021 u Irskoj: Zašto Darko iz Srbije živi svoj život na najbolji mogući način

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

10.10.2023.

12:57 > 12:57

Od jedne od poslednjih država Zapadne Evrope koja je dekriminalizovala homoseksualnost, do prve koja je uvela istopolni brak referendumom, Irska je prešla dug put.

021 u Irskoj: Zašto Darko iz Srbije živi svoj život na najbolji mogući način

Foto: 021.rs

Kada je 25. maja 2015. godine većinom glasova na nacionalnom referendumu odlučeno da se istopolne zajednice izjednačavaju sa brakom, na ulicama Irske se plesalo i slavilo.

Samo 22 godine pre toga, istopolni odnosi su bili zabranjeni zakonom u ovoj državi. Danas se Irska smatra jednom od najbezbednijih država za LGBT osobe.

U ovu zemlju zbog posla je otišao i Darko iz Beograda. Nije se ciljano zaputio na "smaragdno ostrvo" kako bi ostvario svoje pravo na ljubav i brak, ali se, kako priča za 021.rs, tako zadesilo.

"Kada sam ovde došao, u suštini sam uvideo da je funkcionisanje svih osoba na nekom podjednakom nivou i da nema nikakvih ograničenja u smislu toga ko je koje seksualne orijentacije i koja prava može da ima. Referendum je doneo potpuno izjednačavanje svih prava koja su vezana za brak. Porodični zakon je u tom smislu potpuno uravnotežen za sve, tako da sam ja bio poprilično uzbuđen što sam izabrao Irsku kao mesto za život, ne znajući tada da je to tako. Kada sam shvatio da jeste, video sam da mogu da živim svoj život na najbolji mogući način, bez ikakvih briga zbog toga što sam gej", priča Darko.

U Irskoj je pronašao i partnera i ozvaničio svoju zajednicu pred zakonom ove države. Za razliku od Ustava Srbije kojim se brak definiše kao zajednica muškaraca i žene, Darko, na osnovu svog iskustva i onoga što trenutno živi sa svojim bračnim drugom opisuje brak kao "zajednicu dvoje ljudi između kojih su glavni sastojci emocija, ljubav, razumevanje i prihvatanje druge osobe".

"To je i sposobnost da se o svemu razgovara, da se problemi zajedno rešavaju - u suštini, brak kao i svaki drugi. Nema nikakvih razlika. Svi činioci koje sam video u braku svojih roditelja su prisutni i u mom braku, od radosti do problema. Sve je isto. Poznajem kolege koji su u istopolnim brakovima imaju deci i sve iste stvari im se dešavaju kao u heterobraku - od radosnih trenutaka, rođendana, do vođenja kod lekara. To sve ovde funkcioniše bez ikakvih ometanja, koliko je meni poznato. Bez osude u većini slučajeva", navodi Darko.

On ističe i da ni na koji način istopolni brak ne ugrožava postojanje heterobrakova jer prosto nisu povezani.

"Svako živi svoj život i svako ima svoju priču", priča sagovornik 021.rs iz Dablina.

Poredeći nekada vrlo tradicionalističku društvenu klimu u Irskoj sa onom koju imamo u Srbiji, Darko kaže da se nada da i u Srbiji situacija može da se promeni na sličan način.

"Razlika koja se desila ovde je neka vrsta ekonomskog napretka i orijentisanja ka tome da se Irci posvete sebi samima na takav način da to ne znači da odbijaju nešto što je različito, nego da ga prihvataju, usvajaju i koriste na najbolji mogući način. Ako bi nešto moglo da se promeni u Srbiji bilo bi dobro slediti irski recept i potruditi se da religija na koju svako ima pravo ne utiče na zakone države. I ovde su ljudi religiozni, ali ne postoji to preklapanje između religije i države", smatra naš sagovornik.

Ako bi se to zaista i desilo u Srbiji, ocenjuje da bi moglo da dođe do promene i poboljšanja, ne samo za LGBT populaciju, već i za druge grupe, kao što su osobe sa teškoćama u razvoju, žene i manjine.

"Ako dođe do neke ravnopravnosti tu bi mogao da se postigne boljitak i u ekonomskom smislu, a samim tim bi se stvorili uslovi da se neki ljudi vrate, pa možda i ja", kaže Darko.

Kako priča naš sagovornik, najčešći razlozi za odlazak iz Srbije nisu samo ekonomski, već je reč i o samom kvalitetu života.

"Kvalitet života podrazumeva i to da mogu da budem ono što jesam dok god nikod ne ugrožavam. Samim tim, meni ta privilegija, taj benefit, ta korist od toga kako Irska danas funkcioniše mnogo znači. Meni znači da mogu najnormalnije da odem na večeru bilo gde, da ljudi vide da sam sa svojim mužem na javnom mestu i da to nikog ne zanima i ne ugrožava", zaključuje Darko.

Kako je Irska prešla ovaj put i ima li mesta za još napretka?

Podrik Rajs iz organizacije "LGBT Irska" koja vodi nacionalnu liniju za pomoć LGBT osobama, grupe podrške, zalaže se za unapređenje zakonodavnog okvira i bavi se edukacijom, za 021.rs priča kako je Irska prešla ovako dug put od konzervativne države uređene po pravilima Katoličke crkve, do države u kojoj su jednaka prava zagarantovana.

"Ako računamo istoriju od 1920-ih, odnosno od nastanka irske države, prvih 70 godina njenog postojanja, homoseksualnost je bila kriminalizovaana, a dekriminalizovana je tek 1993, što je, u zapadnoevropskom kontekstu prilično kasno. Nakon toga imali smo prilično brz napredak. Više legalnih borbi dovelo je do dekriminalizacije, a nakon toga je došao zakon o jednakosti, pa zakon o civilnom partnerstvu, pa onda i referendum o braku", navodi Rajs.

Iz njegove perspektive, kako priča, Irska se mnogo promenila u devedesetim i dvehiljaditim, naročito zato što je poverenje u Katoličku crkvu opalo.

"Crkva je bila prilično moćna institucija u Irskoj i mogla je mnogo da utiče na zakonodavstvo i političare. Ali, bilo je više ogromnih skandala, naročito oko zlostavljanja dece. Manjak poverenja u Crkvu koji je usledio, otvorio je prostor da ljudi počnu da razmišljaju sami za sebe. Kao rezultat, javilo se više prihvatanja, jer su ljudi počeli da preispituju crkvena učenja i stavove", ističe naš sagovornik iz organizacije "LGBT Irska".

Takođe, dodaje Rajs, osamdesetih je mnogo ljudi napustilo Irsku zbog recesije, a dvehiljaditih se mnogo njih doselilo iz inostranstva zbog poboljšane ekonomske situacije. Bilo je, kaže, i mnogo organizovanja, grupa za ljudska prava i aktivista koji su se aktivno zalagali za jednaka prava.

Prisećajući se referenduma, Rajs priča da su širom države, u urbanim i ruralnim krajevima ljudi glasali za jednaka bračna prava, i da je tome prethodilo mnogo iskrenih razgovora.

"Mnogo se pričalo o referendumu. U to vreme je i tadašnji ministar zdravlja, a sadašnji premijer Leo Varatkar, uživo na mediju sa nacionalnom pokrivenošću objavio da je gej. Postojala je nacionalna debata o referendumu i trajala je bar šest meseci. O tome se pričalo na radiju, na televiziji i u privatnim razgovorima. Mislim da su ljudi shvatili da u svakoj porodici imaju nekog ko je LGBT ili na svakom radnom mestu, ili je bar slavna osoba kojoj se dive deo zajednice. To je zaista pomoglo da se promeni stav javnosti", kaže Rajs.

Kada je referendum prošao, to je bio revolucionaran trenutak, priča naš sagovornik.

"Ljudi su doslovno plesali na ulicama. Bio je to ogroman trenutak za sve. Kada se osvrnem na to par godina kasnije, mislim da je možda trebalo da uradimo više. Ljudi i dalje gledaju preko ramena kada šetaju ulicama. I dalje imamo zločine iz mržnje, nasilje i proteste ekstremne desnice. Da, bila je to velika promena, ali nije promenilo sve", ističe Rajs i dodaje da je trebalo promeniti i porodične zakone i da se sada radi na tome.

Kako kaže Rajs, napredak u Irskoj nije linearan.

"Postoje pogoršanja, a postoji i ogroman napredak. Može da se čini, u jednom trenutku, da je sve rešeno. To je neka lekcija koju možemo naučiti iz referenduma. On je ogroman skok napred, ali ne možemo biti u potpunosti zadovoljni. Stvari se mogu pogoršati. Videli smo ekstremne desničare koji se organizuju i aktivno pokušavaju da oduzmu prava, vidljivost i reprezentaciju LGBT zajednici. To su novi izazovi i nove bitke", objašnjava Rajs.

Naš sagovornik podseća da je od izbijanja pandemije korone virusa došlo do organizovanja ekstremno desničarskih grupa širom Evrope, pa i u Irskoj i dodaje da su u Irskoj jedno vreme specifično targetirali biblioteke koje među svojim materijalima imaju i knjige posvećene LGBT zajednici.

Ipak, kako kaže Rajs, dobro je što postoji široka podrška javnosti za LGBT osobe, pa su kada se to poslednji put desilo u Korku organizovali veliki protestni marš protiv ekstremizma u kom su učestvovali svi - od aktivista za ljudska prava, pa do radničkih sindikata.

Uspeh referenduma i kampanja koja mu je prethodila

Zašto je referendum bio tako važan, kako je organizovan i kako je sprovedena kampanja koja je omogućila da više od 60 odsto građana Irske glasa za jednaka bračna prava, za 021.rs priča Džejn Suter iz Dablinskog gradskog univerziteta, koja se u svojim istraživanjima bavila ovim referendumom.

"Bio je to prvi put da je Vlada izašla pred građane sa pitanjem 'šta bi trebalo da bude urađeno'. Pre toga je sproveden eksperiment nazvan 'Mi, građani' koji je pokazao da je to moguće. Vlada je odlučila da pokuša sa ovim pitanjem, jer je bračna jednakost bila veoma kontraverzna. Mnogo političara je bilo nervozno zbog te zamisli. Nekima se ideja nije sviđala, a neki su bili veoma 'zagrejani' za nju. Bilo je vrlo korisno dobiti glas građana zbog toga", navodi Suter.

Kao i Rajs, podseća da je Irska bila vrlo konzervativna zemlja pod uticajem Crkve i takođe ocenjuje da su skandali vezani za zlostavljanje dece umanjili poverenje građana u ovu instituciju.

"Jedan od faktora u glasanju građana je bila i frekvencija odlaska u crkvu. Oni koji su išli u crkvu svaki dan, su najverovatnije glasali protiv jednakosti. Oni koji posećivali crkvu jednom nedeljno ili ređe, su verovatnije bili za jednakost", objašnjava Suter.

Velikoj izlaznosti je doprinelo i odgovorno izveštavanje medija.

"Debata je izgledala drugačije nego ranije. Nismo imali ekstremno suprotstavljene stavove u panel emisijama, već umerene ljude koji su argumentovano izlagali svoja shvatanja, bez svađa i vike. Mogli smo da čujemo ljudska iskustva i imamo informisanu raspravu", objašnjava sagovornica 021.rs i u tom smislu podseća na objavu tadašnjeg ministra zdravlja koji je u radijskoj emisiji rekao da je homoseksualac.

Kako kaže Suter, javnost mu je nakon toga pružila podršku i ljudi su mislili da je to vrlo hrabro od njega.

Način na koji je vođena kampanja je takođe mnogo uticao na izlaznost i glasanje za jednaka bračna prava.

"I studenti su imali veliku kampanju koja se zvala 'nazovi svoju baku'. Svi mladi ljudi su zvali svoje bake i deke i pričali im da imaju prijatelje koji su LGBT ili da su oni LGBT i govorili im koliko im to znači. Ovi ljudski, emotivni apeli su urodili plodom. Ovo je bilo pitanje oko kojeg su se mladi okupili, a oni inače, retko glasaju. Do ove teme im je bilo stalo", ističe profesorka.

Kao što se često i u Srbiji priča, glasanje o ljudskim pravima ume da bude osetljiva tema. Suter kaže da se LGBT zajednica s pravom pitala zašto bi ikom bila data takva moć da glasaju o njihom pravu, ali dodaje da je, ako to pravo već ne postoji, referendum dobar način da se osigura.

"Ako se uradi kako treba, ako već nemaju to pravo, onda da. Ne bih glasala da se nekom pravo oduzme. Ali, ukoliko ste u zemlji u kojoj ne postoji bračna jednakost i onda se organizuje glasanje da se ona osigura, to jeste jedan od načina za uspeh", kaže Suter.

Kako zaključuje, ono što svet može da nauči od Irske je da su ovako velike promene moguće.

Teme

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Fuj49

11.10.2023 • 08:05

Ovo je nebeska Srbija, bre

U tigru to neće da može (što reče ona REMkinja).

7 11 -4
peshkirich

10.10.2023 • 20:21

jao darko bas divno

11 9 +2
Kaja

10.10.2023 • 18:30

@Pink Panter

Svima nam je potrebna ljubav. To je ono što nas povezuje.

16 7 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.