Dvojno državljanstvo za Srbe u Crnoj Gori: Građani prinuđeni da biraju između dva pasoša

Autor: Dojče vele (Deutsche Welle - DW)

Info

24.12.2024.

10:23 > 10:55

Pitanje dvojnog državljanstva u Crnoj Gori ne izaziva samo političke tenzije, nego građanima stvara konkretne probleme. Evo nekih primera birokratskih slepih ulica.

Dvojno državljanstvo za Srbe u Crnoj Gori: Građani prinuđeni da biraju između dva pasoša

Foto: 021.rs

"Moji su iz Crne Gore, iz vasojevićkog kraja. Ovde žive generacijama". Tako svoju priču započinje tridesetdvogodišnja Vesna T, državljanka Srbije rođena u Prištini, koja u Crnoj Gori živi od svoje sedme godine, piše Dojče vele.

"Dakle, 25 godina je prošlo od povratka moje porodice u rodni kraj. Baba i deda su rođeni u Crnoj Gori, i bili su celog života njeni državljani. Njihov sin, moj otac, do skoro nije imao državljanstvo, a nemamo ga ni brat, majka i ja… još".

Priča njene porodice isprepletana je sa istorijom prostora bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), koja se raspadala u krvavim ratovima 1990-ih godina i komplikovanim odnosima između novonastalih država.

Nove, teško premostive birokratske granice

Njeni deda i baba preselili su se 1970-ih godina u Prištinu, da žive i rade, gde su dobili decu, a potom i unučad. Vezu sa rodnim krajem nisu prekinuli, kod Berana su podigli porodičnu kuću.

"Kada je marta 1999. počelo bombardovanje, svi smo se tamo trajno preselili", kaže Vesna T.

Tada SFRJ već nije postojala: bivše republike Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Makedonija postale su nezavisne države. Kratkog života su bile i dve države u kojima su Srbija i Crna Gora bile u zajedničkim granicama, te su početkom juna 2006. prvo Crna Gora, a potom i Srbija postale nezavisne države.

Tako je Vesna T. osnovnu školu završila u Crnoj Gori koja je bila u jednoj državi sa Srbijom. Srednju školu je završila u nezavisnoj Crnoj Gori, dok je Pravni fakultet završila u Srbiji, čija je državljanka. Udata je za crnogorskog državljanina, čekaju dete. Još ima samo privremeni boravak i to joj ograničava mogućnosti i zagorčava život.

"Radim uz dozvolu za privremeni boravak i rad koja traje najviše tri godine. Nakon toga morate da napustite Crnu Goru i ponovo uđete kako biste dobili novu dozvolu. Znači, po osnovu rada ne možete da sakupite pet godina kontinuiranog boravka koliko je potrebno za sticanje državljanstva. S druge strane, ako boravite u Crnoj Gori na osnovu vlasništva nekretnina, boravak se ne prekida do pet godina, ali tada ne možete da radite", objašnjava Vesna T.

Ukratko, Vesna T. želi da ispuni sve potrebne uslove za sticanje crnogorskog državljanstva, ali je birokratija stalno vrti u krug, primoravajući je da svake tri godine napušta zemlju radi obnove privremenog boravka, čime gubi mogućnost da ispuni uslov od pet godina za stalni boravak, koji je jedan od koraka ka sticanju državljanstva.

Šta je propisano zakonom u Crnoj Gori?

Prema zakonu Crne Gore iz 2008. državljanstvo te države stiče se poreklom, rođenjem na teritoriji te države ili prijemom. Dvojno državljanstvo je dozvoljeno, ako je stečeno pre proglašenja nezavisnosti Crne Gore (juna 2006.) ili ako sa drugom zemljom postoji bilateralni sporazum. Oni koji su neko drugo državljanstvo stekli nakon juna 2006. gube po automatizmu crnogorsko državljanstvo.

Crna Gora nema bilateralni sporazum sa Srbijom - pa su građani prinuđeni da biraju između ova dva državljanstva.

Kako je to rešeno između drugih država u regionu?

Da to ne mora tako da bude među zemljama Balkana pokazuju primeri Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, koje su kroz bilateralne sporazume rešile pitanje dvojnog državljanstva - pa državljani jedne države mogu steći državljanstvo druge, bez odricanja od svog prvobitnog državljanstva.

Sporazum između BiH i Hrvatske omogućava građanima obe zemlje da zadrže prava u matičnim državama, dok se na teritorije svake ponašaju kao isključivi državljani te zemlje. Dogovor između BiH i Srbije slično obezbeđuje recipročna prava.

Iskustvo pokazuje da dvojno državljanstvo građanima osigurava pravnu sigurnost, olakšava pristup osnovnim pravima poput zaposlenja, obrazovanja, zdravstvene zaštite i imovinskih pitanja, te jača osećaj pripadnosti.

Političari u Crnoj Gori podeljeni u dva bloka

Međutim u Crnoj Gori su po tom pitanju mišljenja političara podeljena. Linija podele bi mogla pojednostavljeno da se opiše ovako: stranke na vlasti su uglavnom za uvođenje dvojnog državljanstva, dok se opozicija tome protivi.

Političari koje svrstavaju u "prosrpski blok", pokušali su to pitanje da reše tokom 2024. predlogom uvođenja Zakona o dvojnom državljanstvu.

Jedan od njih, Milan Knežević iz koalicije "Za budućnost Crne Gore", smatra da je trenutno zakonsko rešenje diskriminatorsko i kaže da bi dvojno državljanstvo sa Srbijom uklonilo višegodišnju nepravdu.

"Prema našim procenama, najmanje 200 hiljada ljudi koji žive u Srbiji, a rođeni su u Crnoj Gori, ili su im roditelji crnogorski državljani, ima osnov da zatraži dvojno državljanstvo. Ako uzmemo u obzir poslednje podatke sa popisa da u Crnoj Gori živi oko 530 hiljada njenih državljana, postavlja se pitanje zašto se odriče skoro polovine sopstvenih državljana", objašnjava Knežević.

S druge strane, blok koji se smatra "procrnogorskim" po ovom pitanju ima tvrd stav: protivi se dvojnom državljanstvu, strahujući da bi ono omogućilo izborni inženjering i uticalo na biračko pravo.

Među najvećim protivnicima dvojnog državljanstva je opoziciona Demokratska partija socijalista, koja nije odgovorila na naš upit, pa prenosimo njihovo ranije saopštenje za medije, objavljeno u junu na njihovoj zvaničnoj stranici:

"Pristanak premijera Milojka Spajića na ucene Andrije Mandića oko dvojnog državljanstva vodi Crnu Goru ka nestanku. Dvojno državljanstvo je još jedna tema kojom Mandić i Knežević pokušavaju da odobrovolje Vučića i da mu pokažu svoju lojalnost".

Premijer Crne Gore Milojko Spajić je na to odgovorio da izmenama Zakona o državljanstvu novim državljanima neće biti omogućeno da glasaju u narednih deset godina.

Sagovornica sa početka priče Vesna T. kaže da ne želi da dobije državljanstvo kako bi mogla da glasa, već radi ostvarivanja drugih prava.

Ceo tekst čitajte na sajtu Dojče vele.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Zoki

24.12.2024 • 19:00

Svetski

Imam 3 pasosa Srpski Crnogoraki i jedan Evropski i niko me nista ne pita a Vala ni ja nikoga ! Koga briga a Vala ne glasam ni u jednu drzavu nit me briga !

3 0 +3
Tremolo

24.12.2024 • 16:32

Bas nas ne vole

Trebalo bi svi da se odreknu srpskog, uzmu pasose svoje maticne drzave, promene zakon i onda mogu i da uzmu ponovo srpski pasos ako im treba. Ovo je takva jedna smejurija.

3 4 -1
Пејовић Миодраг

24.12.2024 • 16:03

А шта је са Бошњацима и Албанцима они сви имају двојна држављанства и право гласа, то исто важи и за Црногорце. Из тога се лако извлачи закључак ако си Србин немаш право. А горе поменути зна се чији су гласачи. Узмите задњи попис па ћете видети да имамо више гласача него становника, што значи да у Црној Гори нема деце. Ко онда иде у школу и јесу ли нам оне потребне кад нема по попису и бирачким списковима да иде у њих. Срдачан поздрав свима онима који се залажу за једнакост мећу неједнаким.

14 1 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.