Objavljen najopsežniji izveštaj o zločinima nacističkih lekara - eutanazijama, sterilizacijama...
Eutanazija i sterilizicija hendikepiranih, surovi eksperimenti na ljudima - to je deo upravo objavljenog najopsežnijeg izveštaja o medicinskim zločinima nacista od 1933. do 1945. godine.
"Često je iznenađujuće koliko je u današnjoj medicinskoj zajednici ograničeno znanje o zločinima nacista u medicini, osim možda nejasne predstave o eksperimentima Jozefa Mengelea u Aušvicu", izjavio je Hervig Čeh sa Medicinskog univerziteta u Beču, prenosi Dojče vele.
Zbog toga su pre tri godine on i njegove kolege glavnom uredniku stručnog časopisa Lanset predložili osnivanje komisije koja bi proširila znanje u ovoj oblasti i izvukla pouke za budućnost.
Sada je komisija predstavila izveštaj koji se zasniva na 878 izvora. To je najopsežniji izveštaj o ovim zločinima do sada, preneo je Lanset i dodao da dokument beleži razvoj medicinskih istraživanja u doba nacizma i portretira pojedine počinioce i žrtve.
U izveštaju se detaljno opisuje kako su lekari i zdravstveni stručnjaci pomogli izradu takozvanih "zakona o obaveznoj sterilizaciji" i bili aktivno uključeni u sterilizaciju više od 350.000 ljudi koji su, po nacističkim rasnim zakonima, klasifikovani kao "genetski inferiorni".
Veoma je mnogo onih koji nisu preživeli zahvat, a oni koji jesu - kasnije su imali ozbiljne fizičke i psihičke probleme.
Najmanje 230.000 ljudi s mentalnim, kognitivnim i drugim teškoćama je ubijeno u takozvanim "programima eutanazije" u Nemačkoj i na okupiranim područjima tokom Drugog svetskog rata. Desetine hiljada su bili zlostavljani u eksperimentima u koncentracionim logorima.
Većina počinilaca i njihovih pomagača posle rata nije odgovarala za te zločine, ili je to učinjeno kasno. Tu nisu izuzetak ni nacistički zločinci medicinske struke - uključujući i Jozefa Mengelea koji je umro u poznim godinama - na slobodi u Brazilu 1979.
Nacistima je kao pseudo-naučno opravdanje za zločine poslužila njihova teorija o ljudskim rasama i "rasnoj higijeni". Osnova toga bila je antička ideja eugenike o "poboljšavanju roda", dopunjena pozivanjem na teoriju evolucije koju je Britanac Čarls Darvin objavio sredinom 19. veka. Prema njoj u procesu prirodne selekcije opstaju samo najsposobniji, dok ostali nestaju.
Ideja "Eugenike" je ojačala u Nemačkoj, odakle su tvorci njenog tadašnjeg oblika - lekari Alfred Ploc i Fridrih Vilhelm Šalmajer koji su Darvinovu prirodnu selekciju primeniili na savremeno ljudsko društvo.
Tako eugeničari smatraju da treba podsticati reprodukciju ljudi s navodno dobrim genetskim materijalom, a ljude s navodno lošim genima sprečiti da imaju potomstvo. U Nemačkoj i nekim drugim zemljama eugenika se razvila u "nauku" koja je bila prihvatljiva strankama, klasama, nauci i medicini - i bila uzrok strašne patnje.
Početkom 20. veka te ideje su naišle na posebno plodno tlo u Nemačkoj. Masovna nezaposlenost oterala je milione ljudi u bedu, kriminal se dramatično povećao, bolesti su se širile, a smrtnost je bila vrlo visoka. Za ovu bedu je na osnovu eugenike okrivljena "inferiorna biološka supstanca".
Po toj mračnoj teoriji samo drastične "eugeničke mere" poput prisilne sterilizacije ili ubijanja "ljudi nedostojnih života" mogle su da zaustave propast društva.
Nacisti su s jedne strane radili na tome da unište sve ljude koji po njima nisu vredni života, a to su na prvom mestu bili Jevreji, Romi, Sinti, zatim osobe sa invaliditetom, homoseksualci i drugi.
S druge strane, podsticali su stvaranje takozvanih "čistih arijeavca". Nacisti su 1935. osnovali udruženje "Lebensborn" (Izvor života) da bi žene i muškarci "nordijske krvi" i posebno "arijeveskog izgleda" (plavih očiju i kose, i lepo oblikovane lobanje i atletski građeni) rađali decu koja će biti elita gospodara sveta.
"Nacistički medicinski zločini su među najekstremnijim i dobro dokumentovnim primerima medicinske upletenosti u kršenju ljudskih prava u istoriji. Moramo proučavati najgore u istoriji čovečanstva kako bismo prepoznali i suprotstavili se sličnim uzorima u sadašnjosti, s ciljem podsticanja najboljeg", navodi se u izveštaju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Nemci danas izlaze na birališta: Vanredni palamentarni izbori, četvrti u novijoj istoriji
23.02.2025.•
0
U Nemačkoj se održavaju vanredni parlamentarni izbori, organizovani nakon raspada trojne koalicije kancelara Olafa Šolca, a prema ispitivanjima javnog mnjenja, konzervativci imaju najveću podršku.
VIDEO: Džinovske rupe prete da "progutaju" grad u Brazilu
23.02.2025.•
0
Grad Buritikupu u brazilskom delu Amazona proglasio je vanrednu situaciju zbog pojave velikih vrtača zbog kojih su ugrožene stotine domaćinstava.
Mask: Službenici moraju da odgovore na pitanje "šta su uradili prošle nedelje" ili sledi otkaz
23.02.2025.•
0
Američki milijarder Ilon Mask, koji je na čelu Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE), saopštio je da će savezni službenici dobiti mejl sa pitanjem "šta su uradili prošle nedelje".
Papa Franja u kritičnom stanju
23.02.2025.•
0
Zdravstveno stanje pape Franje, koji je hospitalizovan zbog obostrane upale pluća, pogoršalo se nakon "produžene respiratorne krize nalik astmi", saopšteno je iz Vatikana.
Neidentifikovani predmet pao na teritoriju Poljske: Drugi put u nedelju dana
23.02.2025.•
0
Neidentifikovani predmet pao je na imanje u poljskom mestu Čersk u Pomeranskom vojvodstvu, saopštila je portparolka Okružnog policijskog štaba u Čojnicama, Magdalena Zblevska.
Tramp u prvih mesec dana na vlasti potpisao više od 70 izvršnih uredbi
23.02.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp je za tačno mesec dana koliko je prošlo od njegove inauguracije, potpisao oko 70 izvršnih uredbi.
Viktor Orban očekuje pomoć Donalda Trampa: Najavljuje Zakon za borbu protiv nevladinih organizacija
22.02.2025.•
0
Mađarski premijer Viktor Orban kaže da želi da pređe iz tabora "pobunjenika" u tabor "pobednika", protiv onoga što je nazvao "liberalnom imperijom" i u tome računa na podršku američkog predsednika.
Dodik hoće razgovor sa opozicijom: Ali da dođu u ponedeljak do podneva, jer posle čeka Đulijanija
22.02.2025.•
4
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio je da će pozvati opozicione stranke iz ovog bosansko-hercegovačkog entiteta na razgovor, pre nego što mu Sud BiH u sredu izrekne presudu.
Hiljade Rumuna na ulicama Bukurešta: Podržavaju desnog populistu Kalina Đorđeskua
22.02.2025.•
8
Više hiljada demonstranata u Bukureštu podržalo je Kalina Đorđeskua, desničarskog populistu koji je bio favorit u predsedničkoj trci koja je poništena nekoliko dana pre drugog kruga.
Sukobi demonstranata i policije: Proruski Bugari protestuju protiv uvođenja evra
22.02.2025.•
2
Oko 1.000 stanovnika Sofije sukobilo se sa policijom na demonstracijama u glavnom gradu Bugarske protiv planova Vlade te zemlje da uvede evro.
Pripreme za samit Trampa i Putina su u toku, kaže Rusija
22.02.2025.•
1
U toku su pripreme za sastanak licem u lice američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.
Nemci u nedelju izlaze na birališta
22.02.2025.•
1
Nemci izlaze na birališta u nedelju, 23. februara, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju jasno vođstvo konzervativnog bloka na čelu sa Fridrihom Mercom.
Premijer Crne Gore povodom hapšenja studenta Luke Stojakovića: Ispitaćemo postupanje policije
22.02.2025.•
4
Premijer Crne Gore Milojko Spajić saopštio je da će zadužiti ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića da ispita postupanje policije u slučaju privođenja studenta iz Beograda Luke Stojakovića.
Gradonačelnica Los Anđelesa smenila šeficu vatrogasaca
22.02.2025.•
0
Gradonačelnica Los Anđelesa Karen Bas otpustila je šeficu vatrogasne službe tog grada koji je pre šest nedelja pretrpeo katastrofalnu štetu od više istovremenih požara.
AP tužio troje zvaničnika Trampove administracije zbog kršenja slobode govora
22.02.2025.•
0
Novinska agencija Asošiejted pres tužila je tri zvaničnika administracije predsednika SAD Donalda Trampa pozivajući se na kršenje slobode ogovora.
Napadač na Salmana Rušdija proglašen krivim za pokušaj ubistva
22.02.2025.•
3
Hadi Matar (23) koji je nožem napao pisca Salmana Rušdija 2022. godine proglašen je krivim za pokušaj ubistva, posle dvonedeljnog procesa, saopštio je sud američke države Njujork.
Dodik poziva na miting dok čeka sudsku presudu
21.02.2025.•
7
Predsednik RS Milorad Dodik pozvao je na miting u utorak ispred Narodne skupštine u Banjaluci, dan pre izricanja sudske presude zbog neizvršavanja odluka visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.
VIDEO: Francuski desničar otkazao govor zbog nacističkog gesta na skupu gde treba da bude i Tramp
21.02.2025.•
1
Predsednik vodeće francuske ekstremno desničarske partije Nacionalno okupljanje Žordan Bardela otkazao je govor na skupu istaknutih konzervativaca u Vašingtonu.
Trampov "krstaški rat" protiv papirnih slamčica: Iskrena ljubav prema plastici, hir ili nova zarada?
21.02.2025.•
5
Donald Tramp je tokom predizborne kampanje 2020. godine prodavao "brendirane" plastične slamčice i na njima zaradio pola miliona dolara, dok je u drugom mandatu potpuno zabranio papirne slamčice.
U sudaru autobusa i kamiona u Brazilu poginulo 12 studenata, vozač optužen za ubistvo ih nehata
21.02.2025.•
0
Autobus koji je prevozio studente i kamion, sudarili su se na putu u jugoistočnom Brazilu, pri čemu je poginulo 12 putnika, a povređena je 21 osoba, saopštile su brazilske vlasti.
Putin: Zbog terorizma prošle godine osuđeno više od 1.000 ljudi
21.02.2025.•
2
Rusko pravosuđe osudilo je 1.075 ljudi zbog "terorizma" 2024. godine, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin, dok je u toku silovit obračun s kritičarama rata u Ukrajini.
Komentari 3
Samo pitam
Khm, khm .... a pripadnike koje grupe naroda su najviše pobili ... ?
Miha
Л
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar