Bajden se izvinio Indijancima zbog politike školskih internata: Ovo je mrlja na američkoj istoriji

Autor: Beta

Info
26.10.2024.
09:48 > 09:39
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden se zvanično izvinio američkim domorodačkim narodima zbog "greha" načinjenog sistemom školskih internata.
Bajden se izvinio Indijancima zbog politike školskih internata: Ovo je mrlja na američkoj istoriji
Foto: Beta (AP Photo/Manuel Balce Ceneta)
Ovaj sistem je vodila vlada, a kojim su decenijama razdvajana deca tih naroda od svojih roditelja nazivajući to "mrljom na američkoj istoriji", u svojoj prvoj poseti indijanskoj zemlji.
 
"To je greh na našoj duši. Iskreno nema izgovora zbog koga je trebalo 50 godina da dođe do ovog izvinjenja", rekao je Bajden u poseti indijanskoj zajednici kod grada Finiksa, u saveznoj američkoj državi Arizoni.
Bajden je govorio o jednom od "najužasnijih poglavlja" u istoriji zemlje, o zlostavljanju i smrti dece domorodačkih naroda Amerike kao posledica posledica politike savezne vlade rekavši da velike nacije "moraju da znaju dobro, loše, istinu i ko su".
 
"Zvanično se izvinjavam kao predsednik SAD za to što smo uradili. Savezna indijanska politika internata - bol koji je to nanelo će samo biti znatno obeležje srama, mrlja na našoj istoriji. Suviše dugo se to dešavalo a da takoreći nije dobijalo nikakvu javnu pažnju, nije o tome pisano u našim knjigama istorije niti se o tome učilo u školama", rekao je Bajden.
Decenijama su savezni internati korišćeni da asimiluju decu u belo društvo prema Beloj kući.
 
Najmanje 973 indijanske dece umrlo je u sistemu internata u periodu od 150 godina koji je završen 1969. godine prema istrazi ministarstva unutrašnjih poslova u kojoj se pozvala američka vlada da se izvini.
 
Najmanje 18.000 dece, neke stare samo četiri godine, oduzete su od roditelja i primorane da pohađaju škole koje su nastojale da ih asimiluju.
 
Demokrate se nadaju da će Bajdenova poseta indijanskoj zajednici u državi Arizoni  takođe biti podstrek nastojanju potredsednice SAD Kamale Haris da poveća izlaznost u toj američkoj državi, jednoj od ključnih za predsedničke izbore 5. novembra. 
 
Ovaj trenutak dao je Bajdenu veću šansu da ukaže na podršku koju su on i potpresednica Haris pružale domorodačkim narodima, grupi koja je istorijski naklonjena demokratama, a u saveznoj državi gde je on pobedio sa samo 10.000 glasova 2020. godine.
 
Očekuje se da će predsednička trka između Haris i bivšeg republikanskog predsednika Donalda Trampa biti slično tesna, i oba izborna štaba rade šta god mogu da poboljšaju izlaznost među svojim čvrstim pristalicama, piše AP.
 
"Predsednička trka sada je prešla u borbu za izlaznost. Trendovi su sve vreme bili izuzetno stalni. Pitanje je koji će kandidat uspeti da izvede više svojih glasača u trci koja je izgleda predodređena da bude odlučena sa tesnim razlikama", rekao je Majk O'Nil, nestranački stručnjak za ankete sa sedištem u Arizoni.
Haris i demokrate koristili su štedljivo Bajdena u izbornoj kampanji od kada se povukao iz trke u julu. Međutim, analitičari kažu da bi Bajden mogao da pomogne Haris u njenom privlačenju glasača domorodačkih Amerikanaca, grupe koja je kaska za drugima po izlaznosti.
 
Na izborima 2020. godine bio je skok u broju izašlih glasača u nekim oblastima gde žive domorodačka plemena u Arizoni kada je Bajden pobedio Trampa i postao prvi demokratski predsednički kandidat koji je pobedio u toj državi od Bila Klintona 1996. godine. 

Teme

Džo Bajden SAD izbori

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

  • Zemlja čudesa

    26.10.2024 • 10:53
    Za istrebljenje celog naroda koji je danas sveden na statističku grešku da bi se otele njegove teritorije nema nikakvog izvinjenja? Možda na sledećim izborima?

  • Dežurni gunđač

    26.10.2024 • 10:27
    Prika, ponašanje vaših vojnih oficira tokom celog 19. veka je mrlja na američkoj istoriji koju nikada i ničim nećete moći da obrišete. Za to što su svi oni bili rasisti i fašisti i što su pobili, porobili i proterali milione starosedelaca sa njihove zemlje nikakvo izvinjenje nije dovoljno i nikada neće biti. Isto važi i za Španiju i Portugal i njihovo ponašanje u Srednjoj i Južnoj Americi od 1492. do 20. veka.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 2 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Preminula pobednica TV Slagalice Biljana Malinović
Preminula pobednica TV Slagalice Biljana Malinović
Nekadašnji direktor Krušika i Zastava oružja uhapšen u Kirgistanu
Nekadašnji direktor Krušika i Zastava oružja uhapšen u Kirgistanu
Francuski portal: Srbija i EU - kraj jedne iluzije, jedan od razloga je i litijum
Francuski portal: Srbija i EU - kraj jedne iluzije, jedan od razloga je i litijum

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Kuba postaje partnerska država BRIKS-a

Kuba postaje partnerska država BRIKS-a

25.10.2024.• 3
Kuba se pridružuje bloku BRIKS-a kao partnerska država, u nadi da će izgraditi pravedniji i demokratskiji svetski poredak, izjavio je danas predsednik te karipske zemlje Migel Dijaz-Kanel.