Nemačka planira izgradnju novih bunkera za zaštitu od rata
Nemački gradovi zalažu se za izgradnju bunkera za zaštitu u slučaju rata. Pitanje je kolika bi bila korist od njih, imajući u vidu destruktivnu moć modernog oružja i eventualnog nuklearnog rata.
Foto: Pixabay
Možda ne postoji bolji način da se proceni koliki je strah u nekoj zemlji nego da se baci pogled na firme koje grade privatne bunkere.
Na primer, BSSD Defense, kompaniji sa sedištem u Berlinu koja gradi "sisteme zaštitnih prostorija" za privatnu, poslovnu i vojnu upotrebu – u poslednje vreme posao ide dobro, piše DW.
Pored razne kućne sigurnosne opreme, kompanija nudi sve, od "prostorija za privremenu izolaciju i zaštitu" za oko 20.000 evra, do pravih bunkera za skoro 200.000 evra.
Tehnički direktor BSSD-a Mario Piejde kaže da su poslednjih godina imali povećan broj poziva privatnih lica, vatrogasnih službi i lokalnih vlasti. Interesovanje je počelo da raste tokom pandemije kovida, a zatim je ponovo pojačano 2022. kada je Rusija napala Ukrajinu.
"Postoji aktivna potražnja i aktivno interesovanje, jer nema toliko firmi koje se time bave. Niko nije mogao da očekuje da će se u Evropi ponovo voditi konvencionalni rat, ali nažalost, istorija se ponavlja. Ljudi koji su o tome ranije razmišljali sada su počeli da sprovode svoje planove", rekao je Piejde za DW.
U Nemačkoj nema funkcionalnih bunkera
Čini se da je slično i u političkim krugovim: početkom juna, na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u Potsdamu, Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke predstavilo je svojim pokrajinskim kolegama "izveštaj o stanju razvoja modernog koncepta skloništa" za nemačko stanovništvo.
Taj izveštaj se pojavio tri meseca nakon što je Nemačko udruženje gradova i opština, koje predstavlja 14.000 lokalnih vlasti, pozvalo saveznu vladu da u narednih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu i da to iskoristi za osposobljavanje 2.000 bunkera iz doba Hladnog rata.
Nemačkoj bi trebalo više od 200.000 bunkera
To nije mali poduhvat. Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama (BBK) kaže za DW da je samo 579 tih bunkera još uvek određeno kao javna skloništa, i da imaju mesta za oko 478.000 ljudi (ili 0,56 odsto nemačke populacije). Čak ni ti bunkeri nisu "ni funkcionalni ni spremni za upotrebu" nakon što je 2007. napušten prethodni sistem skloništa.
Novi koncept bunkera je u fazi planiranja, kaže BBK, ali izveštaj savezne vlade, koji je procurio u razne nemačke medije, kaže da bi za zaštitu celokupnog stanovništva bilo potrebno izgraditi još oko 210.100 bunkera, što bi trajalo 25 godina i koštalo 140,2 milijarde evra.
"Izgradnja zaštite stanovništva je svakako bila zanemarena u poslednjih 35 godina“, rekao je Piejde, ali bi oživljavanje ovakvih skloništa trebalo da bude izvodljivo: “Nije se mnogo promenilo u izgradnji u poslednjih 50 godina. Postoji određena čvrstoća zidova, debljina zidova, sistemi filtera. Sve što se promenilo su napajanje i efikasnost baterija".
Kolika je uopšte korist od bunkera?
Hans-Valter Boris, direktor Instituta za ekonomske i bezbednosne studije FIRMITAS na Univerzitetu u Vitenu, slaže se da je pitanje zaštite stanovništva veoma zanemareno.
Ali, on postavlja pitanje kolika bi zapravo bila korist od bunkera, s obzirom na vojnu moć u ratu između NATO-a i Rusije (ako je to zaista scenario za koji se sprema): na primer, Rusija ima hipersonične rakete koje bi za dva do pet minuta iz Kalinjingrada mogle da dosegnu praktično bilo koji evropski grad.
"Nije to kao u Drugom svetskom ratu, kada su upozorenja od bombardera koji lete iznad Hanovera ka Berlinu davala ljudima 15 ili 20 minuta da pronađu bunker. Sa sadašnjim vremenima reakcije, ne postoji način da se upozori stanovništvo", rekao je za DW Boris, koji je takođe pukovnik Bundesvera u rezervi.
Nemačka vlada je svesna ovog problema. U slučaju rata, kaže vladin izveštaj, veliki centralni bunkeri bili bi mnogo manje korisni od decentralizovanih zaštićenih prostora unutar stambenih zgrada. Iz tog razloga, vlada planira da preporuči građanima da nabave jeftin i lako dostupan građevinski materijal za izgradnju sigurnih prostorija u svojim podrumima.
Boris nije ubeđen u taj koncept, posebno imajući u vidu da bi takav sukob mogao brzo da eskalira u nuklearni rat, a nuklearno oružje je sada nesagledivo destruktivnije od onog koje su koristile SAD na kraju Drugog svetskog rata.
"Posledice više nisu uporedive sa Hirošimom ili Nagasakijem. Sa modernim oružjem, cela Nemačka bi mogla da se zbriše sa devet do dvanaest raketa", rekao je on.
Bunkeri koji bi mogli da izdrže takvu vrstu napada morali bi da budu ukopani hiljadama metara duboko u švajcarskim Alpima. "A posle toga više uopšte ne biste hteli da izađete napolje", rekao je ovaj stručnjak.
Novac bolje uložiti za "normalnu" zaštitu
Umesto da ulaže milijarde u izgradnju mreže bunkera za slučaj rata, Boris tvrdi da bi vladama bilo bolje da ulažu u ono što je on nazvao "normalnom" zaštitom stanovništva. To bi, kako je rekao, mogao biti sistem upozorenja za katastrofe, posebno one prirodne poput poplava, i kreiranje bolje obuke za organizacije za pomoć u katastrofama.
"To znači novac za obuku, vežbe, savremenu opremu. Sve bi to imalo više smisla nego zamišljati ove scenarije nuklearnog rata kada ionako ne možete ništa da uradite", istakao je Boris.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Iz EU proterano gotovo 30.000 stranaca za svega tri meseca
31.03.2025.•
0
U četvrtom kvartalu 2024. godine, 124.935 osoba bez državljanstva neke zemlje Evropske unije je dobilo naređenje da napusti Uniju, a u skladu sa tim nalogom u treće zemlje je deportovano 28.630 ljudi.
Vanredna situacija u Banjaluci zbog klizišta
31.03.2025.•
1
Na teritoriji Banjaluke proglašena je vanredna situacija zbog odrona i klizišta do čije je pojave došlo nakon obilnih padavina u proteklih nekoliko dana.
Marin Le Pen proglašena krivom za proneveru i nepodobnom za obavljanje javne funkcije
31.03.2025.•
14
Liderka francuske ekstremne desnice Marin Le Pen proglašena je krivom i nepodobnom za obavljanje javne funkcije, a presuda odmah stupa na snagu, saopštio je danas sud u Parizu.
Najmanje 1.700 ljudi stradalo u zemljotresu u Mjanmaru, u toku potraga za preživelima
31.03.2025.•
0
Tri dana nakon snažnog zemljotresa koji je pogodio Mjanmar zvaničnici procenjuju da je poginulo najmanje 1.700 ljudi.
Slovenija će zabraniti supermarketima da bacaju hranu
31.03.2025.•
16
Slovenija će postati druga evropska zemlja koja će zabraniti bacanje hrane trgovačkim lancima.
Novi premijer: SAD se neće domoći Grenlanda
31.03.2025.•
0
SAD se neće domoći Grenlanda koji će sam odlučivati o sopstvenoj budućnosti, uzvratio je Donaldu Trampu novi premijer te autonomne danske teritorije Jens-Frederik Nilsen.
Tramp preti bombardovanjem Irana ako propadnu pregovori o nuklearnom sporazumu
30.03.2025.•
9
Američki predsednik Donald Tramp upozorio je da će doći do "bombardovanja" Irana ako ne uspeju pregovori o iranskom nuklearnom sporazumu.
Proteste opozicije u Istanbulu premeštaju na periferiju: Da (demokratija) ne smeta turistima
30.03.2025.•
1
Lider opozicione turske Republikanske narodne partije Ozgur Ozel izjavio je da ta stranka namerava da nastavi proteste zbog hapšenja gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua u drugim okruzima Turske.
Obustavljen saobraćaj na putevima u Republici Srpskoj: Klizišta i odroni u Banjaluci
30.03.2025.•
1
Banjalučki Odsek za poslove civilne zaštite saopštio je su građani u velikom broju prijavljivali probleme u vezi sa klizištima i odronima, pa je formirano devet timova koji obilaze teren.
Iransko "ne" Trampovom pozivu na direktne pregovore
30.03.2025.•
1
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da je Teheran odbio direktne pregovore sa SAD, kao odgovor na pismo predsednika Donalda Trampa u vezi sa iranskim nuklearnim programom.
VIDEO Zemljotres magnitude 7,1 kod obale ostrva Tonga, prošla opasnost od cunamija
30.03.2025.•
0
Zemljotres magnitudee 7,1 pogodio je obalu ostrva Tonga u Tihom okeanu, gde je ukinuto upozorenje na cunami, izdato odmah posle potresa, saopštio je američki Zavod za geologiju.
Ruske vlasti saopštile da su zauzele selo u centralnom delu Ukrajine
30.03.2025.•
2
Ruske vlasti saopštile su da su zauzele selo sedam kilometara od administrativne granice Dnjepropetrovske oblasti u centralnom delu Ukrajine, regiona u koji ruske snage nikada nisu ušle.
Uprkos nalogu za hapšenje: Netanjahu ide u posetu Orbanu
30.03.2025.•
4
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu treba da otputuje u Mađarsku 2. aprila, saopštio je njegov kabinet, uprkos nalogu za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda (MKS).
Više od 1.640 poginulih u zemljotresu u Mjanmaru, u Bangkoku se broj stradalih povećao na 18
30.03.2025.•
2
Broj poginulih u zemljotresu u Mjanmaru povećao se na 1.644, saopštila je vojna hunta te zemlje.
Danska uzvraća "udarac" nakon posete Džej Di Vensa: Premijerka ide u posetu Grenlandu
30.03.2025.•
1
Danska premijerka Mete Frederiksen boraviće u poseti Grenlandu od srede do petka u cilju jačanja jedinstva sa tom autonomnom pokrajinom na Arktiku koju Donald Tramp želi da pripoji.
Zabrinutost u Austriji: Sve manje dece priča nemački
30.03.2025.•
5
Najnovija studija pokazala je da deca u Austriji sve više zanemaruju i zaboravljaju nemački jezik, prenose austrijski mediji.
Tramp doneo uredbu protiv "antiameričkih sadržaja"
30.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu koja je uperena na Smitsonijan institut, koji upravlja sa više od 20 muzeja i istraživačkih centara u Vašingtonu i Njujorku.
Taravari: Ponovo pogoršano stanje dva pacijenta, od četiri koja su kritično povređeni u požaru
29.03.2025.•
1
Ministar zdravlja Severne Makedonije Arben Taravari izjavio je da se zdravstveno stanje ponovo pogoršalo kod dva, od četiri pacijenta koji su kritično povređeni u požaru u diskoteci u Kočanima.
Druga gimnazija Sarajevo najoštrije osudila napad na srednjoškolce iz Novog Sada
29.03.2025.•
5
Druga gimnazija Sarajevo, koja je domaćin razmene učenika sa gimnazijom "Tvrđava" iz Novog Sada, najoštrije je osudila napad na novosadske srednjoškolce.
Cvijanović osudila napad na srednjoškolce iz Novog Sada u Sarajevu
29.03.2025.•
1
Predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović najoštrije je osudila napad na srednjoškolce iz Novog Sada u Sarajevu i pozvala nadležne instiucije da adekvatno kazne nasilnike.
VIDEO Posveta studentima iz Karnegi hola u Njujorku: "Zlato je stiglo iz Svemira"
29.03.2025.•
6
Osnivač Kronos kvarteta, Dejvid Herington posvetio je jednu numeru studentima u Srbiji na koncertu tog sastava u Karnegi holu u Njujorku, koji je održan u petak, 28. marta.
Komentari 1
Ružica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar