljen danas obuhvata 37 šefova država ili vlada koji, prema oceni RSF, na posebno drastičan način guše slobodu štampe.
 
Za sve njih RSF navodi da gaze medijske slobode tako što su "stvorili sistem cenzure, arbitrarno hapse novinare ili protiv njih podstiču nasilje, a ako sami nemaju krvi na rukama, onda je to zato što su direktno ili indirektno podsticali na ubistvo novinara”, preneo je portal Euraktiv Srbija.
 
Devetnaest, kako ih RSF naziva, "predatora" vladaju zemljama koje su na mapi medijskih sloboda RSF obojene crveno i označene kao "loše" za slobodno novinarstvo, a 16 njih vlada u zemljama koje su obojene crno i označene kao "veoma loše" za slobodne medije.
 
Na najnovijem spisku našlo se ukupno 17 državnika kojih nije bilo na prethodnom spisku, 2016. godine, a pored Orbana, tu su se prvi put našli i brazilski predsednik Žair Bolsonaro, saudijski prestolonaslednik Mohamad bin Salman i šefica hongkonške vlade Keri Lam.
 
Za Salmana se navodi da je u svojim rukama koncentrisao svu moć u monarhiji koja ne trpi slobodu medija, a njegov represivni aparat odgovoran je i za otmicu i brutalno ubistvo novinara i disidenta Džamala Kašogija.
 
Bolsonaro se na listi našao "zbog agresivne i brutalne retorike protiv medija, koja je novi vrhunac dostigla sa izbijanjem pandemije".
 
Keri Lam se kao "predsednica regionalnih vlasti Hongkonga od 2017. pokazala kao marioneta kineskog predsednika Si Đinpinga i sada otvoreno sprovodi njegovu 'predatorsku' politiku prema medijima”, naveo je RSF.
 
Lam i premijerka Bangladeša Hasina Vazed su ujedno i prve dve žene koje se se našle na spisku RSF, javlja Beta.
 
Poput njih dve, većina novopridodatih na spisak, 13 su iz azijsko-pacifičkog regiona.
 
Na spisku su i kineski premijer Si Đinping, indijski Narendra Modi, severnokorejski lider Kim Džong Un, predsednici Turske i Egipta Redžep Tajip Erdogan i Abdel Fatah al Sisi i predsednik Venecuele Nikolas Maduro.
 
Među najveće protivnike slobode štampe uvršteni su i predsednici bivših sovjetskih republika Azerbejdžana, Turkmenistana i Tadžikistana Ilham Alijev, Gurbanguli Berdimuhamedov i Emomali Rahmon, kao i predsednik ruske Republike Čečenije Ramzan Kadirov.
 
Na spisku se nalazi i sedam državnika koji su bili još i na prvom spisku koji je sastavio RSF, pre 20 godina – 2001. godine.
 
To su sirijski predsednik Bašar al Asad i vrhovni vođa iranske revolucije Ali Hamnei, ali i predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko.
 
Najdugovečniji državnici na spisku su ipak iz Afrike, i to su predsednik Ekvatiorijalne Gvineje Teodoro Obijang Ngema Mbasogo, koji je šef države još od 1979. godine, predsednik Ruande Pol Kagame i Isajas Afeverki, predsednik Eritreje koja se našla i na poslednjem mestu na Svetskom indeksu slobode medija za 2021. godinu.
  • Kruti

    05.07.2021 15:52
    Podrska Viktoru.
  • @Марина

    05.07.2021 15:12
    Vi nijedan jedini normalan stav i komentar ne možete imati?
    Nije vama lako.
  • Марина

    05.07.2021 14:46
    На правом путу, више нема никакве сумње. Благо Мађарима.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Amerikanci sutra biraju: Tramp ili Haris

Amerikanci 5. novembra izlaze na birališta kako bi izabrali sledećeg američkog predsednika, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.