Za potrošačku korpu potrebno 1,13 prosečnih zarada, u Novom Sadu kupovna moć iznad proseka

Autor: Biznis.rs

Info

22.06.2022.

06:44

Tokom prva tri meseca u Srbiji je bilo zaposleno 2,9 miliona lica, nezaposleno 341.000, dok je van radne snage bilo 2,6 miliona lica starijih od 15 godina.

Za potrošačku korpu potrebno 1,13 prosečnih zarada, u Novom Sadu kupovna moć iznad proseka

Foto: Pixabay

To pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u publikaciji Trendovi za prvi kvartal 2022. godine, a koje prenosi Biznis.rs.

Stopa nezaposlenosti iznosi 10,6 odsto, čime je za 0,8 procentnih poena viša u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine, dok je broj nezaposlenih u odnosu na isti period povećan za 24.700, a broj lica van radne snage povećan je za 5.900.

Navedena stopa nezaposlenosti, u poređenju sa poslednjim kvartalom 2021. godine, beleži rast u svim regionima: Beogradskom sa osam na 8,6 odsto, regionu Vojvodine sa 8,8 na 9,7 odsto, regionu Šumadije i Zapadne Srbije sa 10,7 na 11,6 odsto i u regionu Južne i Istočne Srbije sa 12,2 na 13,2 odsto.

Posmatrano po sektorima, najveće učešće broja zaposlenih u prvom kvartalu 2022. godine zabeleženo je u uslužnom sektoru (56,1 odsto), zatim u industriji (23,2 odsto) i poljoprivredi (15,2 odsto), a najmanje u građevinarstvu (5,6 odsto).

U poređenju sa prethodnim kvartalom, neznatan pad učešća zaposlenih zabeležen je jedino u sektoru industrije (sa 23,5 odsto na 23,2 odsto), nasuprot sektorima usluge (sa 55,9 odsto na 56,1 odsto) i građevinarstvo (sa 5,4 odsto na 5,6 odsto), koji beleže rast učešća zaposlenih, dok je u sektoru poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo učešće nepromenjeno.

U međugodišnjoj periodici (I kvartal 2022 ‒ I kvartal 2021), pad udela zaposlenih beleži jedino sektor industrije (sa 24,6 odsto na 23,2 odsto), nasuprot ostalim sektorima koji uglavnom beleže rast, pri čemu prednjači sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva (sa 13,8 na 15,2 odsto).

Uticaj pandemije korona virusa na tržište rada

Kako bi se preciznije ispratio uticaj pandemije korona virusa na tržište rada, RZS je u publikaciji koristio sledeće indikatore Evrostata:

Zastoj na tržištu rada - u prvom kvartalu 2022. godine iznosi 16,6 odsto i manji je za 4,8 procentnih poena u odnosu na isti period 2021. godine dok je, u odnosu na četvrti kvartal 2021, veći za 0,3 procentna poena, što sugeriše da je tzv. nezadovoljena potreba za zaposlenjem manja nego pre godinu dana, u periodu krize izazvane pandemijom, ali da beleži neznatni rast u odnosu na prethodni kvartal, što je u skladu sa istovremenim rastom nezaposlenosti.

Odsustvo sa posla - meri se učešćem zaposlenih koji su odsutni sa posla u ukupnom broju zaposlenih. U prvom kvartalu 2022. godine s posla je odsustvovalo 6,7 odsto zaposlenih, što je za jedan procentni poen više u odnosu na prethodni kvartal, a za 1,2 procentna poena više u odnosu na isti period 2021. godine.

Rad od kuće - meren učešćem broja zaposlenih koji su radili od kuće u ukupnom broju zaposlenih, u prvom kvartalu 2022. iznosio je 7,5 odsto, što je za 0,4 procentna poena niže u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine, i za 3,6 procentna poena niže u odnosu na isti period 2021. godine.

Neznatni rast kupovne moći

Kako se navodi u publikaciji, odnos zarade bez poreza i doprinosa i prosečne potrošačke korpe u prvom kvartalu 2022. godine ukazuje na neznatni rast kupovne moći u odnosu na prethodni kvartal. Za pokriće prosečne potrošačke korpe u prvom kvartalu 2022. godine bilo je potrebno izdvojiti 1,13 prosečnih zarada (u četvrtom kvartalu 2021. godine - 1,14), dok je za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo dovoljno 0,59 prosečne zarade, što je nepromenjeno u odnosu na prethodni kvartal.

Posmatrano po gradovima, u prvom kvartalu 2022. godine kupovnu moć iznad proseka Republike imali su Beograd (0,94), Novi Sad (1,07), Кragujevac (1,10) i Niš (1,11), dok su u ostalim gradovima prosečne zarade pokrivale minimalnu, ali ne i prosečnu potrošačku korpu domaćinstava.

Rast životnog standarda stanovništva u periodu 2015-2021. godine rezultat je, kako se dodaje, dinamičnog rasta zarada.

U 2015. godini odnos prosečne potrošačke korpe i prosečne zarade (bez poreza i doprinosa) iznosio je 1,51, dok je u 2021. godini iznosio 1,17 što ukazuje da je prošle godine taj odnos poboljšan, tako da je za prosečnu potrošačku korpu domaćinstvu bilo potrebno 1,17 prosečne zarade.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

minimalna potrošačka korpa

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

NS

22.06.2022 • 11:10

I koliko iznosi prosečna mesečna potrošačka korpa u NS? Da znam da li se rasipam ili preživljam (kao što mi se čini).

3 3 0
Ns

22.06.2022 • 07:50

Ažurno, nema šta

Rezultati za prvi kvartal krajem drugog. Kada objave rezultate drugog kvartala negde u septembru, već će biti "ko živ, ko mrtav". Cene su rasle u prvom kvartalu a sada već divljaju. I zašto se više ne prate i objavljuju zarade odvojeno za privredu i vanprivredu, kao nekad. Nije zgodno verovatno.

11 6 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.