Nacrt zakona o radnoj praksi: Promašena poenta i prostor za zloupotrebe

Autor: Euronews Srbija

Info

04.01.2022.

21:44 > 21:44

Radna praksa će se ubuduće računati u radni staž, neće smeti da traje duže od šest meseci, a biće plaćena u iznosu od dve trećine minimalca, što je oko 23.000 dinara.

Nacrt zakona o radnoj praksi: Promašena poenta i prostor za zloupotrebe

Foto: Pixabay

To su novine koje donosi Nacrt zakona o radnoj praksi, čija javna rasprava je trajala do 23. decembra.

U Ministartsvu rada navode da je cilj njegovog donošenja smanjenje broja nezaposlenih među mladima i kažu da je ideja da se prekine začarani krug, jer srednjoškolci i studenti nakon završetka školovanja nemaju radno iskustvo, a upravo je ono neretko uslov za zaposlenje.

Stručnjaci, međutim, smatraju da bi ovako postavljena pravila mogla da dovedu do toga da poslodavci odustanu od organizovanja prakse, jer će morati da plaćaju kandidate koji su na obuci, piše Euronews Srbija.

Primedbe stižu i zbog formulacije pojma praktikant, jer se ovaj propis odnosi samo na praksu osoba koje su se obrazovale za određeni profil, tako da mogu dobiti samo obuku u struci, dok za veliki broj onih koji žele da steknu kvalifikacije za neko drugo zanimanje ovo polje i dalje ostaje neregulisano.

Novine koje donosi novi propis su i da će poslodavci morati da objave oglas sa kriterijumima za izbor kandidata, a moći će da angažuju samo one koji imaju manje od 30 godina. Radno vreme je ograničeno na 40 sati nedeljno, a prekovremeni rad je zabranjen. Ako se utvrdi da poslodavci praktikantima daju radne zadatke i posao koji odgovara poslu zaposlenog radnika, moraće onda i da im ponude ugovore o radu.

Poslodavac je dužan da obavesti i konsultuje sindikat o uslovima obavljanja radne prakse kod poslodavca i da im dostavi spisak praktikanata na početku svake kalendarske godine. Za nepoštovanje odredbi ovog zakona, predviđene su kazne od 100.000 do milion dinara.

Prema podacima koje su iz Nacionalne službe za zapošljavanje dostavili Euronews Srbija, na njihovoj evidenciji je 98.445 osoba koje imaju manje od 30 godina, a čak 80.772 mladih nema nikakvo iskustvo i na birou čeka prvi posao.

"Radne prakse povećavaju šanse da mlada osoba bude pozvana na intervju za posao kao i da dobije zaposlenje u kraćem vremenskog periodu nego što bi to bio slučaj da nije pohađala praksu. Na ovaj način se doprinosi efikasnijoj tranziciji mladih od škole do posla u Srbiji, jer je u našoj zemlji, prema podacima Eurostata, mladoj osobi potrebno skoro četiri puta više vremena da pronađe prvi stabilan ili zadovoljavajući posao posle školovanja, u odnosu na mlade u Evropskoj uniji", piše u obrazloženju zakona.

Ima prostora za zloupotrebu

Profesor radnog prava Mario Reljanović smatra da vezivanje zakona za formalno obrazovanje maši poentu i da se postavlja pitanje njegove svrhe.

"Suvišno je postavljati uslove za radnu praksu za profile koji je već imaju tokom obrazovanja. Početna ideja je bila da se reguliše praktičan rad za zanimanja koja nisu ni obuhvaćena u školskom sistemu, a koja su deficitarna, poput menadžera društvenih mreža, programera dronova i sličnih profila", kaže Reljanović.

On smatra i da se zarada nije smela vezivati za minimalnu, već da bi bolji model bio da je predviđen određeni procenat od plate u struci u kojoj se praksa obavlja.

"Na osnovu ovog zakona bi i trgovinski lanci mogli da angažuju kasirke ili prodavce da idu na radnu praksu, a to znači da će moći da ih drže šest meseci sa platom u visini dve trećine minimalca, iako su oni imali praktičnu nastavu tokom školovanja i sigurno im nije potrebna dodatna obuka. To je prostor za zloupotrebu, jer se odnosi i na one koji imaju samo osnovnu školu i njih će moći da angažuju pola godine da rade za platu koja je ispod garantovanog minimalca. Dakle, da za najslabije poslove budu još manje plaćeni tih šest meseci", ukazuje Reljanović za Euronews Srbija.

Profesor napominje i da su usvajanjem Zakona o radu, 2014. ukinuti ugovori o stručnom osposobljavanju, jer je bio loš, pošto je omogućavao poslodavcima da ne plaćaju praktikante.

"Onda je počela zloupotreba volontiranja. Postoji i probni rad, ali i on mora biti plaćen i to u visini minimalne zarade. Ovo je sada kao nova vrsta rada van radnog odnosa, a mi bismo taj oblik trebalo da eliminišemo, a ne da produkujemo nove. Dobre stvari su što se gledalo da praktikant ipak ima neka radna prava, pojavljuje se ograničeno radno vreme, zabranjuje se prekovremeni rad, ali ipak za neke stvari, poput sudske zaštite, nisam siguran kako će se realizovati, jer su u suprotnosti sa Zakonom o radu, po kojem kada je neko angažovan van radnog odnosa, on ne može da pokrene radni spor", objašnjava Reljanović.

Miloš Turinski sa portala Poslovi Infostud kaže da je dugogodišnje iskustvo koje imaju sa zapošljavanjem mladih, pokazalo da je praksa odličan način da se dođe do prvog posla, ali ističe da nije siguran da li će novi propis postići svoj cilj - da poveća mladima šansu za zaposlenje. On napominje da pojedine kompanije kandidatima plaćaju praksu, ali da je veći broj ipak onih koji to ne rade.

"Poslodavci nude iskustvo i edukaciju, a dešava se da daju samo novac za putne troškove. Oni koji praktikante traže preko omladinskih zadruga najčešće izdvajaju 200 dinara po satu, pa njihova naknada zavisi od toga koliko sati rade. Pitanje je da li će uvođenjem obaveze plaćanja prakse doći do toga da poslodavci prestanu da angažuju praktikante, što bi bilo u suprotnosti sa ciljem koji je postavljen", objašnjava Turinski.

Poslodavci: Potrebna podrška države

Privrednici smatraju da bi ova oblast trebalo da se reguliše zakonom, ali ističu da je za plaćanje prakse potrebna podrška države. Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije smatra da je dobro da poslodavac plati pripravnika i da tako dođe do potencijalnog zaposlenog, ali da je potrebno da država na neki način to stimuliše.

"Možda bi rešenje bilo da se zadrži neki model aktuelnog projekta 'Moja prva plata', koji država finansira. Praksa daje mogućnost da se proveri potencijalni budući zaposleni. Naša istraživanja su pokazala da novozaposleni poslodavca košta i po nekoliko hiljada evra. Mladi više koštaju, nego što doprinose, u prvi mesecima kada izađu iz škole", kaže Atanacković.

Teme

POSAO radna praksa

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Lazar

05.01.2022 • 11:02

Uzas

Neka ih drzava zaposli i uhlebi zato nam je i ovako nema strucne radne snage oni maltretiraju privatni sektor tamo gde drzava baca pare tamo neka sticu radnu praku i kod tih sindikalca ce zovot praznu pricu pricaju sta su za obicnog radnika nekada uradili samo za svoj dzep

0 2 -2
Dragan

05.01.2022 • 08:45

Ah

U moje vreme sedamdesetih učenici srednjih škola imali su praksu.Neki u firmama,servisima tj gde je ko našao.Drugi koji nisu našli radili su u školi.Mi iz elektrotehničke koji smo radili u školi dobijali smo i neke sitne pare.A taj deo škole je bio servis fabrike Sever Subotica.Mašinska je imala sve naj modernije mašine i gde se proizvodilo sve od metala za sve kojima treba.Mi čak i preko letnjeg raspusta smo imali obavezu mesec dana raditi u školi ili servisima.Praksa je bila 1-2 puta nedeljno u trajanju od 7h.

7 2 +5
gogiFTN

05.01.2022 • 08:37

pedala iz srbije

Deco bezite iz ove glupe zemlje, ne zna se koje je gori drzava ili poslodavci,
cuj drzava da im pomogne sa mizerijom kojom placaju praktikante,
iako smo pod SNS dahijama, ne moramo u 5 vek, ako neko radi kod tebe u firmi, pa makar i praksu, MORA biti placeno !!!! bednici

9 11 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.