Za potrošačku korpu potrebno 1,13 prosečnih zarada, u Novom Sadu kupovna moć iznad proseka

Autor: Biznis.rs

Info

22.06.2022.

06:44

Tokom prva tri meseca u Srbiji je bilo zaposleno 2,9 miliona lica, nezaposleno 341.000, dok je van radne snage bilo 2,6 miliona lica starijih od 15 godina.

Za potrošačku korpu potrebno 1,13 prosečnih zarada, u Novom Sadu kupovna moć iznad proseka

Foto: Pixabay

To pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u publikaciji Trendovi za prvi kvartal 2022. godine, a koje prenosi Biznis.rs.

Stopa nezaposlenosti iznosi 10,6 odsto, čime je za 0,8 procentnih poena viša u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine, dok je broj nezaposlenih u odnosu na isti period povećan za 24.700, a broj lica van radne snage povećan je za 5.900.

Navedena stopa nezaposlenosti, u poređenju sa poslednjim kvartalom 2021. godine, beleži rast u svim regionima: Beogradskom sa osam na 8,6 odsto, regionu Vojvodine sa 8,8 na 9,7 odsto, regionu Šumadije i Zapadne Srbije sa 10,7 na 11,6 odsto i u regionu Južne i Istočne Srbije sa 12,2 na 13,2 odsto.

Posmatrano po sektorima, najveće učešće broja zaposlenih u prvom kvartalu 2022. godine zabeleženo je u uslužnom sektoru (56,1 odsto), zatim u industriji (23,2 odsto) i poljoprivredi (15,2 odsto), a najmanje u građevinarstvu (5,6 odsto).

U poređenju sa prethodnim kvartalom, neznatan pad učešća zaposlenih zabeležen je jedino u sektoru industrije (sa 23,5 odsto na 23,2 odsto), nasuprot sektorima usluge (sa 55,9 odsto na 56,1 odsto) i građevinarstvo (sa 5,4 odsto na 5,6 odsto), koji beleže rast učešća zaposlenih, dok je u sektoru poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo učešće nepromenjeno.

U međugodišnjoj periodici (I kvartal 2022 ‒ I kvartal 2021), pad udela zaposlenih beleži jedino sektor industrije (sa 24,6 odsto na 23,2 odsto), nasuprot ostalim sektorima koji uglavnom beleže rast, pri čemu prednjači sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (sa 13,8 na 15,2 odsto).

Uticaj pandemije korona virusa na tržište rada

Kako bi se preciznije ispratio uticaj pandemije korona virusa na tržište rada, RZS je u publikaciji koristio sledeće indikatore Evrostata:

Zastoj na tržištu rada - u prvom kvartalu 2022. godine iznosi 16,6 odsto i manji je za 4,8 procentnih poena u odnosu na isti period 2021. godine dok je, u odnosu na četvrti kvartal 2021, veći za 0,3 procentna poena, što sugeriše da je tzv. nezadovoljena potreba za zaposlenjem manja nego pre godinu dana, u periodu krize izazvane pandemijom, ali da beleži neznatni rast u odnosu na prethodni kvartal, što je u skladu sa istovremenim rastom nezaposlenosti.

Odsustvo sa posla - meri se učešćem zaposlenih koji su odsutni sa posla u ukupnom broju zaposlenih. U prvom kvartalu 2022. godine s posla je odsustvovalo 6,7 odsto zaposlenih, što je za jedan procentni poen više u odnosu na prethodni kvartal, a za 1,2 procentna poena više u odnosu na isti period 2021. godine.

Rad od kuće - meren učešćem broja zaposlenih koji su radili od kuće u ukupnom broju zaposlenih, u prvom kvartalu 2022. iznosio je 7,5 odsto, što je za 0,4 procentna poena niže u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine, i za 3,6 procentna poena niže u odnosu na isti period 2021. godine.

Neznatni rast kupovne moći

Kako se navodi u publikaciji, odnos zarade bez poreza i doprinosa i prosečne potrošačke korpe u prvom kvartalu 2022. godine ukazuje na neznatni rast kupovne moći u odnosu na prethodni kvartal. Za pokriće prosečne potrošačke korpe u prvom kvartalu 2022. godine bilo je potrebno izdvojiti 1,13 prosečnih zarada (u četvrtom kvartalu 2021. godine - 1,14), dok je za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo dovoljno 0,59 prosečne zarade, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni kvartal.

Posmatrano po gradovima, u prvom kvartalu 2022. godine kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd (0,94), Novi Sad (1,07), Кragujevac (1,10) i Niš (1,11), dok su u ostalim gradovima prosečne zarade pokrivale minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu domaćinstava.

Rast životnog standarda stanovništva u periodu 2015-2021. godine rezultat je, kako se dodaje, dinamičnog rasta zarada.

U 2015. godini odnos prosečne potrošačke korpe i prosečne zarade (bez poreza i doprinosa) iznosio je 1,51, dok je u 2021. godini iznosio 1,17 što ukazuje da je prošle godine taj odnos poboljšan, tako da je za prosečnu potrošačku korpu domaćinstvu bilo potrebno 1,17 prosečne zarade.

Teme

minimalna potrošačka korpa

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

NS

22.06.2022 • 11:10

I koliko iznosi prosečna mesečna potrošačka korpa u NS? Da znam da li se rasipam ili preživljam (kao što mi se čini).

3 3 0
Ns

22.06.2022 • 07:50

Ažurno, nema šta

Rezultati za prvi kvartal krajem drugog. Kada objave rezultate drugog kvartala negde u septembru, već će biti "ko živ, ko mrtav". Cene su rasle u prvom kvartalu a sada već divljaju. I zašto se više ne prate i objavljuju zarade odvojeno za privredu i vanprivredu, kao nekad. Nije zgodno verovatno.

11 6 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.