Lobiji blokiraju nezavisne analize hrane u Srbiji

Baunti, snikers i tviks sladoledi povučeni su iz prodaje i na tržištu Srbije zbog previsokog prisustva etil-oksida.
Lobiji blokiraju nezavisne analize hrane u Srbiji
Foto: Pixabay
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najpre je u nedelju negirao da se na tržištu Srbije nalaze neispravni sladoledi čije je povlačenje sa tržišta u okruženju već počelo, a dan kasnije je Sistem za brzo obaveštavanje EU (RASFF) našim službama prosledio obaveštenje o sadržaju etil oksida u tim proizvodima, nakon čega je počelo sklanjanje i iz naših prodavnica.
 
Nedimović je potom potvrdio da se radi o pakovanjima baunti, snikers i tviks (Bounty, Snickers i Twix) uz tvrdnju da se oni neće naći kod nas sve dok se ne otklone nedostaci. Objasnio je da prekoračenje dozvoljenog nivoa te supstance nije veliko i da je "problem ako dođe do prekomernog unošenja, ako neko pojede 20 kilograma sladoleda dnevno".
 
S tržišta Hrvatske već su bile povučene sporne četiri marke sladoleda različitih pakovanja i jedna vrsta voćnog jogurta, iste vrste proizvoda ne nalaze se više ni u radnjama u Crnoj Gori, a u BiH je osim toga sporan još i smrznuti oslić pakovan u Španiji. Da li će i Srbija da proširi listu, za sada nema informacija, a iz Ministarstva poljoprivrede "Danas" nije dobio odgovor na ta pitanja.
 
U organizacijama potrošača kažu da je ovoga puta država relativno brzo reagovala, ali ukazuju da, iako zakonom predviđeno, u praksi izostaje njihovo učešće u sistemu kontrole namirnica.
 
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da u evropskom sistemu brzog obaveštavanja Srbija ima svoju kontrolnu tačku i ona je, možda prvi put, brzo reagovala.
 
– Do sada smo više puta upozoravali institucije, jer često odemo na sajt RASFF-a i vidimo sporne proizvode. Ovoga puta je brzo sve povučeno preventivno, ali to bi morala da bude konstanta. Mi kao organizacija tražimo mogućnost da i sami radimo te prethodne analize, a sada prvi put imamo i referentnu laboratoriju u Batajnici koja bi mogla da nas prati. U ovom trenutku, kada je reč o povučenim proizvodima, ne znamo da li su oni proizvedeni u pogonima zemlje gde je sedište kompanija ili van nje, jer imaju fabrike i u drugim zemljama a ne zna se koliko su ispoštovale zahtev da kvalitet bude ujednačen – kaže Papović za "Danas".
 
Prema rečima Petra Bogosavljevića iz Pokreta potrošača, postoji problem sa sistemom za upravljanje kvalitetom, od primarne proizvodnje sirovine do proizvoda koji dođe do potrošača. 
 
- Dužan sam da kažem, svesno se išlo na to da obaveštenje ne bude blagovremeno. Iz krugova politike i biznisa nastojali su, a i dalje to čine, da onemoguće uspostavljanje sistema koji bi obezbedio viši stepen zaštite potrošača, posebno dece, kad govorimo o namirnicama koje pretežno ona koriste. Sistem ranog otkrivanja problema i sistematske kontrole kvaliteta, koji je daleko jeftiniji nego kada inspekcija deluje kasnije, trebalo je da bude uspostavljen u celom svetu, ali on je zakazao. Postoji obaveza da se izradi procena rizika na svim punktovima u lancu proizvodnje hrane, ali da se to radilo, ne bi se ovo desilo, posebno ne u tolikom obimu – kaže Bogosavljević.
 
Pritisak velikih kompanija i vrha vlasti
 
Podseća da u Zakonu o zaštiti potrošača postoji odredba koja nalaže organizacijama potrošača da se bave uporednim ispitivanjem kvaliteta namirnica. U Srbiji je to krenulo, bili su angažovani profesori sa više fakulteta, trebalo je da se sistem primenjuje na celom CEFTA području, ali tadašnje ministarstvo nije stalo iza tog projekta.
 
– Blokada projekta došla je iz visokih političkih krugova i dela biznisa koji ne vodi računa o bezbednosti proizvoda, jer se tu najviše zarađuje. Dugo se već prikriva činjenica da su najveći profiti ne u švercu droge i crnoj ekonomiji, nego u špekulativnim radnjama u proizvodnji hrane, jer tu imate masovne kanale prodaje, mogućnost da sa minimalnim troškovima ostvarujete ogromnu zaradu. To je uslovilo ovakvo stanje i imaćemo tendenciju pogoršanja bezbednosti i kvaliteta namirnica a nemamo mogućnosti da preko uporednog ispitivanja kvaliteta izađemo u javnost, da se zna ko su dobri a ko loši proizvođači – smatra Bogosavljević.
 
– Na analizi kvaliteta mlečnih proizvoda koju je uradila naša organizacija jedna poznata fabrika izgradila je svoj uspeh i rast na tržištu, ali kada smo kasnije ponovili analizu, svi do jednog proizvoda koje smo testirali bili su ispod granice minimuma kvaliteta. I neki jako značajni proizvođači mesa, po svim parametrima bili su daleko ispod kvaliteta koji su oglašavali. Otuda potiču pritisci da rezultate našeg ispitivanja ne objavljujemo i projekat uporedne analize zaustavili su veliki proizvođači sa uporištem u vrhu vlasti –  navodi Petar Bogosavljević.
  • Aca

    06.08.2021 09:11
    ???
    Potrebne analize za uvoz hrane određuje nadležno Ministrastvo pšv. Uvoznicima su, analize skupe, nepotrebne, oduzimaju im puno vremena.... Pod pritiskom velikih sistema i malih uvoznika sa vezom dolazi do izmena Rešenja za uvoz kao i analiza koje se rade. Da li se ta "PRIJATELJSKA" usluga materijalizuje? Moguće. Tako da se u Srbiju dosta toga uvozi i radi na štetu potrošača. Posledica takvog načina rada je vidljiva kod ljudi iz Ministarstva pšv, jer voze automobile od 50.000 E, motore od 30.000, više stanova i vikendica po planinama. Verovatno su to od tetke nasledili jer inspektor ima platu od 45.000 a koordinator 85.000 din., tako da se oni obični inspektori, bez zvanja, prodaju za 1/2kg slanine i 1 kg sira. Toliko vredi diploma poljoprivrednog ili veterinarskog inspektora!
  • Обсервер

    05.08.2021 18:29
    Јадни ми
    А толико смо пара дали за "Националну лабораторију" и бусали се да ће она да нам реши сва питања. Ма није нам ни пало на памет да постоје неки лобии и код нас и у Европи- Џабе смо кречили. А тек правници, који тумаче прехрамбену индустрију, прави су бисери! А тек ХЦЦП систем контроле, има и Европа и ми, а тровачи промичу !
  • Milenko M.

    05.08.2021 17:07
    ,,,
    Naprednjačka logika - negiraj makar se neko i otrovao.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija