Više od 1.200 lekara se poslednje decenije iselilo iz Hrvatske: Sistem neorganizovan, mobing...

U poslednjih desetak godina iz Hrvatske se iselilo 1.214 lekara.
Više od 1.200 lekara se poslednje decenije iselilo iz Hrvatske: Sistem neorganizovan, mobing...
Foto: Pixabay
Na to ih je naviše nateralo loše upravljanje i organizacija sistema zdravstva, pokazalo je istraživanje hrvatskih sociologa, objavljeno u časopisu "Migracijske i etničke teme".
 
Sociolozi Ljiljana Pintarić s Filozofskog fakulteta u Osijeku i Drago Župarić-Iljić s Filozofskog fakulteta u Zagrebu sproveli su istraživanje intervjuima s 18 lekara koji su se već iselili iz Hrvatske, kako bi stekli relativno dublje uvide u ključne motive za njihovo iseljavanje iz Hrvatske, navodi se.
Dodaju da je to jedno od prvih obuhvatnijih istraživanja koje je pomoću kvalitativne metodologije nastojalo da analizira i razume motive odlaska i premosti jaz u postojećim istraživanjima.
 
Iseljavanje lekara iz Hrvatske oblikuju brojni međupovezani uzroci i ono je podstaknuto nizom organizacionih problema javnog zdravstvenog sistema, najpre teškim uslovima rada, te visokim nivoom percepcije korupcije, kako u javnom zdravstvenom sistemu, tako i u celoj državi.
Prvo loša organizacija, drugo aspiracije lekara
 
Loše upravljanje i organizacija sistema nametnulo se kao primarni razlog odlaska, čak pre profesionalnih aspiracija lekara, koji su drugi motiv odlaska.
 
Širi društveni i politički kontekst samo je opšti okvir u kojem se događaju različite negativne institucionalne prakse, poput klijentelizma i korupcije, koje ulaze u jednačinu sveopšteg nezadovoljstva sagovornika radnim okruženjem i radnim uslovima, navodi se.
 
Veliki deo iseljenih lekara i lekarki govorio je istraživačima o lošim međuljudskim odnosima kao jednom od najvažnijih razloga za iseljenje, a ta je tema u njihovim iskazima često povezana i s preteranom politizacijom struke, te formiranjem suprotstavljenih grupacija, tzv. naših i njihovih.
 
U kontekstu međuljudskih odnosa spominjali su pojavu mobinga, u većini slučajeva u odnosima nadređenih prema podređenima, ali ponekad i među kolegama na istom hijerarhijskom nivou.
 
Pojavljuju se dve vrste mobinga, pojedinačni slučajevi iskorišćavanja pozicije moći, koji je na neki način ugrađen u sistem, posebno prema mlađim lekarima, ali i specijalistima. 
 
Takođe, primetan je poseban tip sistemskog mobinga u vidu rodno diskriminativnog zlostavljačkog ponašanja i korišćenja pozicija moći za uznemirujuće prakse nadređenih spram podređenih radnika i radnica, kaže se.
 
Neizbežna je i tema nepotizma, budući da pogodovanje pojedinim kolegama ("našima") nauštrb drugih, odnosno, izostanak meritokratskih principa, obeležava odnose u radnim kolektivima u kojima postoje podele na "naše" i "njihove".
 
Na taj se aspekt naslanja i pojava visokog stepena kompetitivnosti kod napredovanja u karijeri, naročito u kliničkim bolnicama u kojima postoji i aspekt bavljenja znanošću i nastavom na fakultetima.
Potrebne izmene politike koje će pomoći u zadržavanju lekara
 
Sveukupna slika upućuje na organizacionu klimu koja toleriše, pa i podstiče, a najviše prećutkuje probleme u funkcionisanju, ne adresira ih, niti se njima bavi, te ne postoje adekvatni mehanizmi sankcionisanja neprihvatljivih ponašanja.
 
Autori ističu da je važno preko mera javnih zdravstvenih i obrazovnih politika pokušati ublažiti posledice slabljenja profesionalnih institucija i celog zdravstvenog sistema. 
 
Nesumnjivo je da Hrvatska iseljavanjem lekara gubi vredne resurse, materijalne i ljudske, koji su bili uloženi u njihovo obrazovanje i u usavršavanje.
 
Od 2013. do 2024. iz Hrvatske se odselilo 1.214 lekara, čija je prosečna starost 36 godina, s prosečno osam godina radnog iskustva, među kojima je 57 posto lekarki. Najviše ih je otišlo 2023, njih 158.
 
"Suočavamo se s problemom održivosti zdravstvenog sistema i mogućnosti da nastavi da obezbeđuje primerenu zdravstvenu brigu i lečenje. Bez ulaganja u obrazovanje i usavršavanje, a potom i zadržavanje lekarskog kadra, izlažemo se riziku potencijalnog urušavanja standarda usluga lečenja, zbog nedostatka stručnjaka", zaključuju sociolozi Ljiljana Pintarić i Drago Župarić-Iljić.
  • NS

    25.08.2024 14:02
    Dr.
    Pisite malo i o nasim lekarima na ovu temu. Odose vecina nema ko da leci ovaj narod sto ostade u zemlji Srbiji.
  • Storno

    25.08.2024 13:32
    EU nije inostranstvo
    Ovo su laži. Čak i da je istina o tome ne treba izveštavati javnost u Srbiji jer će se stvoriti lažna slika da je u EU loše. Evropa i njene vrednosti su jedina nada ne samo za Srbiju nego za ceo svet i ako neko iz Hrvatske ide u Evropu on je u stvari ostao kući i to tako treba da se posmatra.
  • Hahahaha

    25.08.2024 11:57
    Ma hajde
    Kud beže iz te divne Evropske zemlje...Rugala se ruga pa postala druga...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Amerikanci sutra biraju: Tramp ili Haris

Amerikanci 5. novembra izlaze na birališta kako bi izabrali sledećeg američkog predsednika, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.

Grom ubio 14 ljudi u Ugandi

Četrnaest ljudi je poginulo a 34 je povređeno kada je grom udario u izbeglički kamp na severu Ugande, saopštila je lokalna policija.