Skoro da nema namirnice koja nije poskupela od početka godine - šta je najviše?

Među 200 artikala praktično nema nijednog čija cena nije uvećana od početka godine.
Skoro da nema namirnice koja nije poskupela od početka godine - šta je najviše?
Foto: 021.rs
Iako država ograničava cene nekih od osnovnih namirnica, veliki broj proizvoda koji neizostavno ulaze u potrošačku korpu očigledno izmiče kontroli.
Istraživanje "Politike" pokazuje da na tržištu ima dosta nelogičnosti i neopravdanog podizanja cena upravo kod proizvoda koji su nam potrebni ali ih ne kupujemo baš svakog dana.
Među egzistencijalnim namirnicama najviše su poskupeli meso, jaja, mleko, suncokretovo ulje, mada se ipak izdvajaju pojedini mlečni proizvodi čije su cene od početka godine povećane i do 50 odsto - poput jogurta, pavlake i nekih vrsta sireva.
 
Uvidom u analize koje sprovodi Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, prateći kretanja cena hrane gotovo 200 različitih artikala, primetno je da je ogroman rast cena zabeležen i kod uvoznog voća (banane, limun, grejpfrut, kivi...), što je sve donedavno moglo da se pravda visokim troškovima transporta koji su u međuvremenu drastično pali.
 
Iz ovih izveštaja vidi se da su drastično poskupeli i svinjska mast (gotovo za 50 procenata), uvozna konzervirana riba, pekarski proizvodi ali i neophodne potrepštine poput alkoholnog sirćeta, čaja, kuhinjske, soli, senfa, kečapa...Praktično, na ovoj listi nije moguće naći proizvod čija cena nije uvećana od početka godine do oktobra.
 
Nedavno je i NBS saopštila da su, uz energente, inflaciju upravo najviše ubrzale cene hrane - posebno mlečnih proizvoda. U prvoj polovini godine taj uticaj imala je generalno prerađena hrana koja je u maju, u odnosu na isti period prošle godine, bila skuplja za 13,5 odsto.
 
"Svi primećujemo poskupljenja i očekujemo da se, zbog rasta cena energenata taj talas nastavi i u sledećoj godini. Već smo navikli da u vreme krize i trgovci i proizvođači uvek prebace teret na leđa potrošača. Mnogi trgovci zloupotrebljavaju ovakvu situaciju i povećavaju cene čak i ako nema osnove i argumenata za to", rekao je za "Politiku" Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača NOPS.
 
Iz ove organizacije su nedavno opet apelovali da se u ovakvoj situaciji pomogne najugroženijim potrošačima i da se neke pogodnosti koje postoje za korisnike električne energije prošire i za gas, kako bi najsiromašniji mogli da plate te račune.
 
"Zato su važne socijalne karte kako bi pomoć, kakva god bila, mogla ravnopravno da se raspodeli. Inače, ima razloga za poskupljenje i to niko ne osporava, ali je veći problem kada cene rastu bez realnog osnova. Zato je važno da se jača i tržišni nadzor kako bi se sprečile malverzacije", kaže Alfirović i dodaje da se kao i u svakoj krizi i sada primećuje jačanje crnog tržišta, pa se na pijacama u Subotici i Novom Sadu sve više nudi hrana, što je pitanje i bezbednosti, budući da je to roba kojoj se ne zna poreklo.
 
Iz ove potrošačke organizacije kažu da kupcima preporučuju pametnu, a ne impulsivnu kupovinu, kao i da prate tržišne podsticaje poput sniženja koja, po zakonu, mogu da traju do 31 dan.
 
Da je situacija kritična i da se kupuje samo neophodno, vidi se i iz nedavno objavljenog izveštaja Sistema tržišnih informacija Srbije (STIPS). Istraživači koji prate ponudu i kretanje cena na veletržnicama i zelenim pijacama u Srbiji navode da je u poslednjoj nedelji novembra dominirala ponuda južnog voća i jabuka na kvantaškoj pijaci u Beogradu. Međutim, proizvođači su se žalili na vrlo slab promet poljoprivrednih proizvoda.
 
"Uprkos solidnoj ponudi povrtarskih kultura tokom protekle sedmice prodaja je bila dosta slaba", navodi se u izveštaju.
 
Trgovinske kompanije nerado zvanično govore o poskupljenjima i tome da li je primetan pad kupovne moći. Međutim, prema nezvaničnim informacijama, potrošači u Srbiji okrenuli su se jeftinijim proizvodima trgovinske robne marke, koji u pojedinim velikim trgovinskim lancima sada već dostiže i do 30 odsto ukupnog asortimana.
 
Prema zvaničnoj statistici, poslednji podaci iz oktobra ove godine pokazuju da su potrošačke cene u odnosu na isti mesec 2021. uvećane za 15 procenata. Hrana i piće poskupeli su u proseku za 20,6 odsto u odnosu na decembar prošle godine, a samo namirnice 21,8. Meso je bilo skuplje za 18,5, hleb za 17,5 odsto dok su cene mleka, sira i jaja veće za 35,2 odsto. Cena voća uvećana je za 28,8, povrća 18,9 odsto.
 
Alkoholna pića i duvan su za godinu dana poskupeli 6,6 odsto. Cene vina uvećane su za 11,7 odsto, piva 5,6 a žestokih alkoholnih pića 10,1, dok su cigarete skuplje za 5,8 odsto.
 
Interesantno je i to da su cene popularnih bezalkoholna pića multinacionalnih kompanija praktično simbolično uvećane. Recimo, po podacima Ministarstva trgovine, "koka-kola" u boci od dva litra poskupela je manje od 10 procenata.
  • @tulipan

    12.12.2022 13:02
    niste za revoluciju
    tulipani su poznati revolucionari , povedi pa će za tobom narcisi , karanfili , lale... hehehe!
  • Marko

    12.12.2022 07:52
    Postizborne mahinacije
    Obecanje ludom gladovanje.
  • Tulipan

    12.12.2022 00:08
    A što se žalite?Motajte kablove,kad niste za revoluciju!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija