Unesko: Telefone treba zabraniti u školama

Pametne telefone treba zabraniti u školama, kako bi se sprečilo ometanje časova, popravilo učenje i deca zaštitila od sajber nasilja, stoji u novom izveštaju Uneska.
Unesko: Telefone treba zabraniti u školama
Foto: Pixabay
Prema objavljenom dokumentu, postoje dokazi da preterana upotreba mobilnih telefona smanjuje obrazovni učinak i da previše vremena za ekranom može da ima negativne efekte na emocionalnu stabilnost dece.
Poziv na zabranu pametnih telefona u učionicama jasan je znak da digitalna tehnologija u celini, uključujući i veštačku inteligenciju uvek treba da bude u službi "humanocentričnog pogleda" na obrazovanje, a nikada ne zamenjuju direktnu interakciju sa učiteljima. 
"Gardijan" piše, a Euronews Srbija prenosi, da Unesko upozorava zakonodavce na nepromišljeno prihvatanje digitalnih tehnologija, tvrdeći da je njihov pozitivan uticaj na ishod učenja i ekonomsku efikasnost može biti precenjen, a da novo nije uvek i bolje.
 
"Ne donose sve promene napredak. Samo zato što se nešto može uraditi, ne znači da treba da se radi", zaključuje se u izveštaju.
 
Kako se veliki deo obrazovanja premešta u onlaj sferu, naročito na univerzitetima, Unesko poziva tvorce politika da ne zanemaruju "društvenu dimenziju" obrazovanja, koja uključuje direktno učenje licem u lice. 
 
"Oni koji podstiču individualizaciju, možda potpuno gube iz vida šta je uopšte obrazovanje. Digitalna revolucija nosi nemerljiv potencijal, ali baš kao što postoje upozorenja, kako bi trebalo da bude regulisano u društvu, slična pažnja mora da se pokloni načinu na koji se koristi u obrazovanju", kaže generalna direktorka Uneska Odri Azule.
 
"Njegova upotreba mora biti u službi poboljšanih iskustava u učenju i za blagostanje učenika i učitelja, a ne na njihovu štetu. Držite potrebe učenika na prvom mestu i podržite nastavnike. Internet veze nisu zamena za ljudsku interakciju", dodala je Azule.
 
U Uneskovom izveštaju stoji da je državama potrebno da odrede jasne ciljeve i principe kako bi obezbedili da digitalna tehnologija u obrazovanju bude na korist, umesto da šteti i zdravlju pojedinačnih učenika, ali i demokratiji i ljudskim pravima kroz narušavanje privatnosti i širenje mržnje na internetu.
 
Prekomerna ili neadekvatna upotreba tehnologije u učionici i kući, bilo da je reč o pametnim telefonima, tabletima ili računarima, može da odvlači pažnju, ometa i tako ima odlučujući uticaj na učenje, ocenjuju stručnjaci. U izveštaju se navodi velika međunarodna studija koja je proučavala rezultate niza istraživanja i koja je ukazala na "negativnu povezanost" između preterane upotrebe digitalne tehnologije i učinka učenja.
 
Iako tehnologija može da potencijalno otvori prilike za učenje za milione ljudi, nemaju svi istu korist od nje, pa mnogi siromašniji ljudi širom sveta bivaju isključeni. Infrastruktura za digitalno obrazovanje je skupa, a cena koju plaća životno okruženje često se potcenjuje. 
 
Malo je istraživanja koja nedvosmisleno ukazuju na to da digitalna tehnologija značajno dodaje na vrednosti obrazovanju, navodi Unesko u izveštaju Svetskog obrazovnog monitoringa za 2023. godinu. Veliki deo dokaza u prilog toj tezi dobijen je u istražvanjima koja su finansirale privatne kompanije, pokušavajući da prodaju digitalna učila. Njihov rastući uticaj na obrazovnu politiku u zemljama širom sveta je "razlog za zabrinutost", dodaje se u izveštaju.
 
Unesko navodi da se "zemlje polako bude po pitanju značaja toga da učenike stave na prvo mesto". Agencija navodi primer Kine, koja je ograničila upotrebu digitalnih uređaja u proceu učenja na trideset procenata, a od učenika se očekuje da redovno prave pauze u gledanju u ekran.
Opšeprihvaćeno je da je onlajn učenje "zaustavilo uništavanje obrazovanja" kada su se škole i univerziteti zatvorili tokom pandemije. Procenjuje se da je u tom periodu više od milijardu učenika širom sveta prešlo na učenje preko interneta. Međutim, milioni siromašnih, koji nisu imali pristup internetu su izostavljeni.
 
Na osnovu analize 200 obrazovnih sistema širom sveta, Unesko procenjuje da je svaka šesta država zabranila pametne telefone u školama ili kroz zakone ili kroz pravilnike. Među njima je i Francuska, koja je to pravilo uvela 2018, kao i Holandija, gde će odluka stupiti na snagu 2024. godine.
 
Najavljujući zabranu ovog meseca, holandski ministar obrazovanja Robert Dijkgraf je rekao: "Učenici treba da se koncertrišu i dobiju priliku da dobro uče. Mobilni telefoni su ometači - to pokazuju naučna istraživanja. Treba da zaštitimo učenike od toga".
  • Marko

    22.08.2023 10:31
    LudiloGlobalista je uzelo maha
    Kako da ne ,vec su zakljucani u skoli jos da im uzmete telefone i da nemaju nikakvu vezu sa spoljnim svetom ,odlicno za razne globalisticke igrice i teroristicke akte tipa K.K. masakra.
  • Čemu

    17.08.2023 14:19
    zabrana mobilnih telefona?
    Po toj logici bi na kraju trebalo zabraniti internet, a posle toga i TV, novine, knjige... Hajde da se vratimo u pećinsko doba! Umesto zabrana pokažite deci u školama kako mogu da iskoriste pametne telefone na najbolji mogući način. Edukujte ih kako da koriste interenet (tu ne mislim na informatiku kao predmet koji je po meni potpuno promašio temu). Da sam profesor dao bih deci da slobodno koriste mobilne telefone prilikom časova, a pogotovu testova. Testove bih prilagodio tako da moraju da koriste glavu. Telefoni im neće pomoći da reše zadatake! Naravno, biće zloupotreba. Šta god da se izmisli novo, uvek se nađe izvesna grupa ljudi koja hoće da zaobiđe sistem, da ga prevari. Ona će ostati tu i nakon zabrane. Uvek je bilo kukolja u društvu. Ali, tu su i roditelji, nastavnici da pomognu da ga bude što manje. Edukujte decu više pa neće biti potrebe za zabranama.
  • Mika

    16.08.2023 15:12
    Boles'
    Zabrana u školama i na fakultetima. Zapravo, u svim obrazovnim institucijama (na fakultetima, višim školama, auto školama...). Što pametniji uređaj, gluplji korisnik, vrlo prosto. Kada imaš sve na dohvat ruke, mozak se ne koristi u velikoj meri. Na primer, koliko brojeva telefona su ljudi znali napamet pre pojave mobilnih telefona, a koliko sada? Koliko pesama su ljudi napamet znali pre ovolikog korišćenja računara, a koliko sada? Koliko su knjiga pročitali, a koliko sada? Da se spreme za posao, to je najbitnije. Da, ali neće svi da motaju kablove i da budu političari, mora neko nešto i da stvori. Takođe, strogo kažnjavati one koji vređaju decu (i odrasle) u toku nastave, imaju svoju decu i najbliže, pa neka njih vređaju koliko god hoće. Takvima nije mesto u školi. Zamislite da uđete u radnju i da vas neko ispsuje ili izvređa zato što ste pitali gde se nalazi neki proizvod?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.

Pristalice opozicije ponovo na ulicama Tbilisija

Demonstranti su danas postavili šatore u glavnom gradu Gruzije, Tbilisiju, uz obećanje da se neće skloniti do novih parlamentarnih izbora, preneo je Gruzijski servis Radija slobodna Evropa.