Mladi sa invaliditetom u domovima uskraćeni za bilo kakav razvoj: Neophodna deinstitucionalizacija
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova višestruko se krše ljudska prava.
Foto: Pixabay
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u tim institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja skoro 15 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja korisnica, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava. Oni su ukazivali na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene i devojčice neretko višestruko diskriminisane.
Inicijativa MDRI objavila je novi izveštaj o položaju osoba sa invaliditetom za vreme i posle pandemije, sa posebnim osvrtom na osobe koje žive u domovima. Sadržaj izveštaja obuhvata najvažnije oblasti društvenog života, te se bavi pitanjima ostvarivanja neotuđivih i osnovnih ljudskih prava.
Snežana Lazarević iz MDRI koja je učestvovala u istraživanju objašnjava koliko je nova okolnost poput kovida dodatno otežala već težak položaj ovih ljudi koji žive u domovima, sa posebnim osvrtom na mlade.
U Srbiji postoje različite ustanove za smeštaj. Jedno su ustanove za smeštaj dece i mladih bez roditeljskog staranja, kojih imamo deset i sa smetnjama u razvoju, kojih trenutno ima šest. Imamo 16 ustanova za smeštaj osoba sa invaliditetom, većinom su tamo smeštene osobe sa mentalnim invaliditetom ili intelektualnim poteškoćama.
Tokom trajanja pandemije, u ovim ustanovama su se primenjivale mere koje su bile znatno strože nego za druge građane.
"Mnogo duže su trajale, jer u domovima živi veliki broj ljudi u malom prostoru, te se virus mnogo brže širi i veća je opasonst da će se ljudi zaraziti. Međutim, nekako mi se čini da su mere bile isključivo usmerene na pokušaj očuvanja fizičkog zdravlja i zanemarivanje mentalnog. Nije se obraćala pažnja na njihov osećaj isključenosti i zatvorenosti. Oni inače žive poprilično siromašnim životom", navodi Lazarević.
Kao posebno problematično naša sagovornica vidi to što u domovima žive zajedno mladi, deca, odrasli i stariji ljudi.
"Postoji velika opasnost od nasilja i zlostavljanja kada zajedno žive dece od šest, sedam godina i stariji ljudi od 65 godina, to nikako nije dobro", ističe ona.
Snežana Lazarević objašnjava do kakvih još problema dolazi zato što korisnici pojedinih domova žive u izmešanim starosnim grupama.
"Zamislite da imate jednu obrazovnu ustanovu koja je istovremeno i vrtić, osnovna škola, srednja škola, fakultet i dom za stare. Dakle, ustanove za odrasle i mlade sa smetnjama u razvoju su kod nas takve da tamo osim mladih, žive i stariji. Ranije je bila praksa da kada dete postane punoletno, premešta se u neku drugu ustanovu za odrasle. Vremenom se od te prakse odustalo, a s obzirom na to da je izlazak iz doma veoma redak, kako neko odrasta, vremenom ostari i ceo život provede u istoj ustanovi. Tu imate onda i razne organizacione probleme jer su te ustanove inicijalno opremane kao ustanove za decu i mlade, pa je takav i nameštaj. Postoje ustanove gde odrasla osoba spava u dečijem krevecu. Nisu svi domovi takvi, ali tu postoji mnogo problema kada u jednoj ustanovi žive izmešano mladi i stari", kaže Lazarević.
Tokom pademije jedan od problema bio je i to što deca sa smetnjama u razvoju nisu mogla da pohađaju nastavu, već su se zaposleni "snalazili", zbog restriktivnih mera u domovima. Naša sagovornica kaže da su tokom pandemije mladi u domovima tretirani kao lica koja su lišena slobode.
Kako uopšte izgleda život mladih u domovima, od obrazovanja, socijalne brige, ravnopravnosti pred zakonom i koja je verovatnoća izlaska iz institucija, pitali smo Snežanu Lazarević.
"Postoje domovi u kojima se deca uopšte ne upisuju u škole, ne idu u vrtiće, njihov život bude vrlo jednoličan. Svodi se na hranjenje, presvlačenje, eventualni izlazak u dvorište i igranje u okviru dnevnog boravka i to veoma utiče na njihov razvoj. Ako nemaju kontakt sa ljudima van ustanove, nemaju priliku da nešto nauče i onda nažalost samo propadaju. Postoji očigledna razlika između ustanova za decu bez roditeljskog staranja i ustanova za decu i mlade sa smetnjama u razvoju. Te su ustanove manje, imaju manje korisnika, ali sva deca koja tu žive, bez obzira na to da li imaju smetnje u razvoju ili ne, idu u škole. Strašna je činjenica da vi zavisite od toga u kom domu završite i kakva je praksa te ustanove. Da li će to dete ostvariti pravo da se obrazuje i stekne veštine za dalji život ili će biti u potpunosti lišeno bilo kakvih aktivnosti", navodi naša sagovornica.
Još jedan problem je i to što se mladi sa smetnjama u razvoju koji žive u domovima gotovo ne zapošljavaju, objašnjava naša sagovornica.
Na koji način je moguće sprečiti da deca i mladi sa invaliditetom uopšte dođu do domova? Snežana Lazarević u tome vidi veliku ulogu države i smatra da je prevencija institucionalizacije veoma važna.
"Dobra stvar je to što je Srbija početkom ove godine donela strategiju deinstitucionalizacije, država se makar formalno opredelila da će krenuti u tom prvacu", dodaje ona.
Prvo i najvažnije je da moramo da se pozabavimo prevencijom deinstitucionalizacije, smatra Lazarević.
"Kada neko dete ili čovek živi u domu 10, 20 il i 30 godina, u uslovima bez obrazovanja, bez kontakata sa drugim ljudima, ne upoznaje život van ustanove, jako je teško takvu osobu izvesti van doma. Mnogo je važno da biološka porodica čim se sazna da dete ima smetnje u razvoju, dobije podršku koja je neophodna. Često se to dešava po rođenju, još uvek se kod nas bebe smeštaju u domove, iako je po Zakonu o socijalnoj zaštiti zabranjeno smeštanje dece mlađe od tri godine. Jedna od kriznih situacija je kada dete treba da krene u školu, uđe u pubertet ili roditelji ostare - tako da biološka porodica treba da ima intenzivnu podršku kako bi zadržala decu uz sebe. Ukoliko to nije moguće, jer dete nema roditelje, ili oni nemaju kapaciteta da se bave detetom, onda su tu opcije hraniteljskih porodica, da li su to srodničke hraniteljske porodice ili hranitelji, usvojitelji, najvažnije je da se dete razvija i živi u porodičnom okruženju", napominje ona.
Srbija nema visoku stopu institucionalizacije - u domovima živi oko 500 dece, te Lazarević smatra da država može uspešno da ih izmesti iz domova. Ona ističe da je mnogo lakše sprečiti da neko dospe u dom dok je još dete. Lazarević napominje da bi država morala da obezbedi svu vrstu podrške hraniteljskim porodicama koje bi usvojile decu sa smetnjama u razvoju.
MDRI u poslednjem izveštaju analizira postojeća zakonska rešenja, izveštaje državnih organa i ostalih relevantnih, kako domaćih, tako i inostranih organizacija. Ceo izveštaj možete pročitati na njihovom sajtu, na OVOM LINKU.
Šta je još naša sagovornica rekla na ovu temu, poslušajte u emisiji u nastavku.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VJT: Policija nije dostavila izveštaj o napadu na policajca Baćića ispred RTS-a
31.03.2025.•
0
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da MUP još nije dostavio izveštaj o napadu i povređivanju policajca Lazara Baćića na protestu ispred RTS-a 10. marta 2025. godine.
Ministarstvo prosvete: Nastava se odvija u 97 odsto škola, pojedine završile nadoknadu
31.03.2025.•
0
"Nastava se odvija u 97 odsto škola, a pojedine škole koje su nekoliko dana bile u obustavi - završile su nadoknadu časova", kažu u Ministarstvu prosvete.
Golman Partizana o incidentu sa policijom, oglasio se i klub
31.03.2025.•
0
Golman i kapiten FK Partizan Aleksandar Jovanović skrenuo je pažnju javnosti na sebe nakon što su se na društvenim mrežama proširili snimci incidenta u kojem je učestvovala policija.
Oštetili 11 firmi za 20 miliona dinara: Uzeli robu i prodali je na crno
31.03.2025.•
0
A. Ć. (42) i N. N. (29) iz Kraljeva uhapšeni su zbog prevare u obavljanju privredne delatnosti.
"Kako mali Perica zamišlja pravo": Država nezakonito umanjila plate univerzitetskim profesorima
31.03.2025.•
5
Dok studenti u svim univerzitetskim centrima blokiraju fakultete već četiri meseca, njihovi profesori - koji ih podržavaju od samog početka protesta - ostali su bez značajnog dela februarske plat
_sudnica.jpg "Ukinuta presuda Belivukovim dilerima, naloženo da se ponovi suđenje")
Ukinuta presuda Belivukovim dilerima, naloženo da se ponovi suđenje
31.03.2025.•
5
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvostepenu presudu kojom je 18 osoba osuđeno na ukupno 73 godine i devet meseci zatvora zbog preprodaje droge na teritoriji Beograda.
Istraživanje pokazalo: Skoro polovina građana smatra da je korupcija u porastu
31.03.2025.•
4
Istraživanje o percepciji korupcije pokazalo je da 27 odsto građana misli da je nivo korupcije veoma povećan, 23 odsto ispitanika kazalo je da je malo povećan, 35 odsto smatra da nije bilo promena.
Pernat: Policija me zvala na razgovor jer sam prijavila zdravstvene probleme posle 15. marta
31.03.2025.•
5
Poslanica poslaničke grupe "Pokret radnika sloga - struka" Sonja Pernat rekla je da je pozvana na informativni razgovor u policiju u Zrenjaninu.
Suprug napadnute dekanke Natalije Jovanović tužio Vučića
31.03.2025.•
2
Zbog optužbi izrečenih na televiziji o njemu i njegovoj supruzi, dekanki Filozofskog fakulteta Nataliji Jovanović, političar Branislav Jovanović podneo je tužbu protiv Aleksandra Vučića.
RHMZ: Naredna četiri dana porast vodostaja Dunava i Save
31.03.2025.•
1
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) saopštio je da će vodostaji Save u naredna četiri dana biti u manjem porastu, sa prevazilaženjem granice vanredne odbrane od poplava kod Šapca.
.jpg "Profesor iz Slovenije o lekarima, protestima: Srpske lekare godinama ponižavaju, treba da dignu glas")
Profesor iz Slovenije o lekarima, protestima: Srpske lekare godinama ponižavaju, treba da dignu glas
31.03.2025.•
2
O platama srpskih lekara, protestima studenata, podršku Vučiću iz Ljubljane, pričao je prof. dr Borut Štrukelj, profesor na Farmaceutskom fakultetu u Ljubljani.
Počinje isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja korisnicima restitucije
31.03.2025.•
0
Agencija za restituciju objavila je da danas, 31. marta za korisnike restitucije počinje isplata četvrtog kruga akontacije obeštećenja.
Vučić počinje konsultacije o mandataru, hoće li se opozicija odazvati: "Nema dogovora sa lopovima"
31.03.2025.•
28
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će konsultacije o mandataru za sastav nove vlade početi danas, 31. marta.
Profesor Samardžić: Vlasti ne odgovara da ide na izbore - opozicija bi ih bojkotovala
31.03.2025.•
4
Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić ocenio je da aktuelnoj vlasti više odgovara da formira vladu nego da ide na izbore te dodao da glasanje u postojećim uslovima ne bi imalo smisla.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja da testirate znanje
31.03.2025.•
4
Nova radna nedelja je pred nama, a tu je i 021.rs dnevni kviz znanja.
Vodostaj Save kod Šapca raste umereno: Vrh se očekuje ove nedelje
31.03.2025.•
0
Načelnik Odeljenja za vanredne situacije Šapca Ivan Spajić kaže da vodostaj Save u šabačkom području raste umereno, usled pojačanih padavina tokom prethodnih dana i većih poplava u Republici Srpskoj.
.jpg "Tri osobe poginule, a četiri povređene u lančanom sudaru kod Donjeg Milanovca")
Tri osobe poginule, a četiri povređene u lančanom sudaru kod Donjeg Milanovca
31.03.2025.•
0
Tri osobe su poginule, a četiri su povređene u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila oko pola dva na putu od Donjeg Milanovca ka Hidroelektrani Đerdap 1.
Protest u Nišu: "Napad na dekanku nije nasilničko ponašanje, već pokušaj ubistva"
30.03.2025.•
9
Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Dušan Aleksić rekao je da današnji napad na dekanku tog fakulteta Nataliju Jovanović nije nasilničko ponašanje na skupu, već pokušaj ubistva.
Udružena prosveta Srbije poziva na jednodnevnu obustavu nastave u znak podrške Nataliji Jovanović
30.03.2025.•
6
Udružena prosveta Srbije pozvala je sve radnike u prosveti i one koji nisu u obustavi nastave, da sutra, 31. marta obustave nastavu na jedan dan u znak podrške napadnutoj dekanici Nataliji Jovanović.
ProGlas: Napad na dekanku kulminacija ataka vlasti na sve segmente pobunjenog društva
30.03.2025.•
5
ProGlas i savez "SOS" saopštili su da je nasrtaj na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliju Jovanović "samo kulminacija višemesečnih ataka nosilaca vlasti na sve segmente pobunjenog društva".
Komentari 3
T
Nema skole, nema doktora ima samo sljakanje za “staratelje”!
Peđa
Purela, Rumunija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar