Ove nedelje stiže vakcina protiv HPV - od čega štiti i ko treba da je dobije?
Cela Srbija od ove nedelje imaće pristup vakcini protiv humanih papiloma virusa o trošku zdravstvenog osiguranja.
Foto: Pexels
Vakcina protiv HPV stigla je u Srbiju prošle nedelje, a namenjena je deci - devojčicama i dečacima, uzrasta od devet do 19 godina, odnosno u dovoljnim dozama pre prvog seksualnog odnosa.
Zašto je ova informacija bitna i zašto se daje vakcina protiv humanih papiloma virusa? Razlog je vrlo jasan i, nažalost, potiče od poražavajuće statistike koju Srbija ima kad je reč o smrtnosti koju imamo usled oboljevanja od malignih bolesti koje izazivaju upravo humani papiloma virusi.
Povećanje svesti o opasnosti koje donosi HPV je građanima prekopotrebno iz tri razloga, naglašava u razgovoru za 021.rs dr Jasmina Jandrić Kočić, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje Sremska Mitrovica.
Kako kaže, HPV je među najčešćim seksualno prenosivim bolestima kod nas, ali i u svetu. Najopasniji sojevi ovih virusa izazivaju rak grlića materice, koji je najčešće kasno otkriva i potom teško leči. Treća činjenica je mogućnost da se ova virusna infekcija, a samim tim i maligna bolest do koje može da dovede, spreči.
Ali pre nego što objasnimo šta podrazumeva prevencija, dr Jandrić Kočić navodi zbog čega postoji veliki broj sojeva humanih papiloma virusa i šta nam to govori o ovoj infekciji.
"Humani papiloma virusi nisu ništa novo (poput SARS CoV-2) niti egzotično poput virusa majmunskih boginja, na primer. Oni su veoma dugo sa nama, ali je tek sedamdesetih godina prošlog veka počeo da se shvata značaj i uloga ovih virusa u nastanku raka. Govorimo o grupi virusa sa mnogo tipova - oko 140, koji su široko rasprostranjeni na svim kontinentima, u svim klimatskim uslovima, relativno otpornih u spoljašnjoj sredini i pogađaju oba pola. Ovi tipovi se razlikuju po svom uticaju na zdravlje ljudi - neki mogu da izazovu samo lake infekcije koje prolaze bez posledica (što je i najčešće), a neki mogu da imaju onkogeni efekat, odnosno da budu onaj neophodni uslov za razvoj karcinoma", kaže naša sagovornica.
Prema svom uticaju na zdravlje, tipovi HPV se dele na niskorizične i visokorizične, pojašnjava dr Jandrić Kočić.
Tipovi HPV se označavaju brojevima, pa su tako niskorizični tipovi 6 i 11, 40, 42, 43, 54, 81 i drugi. Ovi tipovi virusa izazivaju dobroćudne promene na grliću materice, ali i vrlo neugodne bradavice i kondilome. Kod visokorizičnih su najrasprostranjeniji tip 16 i 18, zatim 31, 33, 35, 51, 52, 58 i drugi.
Rak ne nastaje posle svake infekcije visokorizičnim tipom HPV. Gotovo svaka seksualno aktivna osoba na ovom svetu bar jednom u životu sretne se sa ovim virusima. Humani papiloma virusi najćešće ne izazivaju neke tipične simptome i znake kao druge seksualno prenosive bolesti i to dosta otežava njihovo otkrivanje, dodaje dr Jandrić Kočić.
"Najveći broj infekcija ovim virusom prođe bez ikakvih posledica, dakle naš prirodni imunitet se izbori s njima. Međutim, imunitet nakon preležane ovakve infekcije niti je dobar, niti dugotrajan, što znači da se tokom života možemo dva, tri, 10 puta zaraziti istim tipom virusa, kao i nekim drugim tipovima", pojašnjava ova epidemiološkinja.
Kad žena ili ginekolog posumnjaju na infekciju
Iako je ova grupa virusa povezana sa nastankom i rakova drugih lokalizacija, ipak najveći značaj ima karcinom grlića materice. Na infekciju ovim virusima žena može da posumnja ukoliko je imala kontakt za koji smatra da je rizičan i ukoliko lekar primeti neke promene na grliću, priča naša sagovornica iz Zavoda za javno zdravlje u Sremskoj Mitrovici.
Postoje dve tehnike utvrđivanja HPV infekcije - tehnika hibridizacije i PCR metoda. Prva tehnika nije naročito zastupljena, ali PCR metoda omogućava identifikovanje tačno određenih delova HPV virusa.
"Dakle, za svaki virus imamo njegov potpis, deo genoma koji ga karakteriše, poput otiska prsta. Može da se detektuje ne samo njegovo prisustvo ili odsustvo, već 'realtime' PCR metoda osim infekcije omogućava da znamo kojim intenzitetom se virus umnožava. Da li je to infekcija koja prolazi ili se virus značajno umožava. Tako dobijen kvantitativan nalaz je značajan za kliničku interpretaciju i za dalje lečenje", objašnjava sagovornica 021.rs.
Žene, stoga mogu da budu zaražene i ovim manje opasnim sojevima i to više puta. Ali mogu da obole i od najopasnijih sojeva, takođe nekoliko puta i postavlja se pitanje - šta onda? Šta kada žena sazna da ima tip 16 ili 18?
"Ginekolog će, u tom slučaju, svakako nastaviti sa dijagnostikom, a na osnovu rezultata odlučiti da li je potrebno operativno lečenje ili samo praćenje. Dobro u svemu ovome je što takve promene relativno dugo evoluiraju u karcinom", kaže dr Jandrić Kočić.
Naša sagovornica kaže da je u Vojvodini vršen niz istraživanja rasprostranjenosti ovih virusa u populaciji naših žena. Prema rezultatima istraživanja, čak i do 60 odsto žena starosti od 18 do 65 godina imalo je neku HPV infekciju, što je zaista značajan broj. Ono što je isto jako bitno jeste da su tipovi virusa koji su kod nas odomaćeni upravo oni najopasniji - 16, 18, 58, 63.
A od čega onda zavisi izlečenje? Budući da naš imunitet ne igra veliku ulogu u prevenciji, da li to znači da opasnost od infekcije HPV virusa preti čitavog života, čak i ukoliko smo preživeli najteže oblike?
"Svako je individua za sebe i svaki imuni sistem je sistem ima svoje 'uspone i padove'. Kao što nismo svaki dan isto poletni i raspoloženi, dešava se da naš imuni sistem 'poklekne' i da nekad ne uspe da se efikasno izbori sa infekcijom. Svi faktori koji narušavaju stabilnost imunog sistema ili povećavaju verovatnoću infekcije - pušenje, često menjanje seksualnog partnera, pad imuniteta kao posledica oboljenja, korišćenje nekih supstanci, lekova, dugotrajan stres - smanjuju verovatnoću eliminacije virusa, a povećavaju verovatnoću nastanka karcinoma. Imunitet je tipski specifičan i kratkotrajan, tako da su moguće reinfekcije i infekcije drugim tipovim tokom celog života", naglašava naša sagovornica.
Bitno je, dodaje, da žena celog života redovno posećuje ginekologa sa kojim ima dobar odnos zasnovan na iskrenosti, uzajamnom poštovanju i poverenju.
Ove redovne kontrole su veoma značajne jer je pretvaranje promene na grliću u karcinom postepeno, a samim tim se može sprečiti.
Vakcina kao žrtva sopstvenog uspeha
Drugi vid prevencije je vakcina protiv ove grupe virusa. Vakcinacijom se znatno smanjuje i/ili eliminiše mogućnost infekcije, a redovnim pregledima se sprečava da, ukoliko do infekcije dođe, premaligna lezija pređe u karcinom.
Kako kaže dr Jasmina Jandrić Kočić, vakcinacija je žrtva svog uspeha i to je rečeno mnogo pre kovida. Baš zato što je žrtva svog uspeha, na žrtvi su i takve uspešne i revolucionarne vakcine kao što je vakcina protiv HPV.
"Prvi put u istoriji, otkako medicina postoji, postoji oružje kojim možete sprečiti nastanak karcinoma - bez karcinoma nema hemioterapija, operacija, straha... Svako ko je imao iskustvo sa rakom zna koliko je to bitno. Zato je značaj prevencije ovakvih infekcija izuzetan jer ne samo da jedna osoba ima dobrobit od vakcinacije i redovnih pregleda, nego ima celo društvo. HPV kao seksualno prenosiva infekcija jeste tabu tema, ali moramo biti svesni da je seksualnost deo života i moramo hladne glave prići temi", zaključuje dr Jasmina Jandrić Kočić iz Zavoda za javno zdravlje u Sremskoj Mitrovici za 021.rs.
Članak je nastao u okviru serijala o prevenciji HPV koji finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo APV. Stavovi izneti u tekstu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Na prevaru od Rusa uzeli 275.000 evra: Lagali da mogu da im obezbede srpske pasoše
19.11.2024.•
0
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv I. I. B. (35) i S.P. (32) zbog prevara.
Pretukao radnika Elektrodistribucije dok je popravljao kvar na trafostanici - naneo mu teške povrede
19.11.2024.•
1
R. S. (34) iz Valjeva uhapšen je zbog nanošenja teških telesnih povreda.
Dvoipogodišnje dete umrlo u bolnici u Novom Pazaru, pronađeno napolju u lošem stanju
19.11.2024.•
0
Dvoipogodišnje dete preminulo je u Opštoj Bolnici u Novom Pazaru.
Konzervatori: Ukidanje oznake kulturnog doba Generalštaba opasnost za celokupno kulturno nasleđe
19.11.2024.•
1
Društvo konzervatora Srbije podržalo je stručne saradnike Republičkoj zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Đukić Dejanović: Ne povlačimo zakon kojim se dovode strani fakulteti, to je zdrava konkurencija
19.11.2024.•
33
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da neće biti povlačenja Zakona o visokom obrazovanju, koji omogućava dolazak stranih univerziteta u Srbiju.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja je pred vama - koliko znate?
19.11.2024.•
2
Novi 021.rs kviz znanja je pred vama.
Varhelji: Ne zaboraviti da je Srbija sporazum o litijumu potpisala sa Evropljanima, ne Kinezima
19.11.2024.•
13
Kada se govori o strateškim izborima Srbije, ne treba zaboraviti da je sporazum o litijumu potpisala sa Evropljanima, a ne Kinezima, da uskoro nastupa liberalizacija gasnog tržišta...
Picula u Srbiji verovatno početkom sledeće godine: Vučić ranije rekao da neće da priča sa njim
19.11.2024.•
9
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula je izjavio da će u posetu Beogradu doći najverovatnije početkom iduće godine.
Picula: Srbija od EU dobija rekordna sredstva za investicije, a stagnira u evrointegracijama
18.11.2024.•
15
Tonino Picula kaže da je Srbija od EU za investicione projekte dobijala rekordna sredstva iako je njen napredak na putu ka članstvu u poslednjem izveštaju ocenjen ili kao limitiran ili ga nema.
Pismo Vladi Srbije: Da ne budemo jedina zemlja u civilizovanom svetu koja ruši svoja kulturna dobra
18.11.2024.•
41
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ocenjuje da je Vlada Srbije odlukom da zgrade Generalštaba izbriše iz registra kulturnih dobara grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za početak nedelje
18.11.2024.•
13
Nova sedmica je pred nama, a tu je i novi 021.rs dnevni kviz znanja.
Preminuo kompozitor Dejan Despić
18.11.2024.•
0
Jedan od najznačajnijih domaćih kompozitora 20. i 21. veka akademik Dejan Despić preminuo je 16. novembra u Beogradu, u 95. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.
SANU: Povući izmene Zakona o visokom obrazovanju
18.11.2024.•
13
Odbor za visoko obrazovanje SANU uputio je dopis Ministarstvu prosvete i Vladi Srbije u kom je pozvao da iz skupštinske procedure budu povučene predložene izmene zakona o visokom obrazovanju.
Sve kuće su nesigurne kad nemaš svoju: Ekonomska zavisnost žena na selu
18.11.2024.•
1
Stopa siromaštva na selima u Srbiji je dva puta veća nego u gradovima. Ako uzmemo u obzir da su žene u većem riziku od siromaštva, možemo zaključiti da su na selima one još u nepovoljnijem položaju.
BIA upala u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture
18.11.2024.•
46
Pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA) danas su bili u prostorijama Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Radnica poginula na stovarištu u Kraljevu, pregazio je viljuškar
18.11.2024.•
1
Radnica je poginula na stovarištu građevinskog materijala u Kraljevu, potvrđeno je u MUP-u.
Predlog izmena Krivičnog zakonika stigao u Skupštinu
18.11.2024.•
1
U proceduru u Skupštini Srbije je ušao predlog izmena Krivičnog zakonika koji su potpisali poslanici sa liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane" uz predlog da se razmotri po hitnom postupku.
Putin pozvao Vučića da dođe u Moskvu
18.11.2024.•
20
Predsednik Rusije Vladimir Putin uputio je poziv predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da poseti Moskvu.
Akademci kritikuju "nakaradno" dovođenje stranih fakulteta, ministarka kaže - demografska mera
18.11.2024.•
37
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) je kritikovala Predlog izmene Zakona o visokom obrazovanju kojim se omogućava dolazak stranih fakulteta u Srbiju.
Pepko povukao još jedan proizvod jer nije bezbedan
18.11.2024.•
4
Kompanija Pepko povukla je još jedan proizvod sa tržišta jer ne ispunjava bezbednosne standarde, saopšteno je iz te kompanije.
Nastavlja se cirkularni štrajk prosvetara: Na redu Kragujevac, Šumadija i centralna Srbija
18.11.2024.•
4
Od jutros se, u organizaciji četiri reprezentativna sindikata, nastavlja štrajk prosvetnih radnika u Kragujevcu, Šumadiji i centralnoj Srbiji.
Komentari 1
Mima
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar