Šta su Beograd i Priština potpisali: Koliko je sporazuma i koji se primenjuju

Sporazumi o slobodi kretanja koje su Beograd i Priština postigli u Briselu trebalo je da reše pitanje slobodnog protoka ljudi. Ovih dana su zablokirali odnose pregovarača.
Dva sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. i 2016. su samo deo Briselskog procesa tokom kojeg je postignuto više desetina dogovora.
Barikade na severu Kosova, specijalne jedinice kosovske policije, leto, jul mesec. I nije u pitanju 2022. već 2011. godina. Tenzije su zamenjene pregovaračkim stolom i po prvi put postignut dogovor o slobodi kretanja. A jula 2022. godine ponovo su aktuelne pojedine tačke ovog dogovora.
"Svaka strana može primeniti sistem kojim će lične karte biti praćene pisanim 'ulaznim-izlaznim' dokumentima za stanovnike druge strane koji žele da tranzitno putuju u treću zemlju (…) Svi vlasnici automobila sa prebivalištem na Kosovu će koristiti RKS ili KS registarske tablice za vozila. Izdavaće ih nadležni organi na Kosovu, a biće distribuirane uz posredovanje EULEKS-a ukoliko bude potrebno", stoji u Sporazumu o slobodi kretanja iz 2011.
 
Pet godina nakon ovog usledili su dogovori u vezi sa finalizacijom sprovođenja Sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. godine. Brisel 14. septembar 2016. Tada su i utvrđeni datumi preregistracije vozila na Kosovu.
 
"Registracija svih vozila sa registarskim tablicama koje izdaju vlasti Kosova (KS, RKS) će otpočeti 15. januara 2017. godine, i trajaće 12 meseci, nakon čega će dve strane ponovo razmotriti ovo pitanje uz posredovanje EU (…) Kosovo će produžiti važenje 'KS' registarskih tablica na pet godina, nakon čega će dve strane ponovo razmatrati ovo pitanje (uz posredovanje EU ukoliko bude bilo potrebno)", piše u dogovoru iz 2016.
 
Rokovi uglavnom nisu poštovani, a sporazumi su različito čitani u Beogradu i Prištini. Različito se u ova dva grada i broji koliko toga je dogovoreno.
 
Prema istraživanju Saveta za inkluzivno upravljanje iz 2020. godine, u tom trenutku bila su 52 dokumenta. Kada se grupišu tematski može se reći da postoji 21 sporazum, objašnjava Igor Novaković iz te organizacije.
 
"I od toga, tada 2020. godine, od tih 21 osnovnih sporazuma, 11 je bilo u potpunosti implementirano, šest je bilo sprovedeno u velikoj meri, tri sporazuma su bila donekle sprovedena i jedan sporazum uopšte nije bio sproveden", predočava on za N1.
 
Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju postignut je 2013. godine, i sadržao je 15 tačaka. Taj dogovor je najviše uticao na život ljudi na severu Kosova, kaže Ana Marija Ivković, novinarka iz Kosovske Mitrovice.
 
"Nakon toga su po prvi put na severu održani kosovski izbori, kako lokalni tako i parlamentarni. Zatim je usledila integracija pripadnika MUP-a Srbije. Zatim su zatvorene policijske uprave MUP-a Srbije na Kosovu i Metohiji. A oni koji su definitivno uticali na život građana su sporazum o telekomunikacijama, sporazum o pravosuđu i najskorija mapa puta o energetici zahvaljujući kojoj trenutno na severu Kosova imamo restrikcije struje", ističe ona.
 
Ono što je ostalo, prema rečima Novakovića, uglavnom su neke stvari koje se, pre svega, tiču pitanja suvereniteta, pitanja nadležnosti koje ima Kosovo i "nekih identitetskih pitanja".
 
"I to možemo u suštini da vidimo da u okviru ovih sporazuma koje smo mi naveli da su implementirani u velikoj meri, upravo ta pitanja ostaju otvorena u okviru njih", dodaje on.
 
Ivković kaže da joj se čini da se sada svi manje bave registarskim oznakama, a više nečim što bi moglo da nasluti konačno rešenje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Мина

    24.08.2022 09:45
    То нико жив не зна
    Ни шта ни зашто ни за чега су потписали.То ни сами не знају више.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija