Nacionalni parkovi u raljama pohlepe: Najveći pritisak na Kopaoniku i Fruškoj gori

Autor: Euronews Srbija

Info

03.05.2022.

10:00 > 10:01

Osim seče šuma koja daleko prelazi granice planiranog, iz nacionalnih parkova Srbije u poslednjih nekoliko godina dolazile su mnoge zabrinjavajuće vesti.

Nacionalni parkovi u raljama pohlepe: Najveći pritisak na Kopaoniku i Fruškoj gori

Foto: 021.rs

Kako piše Euronews Srbija, bespravna gradnja i objekti koji niču u zaštećenim područjima uzeli su maha, a koliko je problem otišao daleko govori i podatak da je nedavno uhapšen direktor Nacionalnog parka Đerdap.

U Srbiji je do nedavno zvanično postojalo pet nacionalnih parkova. Fruška gora, Tara, Kopaonik, Đerdap i Šar planina prostiru se na više od 150.000 hektara. Od ove godine im na listi zaštićenih područja društvo prave i Stara planina i Kučuj-Beljanica.

Međutim, pomenuto hapšenje direktora jednog nacionalnog parka jer je, kako se sumnja, zloupotrebio svoj položaj i, između ostalog, izgradio vikendicu u zoni u kojoj je gradnja zabranjena, u javnosti je ponovo pokrenulo debatu o raznim zlopotrebama na ovim područjima.

Na brojne probleme ukazala je i Državna revizorska institucija krajem prošle godine. U izveštaju "Upravljanje nacionalnim parkovima" navodi se da je bespravna gradnja jedan od glavnih problema koji ugrožavaju zaštićena područja nacionalnih parkova u Srbiji. U analizi objavljenoj na 77 strana samo neki od podataka koji se ističu je i da je primetna veća seča drveća nego što je planom predviđeno, ali i da je sve to posledica nedovoljne aktivnosti čuvara i nadležnih inspekcija.

Ionako problematičnu situaciju na Kopaoniku, Fruškoj gori ili Tari dodatno je zakomplikovala pandemija, a činjenica da se za pojedine lokalitete u Srbiji tražio "krevet više" bila je zgodna prilika za brojne investitore. Kako ističu sagovornici Euronews Srbija, nekoliko nacionalnih parkova nalazi se pod velikim pritiskom, a čak i oni koji nekada nisu bili u fokusu, sada sve češće jesu na meti bespravne gradnje.

Najveći pritisak na Kopaoniku i Fruškoj gori

Kako je za Euronews Srbija rekao Goran Sekulić iz Svetske organizacije za zaštitu životne sredine (WWF), iako vest o hapšenju u Đerdapu jeste poprilično iznenađenje, ona ipak potvrđuje da su problemi u upravljanju najvrednijim zaštićenim područjima dalekoseženi. On dodaje i da su možda pod najvećim pritiskom Kopaonik i Fruška gora.

"Već dugi niz godina Kopaonik se prvenstveno razvija kao ski-centar i nacionalni park je potpuno skrajnut, čak bih rekao da trenutna situacija na Kopaoniku potpuno obesmišljava ceo sistem zaštićenih područja u Srbiji. Ako vam se u jednom nacionalnom parku toliko intenzivno gradi i uz to dosta toga na ilegalan način ili u nekoj sivoj zoni, šta možemo očekivati od zaštite u nekim drugim područjima", istakao je on.

Fruška gora se nalazi blizini dva najveća urbana centra, što je dovelo do toga da je potražnja za objektima raznih namena na ovom području izuzetno velika. Iako problem bespravne gradnje na Fruškoj gori nije toliko izražen, predsednica Udruženja za zaštitu šuma "Odbranimo šume Fruške gore" Dragana Arsić kaže za Euronews Srbija da je ta praksa postala izuzetno rasprostranjena i uzima maha.

"Praksa je postala izuzetno rasprostranjena i naročito uzima maha u poslednjih nekoliko godina, a kulminacija je od početka 2020. godine. Na području Nacionalnog parka Fruška gora još uvek nemamo izraženu ovu pojavu nelegalne izgradnje vikendica, koliko mi znamo. Kod nas je prisutan problem uzurpacije velikih površina u delovima NP od strane politički i finansijski moćnih ljudi", rekla je ona.

Nelegalna seča

Nelegalna ili bespravna seča je prisutna u Srbiji, a ima je i u zaštićenim područjima i u nacionalnim parkovima. Međutim, Goran Sekulić kaže da problem nije samo nezakonita seča, nego i preobimna planirana ili zakonita seča.

"Svi naši nacionalni parkovi se finansiraju od seče drveta, to im je osnovna delatnost, pa je sasvim legitimno pitanje da li u takvom kontekstu oni mogu na odgovarajući način vršiti funkciju upravljača jednog nacionalnog parka. Kao javnim preduzećima njima je primarna obaveza da obezbede svoje finansiranje, i to od resursa kojim treba da upravljaju, a očuvanje prirode i sprovođenje mera zaštite je na drugom, ili trećem mestu. Ne mislimo da je seča u jednom zaštićenom području sama po sebi problem, ona je svakako i neophodna u smislu obnove nekih degradiranih sastojina, ali je veoma problematično ako je seča osnovni izvor finansiranja jednog zaštićenog područja. Tada ne možemo govoriti o efektivnoj zaštiti prirode", istakao je on.

Fruška gora je upravo zbog toga više puta dospevala na naslovne strane. Njen najveći problem, smatraju ekolozi, jeste prekomerna seča, a JP "Nacionalni park Fruška gora" koji ima 140 zaposlenih pretežno se finansira od eksploatacije šuma.

"U NP Fruška gora sigurno ima ilegalnih seča i ostalh ilegalnih šumarskih aktivnosti i mi smo podnosili inspekcijske prijave tokom ove dve godine. I DRI u svom izveštaju konstatuje prekomerne seče i do 300 odsto u pojedinim radnim jedinicama. Na Fruškoj gori je problem što 24 odsto površine je u vlasništvu SPC, a oni imaju najgori mogući način gazdovanja šumama, koncesionarski", rekla je Arsić.

Ceo tekst pročitajte na OVOM LINKU.

Teme

FRUŠKA GORA

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

Remus

03.05.2022 • 16:02

Da je Al Kapone mogao kupiti 210 parcela za gradnju i da ga niko ne upita odakle mu novac verovatno bi preminuo na slobodi...

2 2 0
Toma

03.05.2022 • 13:42

za to je glasano

Šta hoćete?
Glasate za polusvet, to je rezultat.
Mudrujte samo kako su svi isti i držite vucica na vlasti još 300godina, za bolje i niste.
Da imate dostojanstva i država bi vam ličila na nešto.

31 36 -5
Cornholio

03.05.2022 • 13:41

//

Ortodoksne bradonje oterati na svetu goru ili u Rusiju da neprave štetu po FG.

20 29 -9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.