"Novi zakon o policiji opasan": Službenici građanima mogu da pretresaju stanove bez sudskog naloga

Na javnoj raspravi će se uskoro naći novi Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima, kako opozicija i civilno društvo tvrde, još opasniji od onog koji je u septembru prošle godine povučen iz procedure.
"Novi zakon o policiji opasan": Službenici građanima mogu da pretresaju stanove bez sudskog naloga
Foto: 021.rs
"Reč je o jednoj od najopasnijih mera koje je Vučićev režim u deset godina svoje mračne vladavine ispostavio društvu, koja nas vodi u diktaturu i policijsku državu", komentariše za portal Mašina doktor političkih nauka Radivoje Jovović.
Jovović navodi da će policijski službenici, ako novi Nacrt bude usvojen, moći da pretresaju stanove bez sudskog naloga i ocenjuje to kao veliku opasnost po sve građane. 
Sa njim se slaže i Bojan Elek iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
 
"Deluje da je ova odredba i protivustavna jer je Ustavom garantovana nepovredivost stana kao takvog, uz neke izuzetke. Ovde su ti izuzeci prošireni i policija može na osnovu sumnje, bez naredbe suda, da ulazi stanove ljudi", rekao je Elek za Radio slobodna Evropa.
 
Radivoje Jovović kaže i da će pripadnici policije imati pravo da po "diskrecionoj" proceni zaključuju da li demonstranti koji se mirno okupljaju i primenjuju neki oblik pasivnog otpora predstavljaju "opasnost po opštu bezbednost", na osnovu čega će moći da ih ne samo privode, već i da nad njima ispoljavaju fizičku silu.
 
"Sila će smeti da se primeni nad građanima koji sede, kleče, leže ili se drže za nešto, tako piše u nacrtu. Zamisli, ti se, recimo, držiš za banderu, a policajac ima pravo da primeni ovlašćenja koja su jako široko postavljena ovim nacrtom zakona", pojašnjava advokatica Danijela Nestorović.
 
Advokat Nikola Barović smatra da je donošenje ovakvog zakona, kojim su policiji odrešene ruke, motivisano željom vlasti da uguši sve jače pokrete za zaštitu životne sredine. Prema njegovim rečima, vlasti su "videle da SA jedinice poput onih batinaša sa buldožera u Šapcu nisu dovoljno efikasne". Zato ocenjuje da ovakav nacrt predstavlja veliko sužavanje sloboda, dok Jovović to definiše kao "obračun sa aktivizmom i slobodnomislećim građanima". Umesto da ima poverenja u organe reda, stanovništvo u datim okolnostima može samo da se preplaši – na šta vlast, po mišljenju sagovornika Mašine, i cilja.
 
Nestorović dodaje da je zakon neprecizan, što otvara mogućnosti njegove zloupotrebe. Smatra da je neadekvatno definisano i nekoliko mesta za koje se kaže da će "biti preciznije određena" kasnije. Primera radi, nije precizirano na osnovu čega će policija imati pravo da bez naloga ulazi privatni posed. Ostaje nedefinisano i da li će policajci nositi šifre ili imena na oznakama, te u kojim situacijama policajac mora, a u kojim ne mora da se legitimiše.
 
Prema Barovićevom mišljenju, Zakon o unutrašnjim poslovima treba da definiše organizovanje policije, a ne njena prava, dok su policijska ovlašćenja primarno definisana Zakonom o krivičnom postupku. Uvođenje odredbi iz potonjeg zakona u prvi vodi sužavanju prava građana, odnosno uvođenju policijskog sistema.
 
Ovaj zakon nije dobar ni za samu policiju, skreće pažnju Nestorović, jer su prevelika ovlašćenja koncentrisana u rukama ministra, a oduzeta skupštini i internim organima policije. Naime, kako Nestorović tumači, prema važećem zakonu policija je podnosila periodične izveštaje narodnoj skupštini a po novom će ministar policije određivati kada se izrađuju izveštaji i oni će se podnositi njemu, da bi ih on prosleđivao vladi i narodnoj skupštini.
 
"Sektor unutrašnje kontrole MUP-a je bio potpuno nezavisan. Novim zakonom će i oni biti dužni da izveštaj podnose ministru policije. Praktično će vlada, odnosno ministar policije vršiti kontrolu", kaže Nestorović, ocenjujući da će time policija biti do kraja politizovana.
 
Ministar će takođe dobiti pravo da lično pokreće disciplinske postupke koji se završavaju slanjem u prevremenu penziju protiv službenika koji izvrše "težu povredu radne discipline". Za civilno društvo ovo znači penzionisanje nepodobnih. 
 
Šta je još sporno?
 
Među najspornijim odredbama je uvođenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica. Ovo omogućavaju sigurnosne kamere kineske kompanije Huavej, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda.
 
 
Iako su nevladine organizacije upozoravale da se njihovom upotrebom ugrožava pravo na privatnost građana, prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica i obrada podataka predviđeni su i novim Nacrtom zakona koji je MUP objavio na svom sajtu.
 
"Skoro sve problematične odredbe koje smo prošle godine identifikovali nalaze se i u ovom nacrtu", rekao je za Radio slobodna Evropa (RSE) Bojan Elek iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
 
Javna rasprava tokom koje organizacije i pojedinci mogu da daju svoja mišljenja o Nacrtu zakona počinje 21. i trajaće do 27. decembra. Po okončanju javne rasprave, Nacrt treba da bude dostavljen Vladi Srbije, a potom Skupštini na usvajanje.
 
Šta piše u novom dokumentu?
 
U članu 44. novog Nacrta zakona navodi se da policija prilikom obavljanja poslova "koristi sisteme za obradu podatka", kao što su pored ostalog, "sistem audio i video-nadzora". Dodaje se da se delovi tog sistema koriste i za automatsku detekciju lika koja uključuje "obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju i učešće lica u događaju (...)".
U članu 71. navodi se da se prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika može izvršiti "radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela, za pronalaženje lica za koje se osnovano sumnja da priprema krivično delo, te za pronalaženja lica za kojim se traga".
 
Iako je primena ovog sistema video-nadzora ograničena na gonjenje počinilaca krivičnih dela, iz organizacija civilnog društva upozoravaju na široke mogućnosti zloupotreba.
 
"Mi jednostavno nećemo imati načina niti da znamo da li se to zloupotrebljava, niti da efikasno kontrolišemo primenu tih ovlašćenja", rekao je Elek.
 
Upotreba sistema masovnog nadzora pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a MUP je ranije naveo da će korišćenje napredne tehnologije doprineti "prevenciji kriminala, većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i hapšenju učinilaca".

Komentari 115

  • tridesete godine

    21.12.2022 13:35
    Pa preostalo je jos osnivanje zvanicnih partijskih jurisnih odreda i tzv radnih logora za neposlusne i nepodobne.
  • Jovan

    21.12.2022 10:32
    ZKP
    Po zakonu o ZKP-u, policijski sluzbenik je uvek bez naloga mogao da udje u stan. Ne znam cemu ovalike buke??? Iscitajte malo sve zakone, pa diskutujte na tu temu. Takođe sto se tice klecanja, lezanja, drzanja za banderu itd.... Policija opet po zakonu sme upotrebiti fizicku snagu. Ja ne znam cemu ovaliko laznih objava? I to je godinama bilo tako. Ovo pisem kao pravnik.
  • Sever Srbije

    17.12.2022 14:27
    002211
    Dobro znas da mi Srbi necemo to a vi slobodno u svoje matice palite sto pre.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija