Dijalog u rovovima javnog mnjenja: Gde se izgubio?
Nepostojanje dijaloga u javnosti dovodi do ozbiljnih problema u informisanja građana, što dalje dovodi do značajnog nedostatka demokratije u društvu.
Da je dijalog u medijima i politici izgubljen saglasni su i novinarka Ljubica Gojgić i politikolog i naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać.
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj dodaje i kako politička kultura u Srbiji pre koči novinarstvo, nego što ga olakšava.
Gde je dijalog?
Politikolog Dejan Bursać smatra da je dijalog u politici izgubljen, što je dalje uticalo na druge sfere javnog života.
"Na nedostatak dijaloga je uticalo i to što poslednjih godina nismo imali funkcionalan Parlament kao instituciju dijaloga u jednom društvu, pre svega visoko političkog dijaloga, što se kasnije prelivalo i na druge sfere društva u političkom okviru", kaže Bursać za 021.rs.
Novinarka Ljubica Gojgić smatra da ni ne postoji želja da se dijalog obnovi, što se vidi na svakom koraku. Ona dodaje da to da li će biti dijaloga u medijima zavisi i od medija i od potencijalnih učesnika u dijalogu.
"U velikom broju slučajeva spremnosti za dijalog među ličnostima iz javnog života nema, a umesto dijaloga, radije se akteri priklanjaju i dolaze u medije gde očekuju da će dobiti prostora za monolog, a ne voditi razgovor sa novinarom, a nikako sa neistomišljenikom. S druge strane, da bi bilo dijaloga i mediji moraju da se vrate svojoj osnovnoj fuknciji, a to je služenje javnom interesu, a ne služenje vlasnicima, osnivačima, deoničarima, političkoj opciji koja je na vlasti", kaže Gojgić za 021.rs.
Pitanje je i kakav će se dijalog u Parlamentu stvoriti ulaskom opozicije u isti, a Bursać dodaje kako ni poslanici vladajuće koalicije nisu naviknuti na dijalog.
"Poslanici vladajuće stranke skoro četiri godine nisu imali normalnu parlamentarnu kulturu dijaloga. Tako da će sve zavisiti od toga šta s jedne strane SNS-u bude trebalo, odnosno šta oni procene da im je politički profitabilno u tom trenutku. Kao što su posle izbora, kada je Aleksandar Vučić imao sastanak sa liderom SSP-a Draganom Đilasom, procenili da im je politički profitabilno da pruže ruku prema delu opozicije i na taj način možda ostvare neke poene, a sa druge strane kako se opozicija sama organizuje. Podsetiću na to da opozicija u Srbiji nije potpuno jedinstvena i da tu postoje značajne podele i programske i ideološke, kako i treba da bude, ali i postoje i neki lični sukobi među njima", kaže Dejan Bursać.
Novinarka Ljubica Gojgić smatra i da političari moraju biti spremni na razgovor kako bi dijalog mogao da krene sa mrtve tačke. Ona dodaje kako je maksimum mogućeg dijaloga primetila u emisiji "Reč na reč" na RTS-u.
"Dijalog je vrlo težak zadatak u medijima, vrlo je teško organizovati duel ili emisiju koja pretpostavlja sučeljavanje mišljenja i zato je jedini način da se vodi dijalog onaj koji je na RTS-u uspostavio CESID i Zoran Stanojević. Dakle, da imate po minut i da isključivanjem mikrofona zapravo nekoj drugoj strani omogućite da nešto kaže. To je, meni se činilo, nekakav maksimum dijaloga u Srbiji i to je nešto što bi trebalo da se menja", naglašava ona.
Bursać na ovo smatra da je ova emisija imala nekog uticaja da se ravnopravno predstave stavovi, ali i da je ona bila osiguranje da građani čuju drugačije mišljenje.
"Mi nismo imali neko sučeljavanje mišljenja, a i kada je došlo do njega, dolazilo je do vulgarizacije te emisije u replikama. Za dijalog opet treba razgovor, tako da mislim da je definitivno dobro što ćemo imati i Parlament i beogradsku Skupštinu sa opozicijom, pa će se možda nekad negde izroditi malo više političkog dijaloga u direktnom sučeljavanju političkih opcija", kaže Bursać.
Različite paralelne stvarnosti
Jedan od najvećih problema uspostavljanja dijaloga jeste i polarizacija društva i medija. Kako naglašava novinarka Ljubica Gojgić, ovo je i posledica nedostatka dijaloga, kao i podela među medijima.
"Ako pogledate aplikacije vodećih elektronskih medija, vrlo lako ćete ustanoviti da u nekim slučajevima prvih deset vesti na jednom portalu jednog medija i prvih deset vesti na portalu drugog medija se ni jedna ne ponovi. Mi govorimo o potpuno različitim prikazima vesti dana. Mi govorimo o različitim danima, o različitim državama, o različitim paralelnim vestima. Ako se opredelite za jedan izvor kao građanin ili za jednu grupu medija i odlučite da je to vaš sistem informisanja, vi onda ne živite u stvarnosti, nego u delu stvarnosti. A to je idealno za manipulaciju", smatra Gojgić.
Da je javnost podeljena u dva odvojena javna mnjenja smatra i politikolog Dejan Bursać.
"Mislim da je dijalog u politici izgubljen poslednjih godina i da mi u stvari operišemo u neka dva dosta odvojena javna mnjenja. Jedno koje se medijski odvija kroz zvanične institucije koje kontroliše vladajuća stranka kroz nekoliko medija kod kojih opet vladajuća stranka ima ili direktnu kontrolu ili značajan upliv. I drugi koji se odvija u nekoliko nezavisnih medija koji imaju dosta suženiji domet, pre svega među građanima. I onda imate tu internet negde u sredini koje je jedno polje društvenog dijaloga koje je dosta polarizovano ovim drugim uticajima", naglašava on.
Ova podeljena slika javnosti znatno utiče i na informisanost građana o bitnim temama iz javnog života. Do ovoga je, kako smatra Gojgić, doveo i nedostatak dijaloga, kao i posledica ogromne podele među medijima.
"Mislim da građani nisu uopšte dobro informisani, da žive realnosti koje su izabrali izborom medija. Do toga su dovele i nove tehnologije, vi kao političar možete da komunicirate sada direktno sa javnošću, da preskačete novinare, ali nedostatak pravog dijaloga na onim mestima u vodećim mejnstrim medijima doveo je do toga da se ljudi opredele da li gledaju jedne ili druge, i onda je njihova slika sveta zapravo samo deo prave slike", smatra Ljubica Gojgić.
Šef odseka nevladine organizacije "Reporteri bez granica" za Evropsku uniju i Balkan Pavol Salaj smatra da postoje dva pitanja zbog kojih se podriva pravo građana na nezavisne i pluralističke informacije, što dalje dovodi do polarizacije srpskog medijskog tržišta.
"Prvo, postoji nedostatak unutrašnjeg pluralizma pojedinih medija koji su uglavnom naklonjeni vlasti. Ovi mediji ne samo da ne ispunjavaju svoju dužnost da proveravaju vlast, već i učestvuju u kampanjama mržnje protiv svojih kolega na taj način. Opozicionim partijama je otežan pristup ovim medijima što slabi pravo građana na informisanje. Drugo, pristup nezavisnih, za vladu kritičnih, medija informacijama i vladinim zvaničnicima je ograničen", naglašava Salaj.
Kako novinarka Ljubica Gojgić dodaje, problem medija u Srbiji je to što su se i oni podelili, kao i što se podelilo i društvo, a umesto napora da se čuje sve, postalo je dovoljno da se čuje samo strana na kojoj stojimo.
"Ono što je neohodno je drugačija promena političke svesti, shvatanja značaja javne reči, veće poštovanje javnosti i ispunjavanje obaveze da ste dužni da se zarad dobra obaveštenosti i interesa javnosti izložite i neprijatnim pitanjima i da saslušate i svoje političke protivnike javno, a ne samo na polutajnim i poluzatvorenim sastancima. S druge strane, mediji moraju da izađu iz tih rovova koje su iskopali, da se neki udalje od agende, da se vrate javnom interesu i da primoraju javne delatnike da se svi pojavljuju u svim programima", napominje Gojgić.
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
0
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
0
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
0
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
4
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
17
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
21
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Koalicija NADA pozvala sve građane da se priključe generalnom štrajku u petak
22.01.2025.•
6
Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, pozvali su građane da učestvuju u generalnom štrajku najavljeno za petak, 24. januar.
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Danas izricanje presude Dijani Hrkalović - tužilac tražio pet godina robije
22.01.2025.•
43
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
AMSS upozorava na poledicu
22.01.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je vozače na opasnost od poledice u jutarnjim i večernjim satima.
Dan žalosti u Srbiji zbog tragedije u staračkom domu
22.01.2025.•
15
Na teritoriji Srbije danas je Dan žalost zbog stradanja osam osoba u požaru u domu za stara lica u Barajevu.
I snimatelji traže od RTS-a da obustavi emitovanje njihovih dela
21.01.2025.•
6
Članovi Srpske asocijacije snimatelja zahtevaju od RTS-a da ne emituje dela njihovih članova.
VIDEO: Đaci beogradske gimnazije crtali cveće preko crvenih šaka sa srednjim prstom
21.01.2025.•
4
Sinoć nešto pre ponoći, grupa mladića sa kapuljačama iscrtala je po dvorišu Trinaeste beogradske gimnazije u Beogradu crvene šake sa srednjim prstom.
VIDEO: Aktivisti napadnuti dok su skidali transparent crvene šake sa srednjim prstom
21.01.2025.•
23
Na Mostarskoj petlji u Beogradu došlo je do incidenta, kada su dvojica aktivista skinula transparent crvene šake sa ispruženim srednjim prstom, koju članovi SNS dele i po društvenim mrežama.
Novinarka "Novosti": Dobila sam otkaz nakon što sam na Instagramu objavila fotografiju sa protesta
21.01.2025.•
8
Novinarka Vojislava Crnjanski Spasojević navela je da je, dan nakon što je na svom Instagram profilu objavila fotografije sa protesta ispred Ustavnog suda, dobila otkaz u "Novostima".
Sutra Dan žalosti zbog poginulih u požaru u Barajevu
21.01.2025.•
4
Vlada Srbije proglasila je sutrašnji dan, sredu, 22. januar, za Dan žalosti na teritoriji cele države.
Advokat Živković: U petak protest ispred Predsedništva zbog izjave Vučića da su advokati rulja
21.01.2025.•
10
Advokat Miroslav Živković najavio je, u ime Protestnog odbora advokata, za petak protest ispred zgrade Predsedništva kako bi sa predsednikom Aleksandrom Vučićem "raspravili ko je rulja a ko hulja".
Vučić razmatra da dodeli orden direktoru Jovine gimnazije
21.01.2025.•
94
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je direktoru gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoju P. Stojkoviću zbog toga što je držao čas za nekoliko učenika.
Đoković savladao Alkaraza za polufinale Australijan opena
21.01.2025.•
36
Novak Đoković plasirao se u polufinale Australijan opena pobedivši Karlosa Alkaraza sa 3:1 u setovima.
Komentari 5
milicica
313
rale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar