Tržište je preplavljeno proizvodima koji tvrde i obećavaju mnogo, naglašavajući da ne sadrže mnogo sastojaka, da se baziraju na uljima, soku i vodi iz prirode, da su napravljeni gotovo u kućnim uslovima i da imaju efekte bolje od standardnih lekova.
Sve to deo je trenda koji se pozicionirao kao "clean beauty" i "clean eating" i na kom mnoge kozmetičke i druge kompanije sada zarađuju, prodajući neretko potpuno lažne tvrdnje o štetnosti sastojaka u standardnim preparatima na policama. U ovom izdanju u serijalu "Znanjem protiv mitova" na 021.rs stručnjaci objašnjavaju šta se krije iza prirodnih preparata, koliko je koja tvrdnja o efikasnosti proizvoda utemeljena na nauci, a šta je deo marketinške kampanje koja, čini se, ima enorman efekat na veliki broj potrošača.
Da li su "organska" sredstva - lekovi?
Foto: Pixabay
Pre svega, da bi se za bilo koje sredstvo ili sastojak mogle iznositi tvrdnje da je lekovito, štetno ili korisno, iza toga mora da stoji sveobuhvatna analiza ili studija.
Kako za 021.rs kaže specijalista sanitarne hemije sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu doc. dr Nebojša Kladar, ni regulativa Evropske unije, a ni nacionalna regulativa ne prepoznaju organske i prirodne kozmetičke proizvode kao zasebnu kategoriju kozmetičkih proizvoda. Naime, za takve proizvode postoje dodatni zahtevi koji moraju da budu ispunjeni i koji su definisani standardima - COSMOS i NATRUE, ali to su "dobrovoljni standardi" i nisu uniformni na teritoriji Evropske unije. Takvi proizvodi nose oznake poput "COSMOS Organic" ili "COSMOS Natural".
"Međutim, ono što je definisano na teritoriji Srbije (kao i Zakonima EU) je da je zabranjeno pripisivanje lekovitog svojstva predmetu opšte upotrebe i deklarisanje, odnosno oglašavanje predmeta opšte upotrebe na način kojim se potrošači dovode u zabludu u pogledu stvarnog sastava, svojstva ili namene tih proizvoda. Nažalost, navedeno se često ne poštuje, naročito u javnim nastupima, reklamama u medijima i slično. Daleko je teže naći takve tvrdnje na primarnoj ili sekundarnoj ambalaži, ali u svakom slučaju, ni na koji način kozmetičkom proizvodu ne sme da se pripisuje terapijsko svojstvo", kaže dr Kladar.
Ono što unosimo kroz ishranu, a što se naziva biljnim, prirodnim ili organskim namirnicama pak nisu nikakvi registrovani lekovi, već suplementi i dodaci ishrani, kaže za 021.rs diplomirani farmaceut Nevena Grba iz "Apoteke Novi Sad".
"Takvi preparati, isto kao i sredstva za negu kože i kozmetička sredstva podležu manje rigoroznoj kontroli kod proizvodnje, registracije i stavljanja u promet od lekova. Pravilnik o dijetetskim suplementima Ministarstva zdravlja reguliše tu oblast, a takođe Ministarsvo vodi i registar tih preparata. Naravno, veliki deo onog što se svakodnevno vidi na društvenim mrežama, prodajama, plaćenim minutima, stranicama 'poklanjam ili prodajem', verujem da nije pod kontrolom", navodi Grba i dodaje da nažalost, ima farmaceuta koji učestvuju u promociji ovih preparata, ali je to već pitanje za farmaceutsku komoru i inspekcijske organe.
Foto: Pexels
U vezi sa ovim suplementima, dr Nebojša Kladar precizira da Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda jasno ističe da se deklaracijom, prezentacijom i reklamiranjem dijetetskih proizvoda ne mogu pripisivati svojstva prevencije, tretiranja i lečenja bolesti, ili se pozivati na takva svojstva - ali smo ponovo svi svesni da se to ne poštuje, naročito u javnim nastupima.
"Nadalje, često se zloupotrebljava i ističe da je određeni dijetetski proizvod odobren od strane Ministarstva zdravlja, a suština je da svaki dijetetski proizvod mora biti odobren od strane Ministarstva zdravlja jer je takva procedura registracije (naravno, ukoliko se legalno nalazi na tržištu). Takođe, nutritivne i zdravstvene izjave dostupne na deklaracijama prehrambenih proizvoda su jasno definisane, kao i uslovi njihove primene - Pravilnikom o prehrambenim i zdravstvenim izjavama. Niti dijetskim proizvodima, niti kozmetičkim proizvodima se ne bi smeo pripisivati terapijski efekat, a što se tiče lanaca za kupovinu istih – jedino u apotekama, prodavnicama kozmetičkih prozvoda i veledrogerijama možemo biti sigurni da su proizvodi prošli procenu zdravstvene bezbednosti i sve korake registracije koju su neophodni za stavljanje na tržište i u promet. Internet prodaju (sem onlajn apoteka), različite oglasnike, društvene mreže, i slično trebalo bi izbegavati jer je upitan i kvalitet i zdravstvena bezbednost takvih proizvoda", naglašava naš sagovornik.
Ipak, lekovita ili, u najmanju ruku, terapijska svojstva često se bez oklevanja nalaze u reklamama za kozmetiku i suplemente. Dr Kladar smatra da je daleko jednostavnije i jeftinije staviti na tržište proizvod koji se ne smatra lekom, kako je to propisano u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima.
Prema zakonu, jedino se lek smatra proizvodom koji "se stavlja u promet u određenoj jačini, farmaceutskom obliku i pakovanju, a koji sadrži supstancu ili kombinaciju supstanci za koju se pokazalo da ima svojstvo da leči ili sprečava bolesti kod ljudi, odnosno životinja, kao i supstancu ili kombinaciju supstanci koja se može koristiti ili primenjivati na ljudima, odnosno životinjama, bilo sa namerom da se ponovo uspostavi, poboljša ili izmeni fiziološka funkcija putem farmakološkog, imunološkog ili metaboličkog dejstva ili da se postavi medicinska dijagnoza".
"Posebne kategorije leka u smislu istog zakona su biljni lek i tradicionalni biljni lek, koji imaju jasno definisane indikacije, a efikasnost i bezbednost primene su dokazane kliničkim studijama ili tokom dužeg perioda tradicionalne primene. Takvi lekovi odgovaraju konceptu tzv. racionalne fitoterapije u kom su definisane 'komponente' biljnog porekla odgovorne za određeni terapijski efekat, terapijski efekat je dozno zavisan i klinički dokazan, kao i bezbednost primene. Međutim, neophodno je napomenuti da se biljnim lekom ne smatraju supstance izolovane iz biljne sirovine (npr. atropin, morfin, pilokarpin), kao ni različiti preparati dobijeni iz biljne sirovine koji pokazuju jako fiziološko delovanje. Stoga se od primene biljnih lekova ne može očekivati akutni efekat", naglašava dr Kladar.
Alternativna medicina, "prirodni lekovi" i savremena medicina - šta će doktori preporučiti?
Foto: Pexels
Nije retka situacija u kojoj će lekar opšte prakse pacijentu preporučiti, recimo, propolis kapi, budući da su svojstva propolisa poznata. Pritom će pacijentu objasniti zašto koristi baš propolis kapi, a ne drugo sredstvo koje je registrovano kao lek, odnosno deo je terapije. Isto tako će lekari preporučiti određeni čaj ili sirup na biljnoj bazi jer su svojstva tih preparata takođe poznata i ispitana, bez ikakvih opasnosti od štetnih posledica upotrebe.
Tradicionalna, odnosno narodna medicina se oduvek koristila u farmaciji, napominje farmaceut Nevena Grba za 021.rs. Deo te medicine je fitoterapija i zasniva se na primeni biljnih droga (sirovina) i biljnih lekova (fitopreparata).
"Kroz stoleća, veliki broj istih je naučno i klinički ispitan, predstavlja sastavni deo konvencionalne medicine i registrovani su kao biljni ili tradicionalni biljni lekovi. Takođe i homeopatija i neki homeopatski lekovi su danas deo konvencionalne medicine. Kao takvi prošli su sva ispitivanja i mogu se preporučiti pacijentima ukoliko lekar ili farmaceut proceni da je potrebno. Većina dodataka ishrani već se i po iskustvu može preporučiti, ali veliki je problem mnoštvo ponude, mnoštvo identičnih ili sličnih preparata koji su preplavili tržište", ocenjuje naša sagovornica iz Apoteke "Novi Sad".
Naravno, kako dodaje dr Nebojša Kladar u serijalu "Znanjem protiv mitova", doktorska preporuka alternativne medicine najčešće podrazumeva lečenje kliničkih stanja koja nisu patološki uznapredovala.
"Na primer, ozbiljniji stadijumi hipertenzije, aritmije, srčane insuficijencije, poremećaja lipida, anksioznosti, depresije se ne mogu lečiti isključivo preparatima biljnog porekla, a primena istih zajedno sa konvencionalnom terapijom često može prouzrokovati probleme nastale kao posledica međusobnih interakcija. Sa druge strane, terapija neproduktivnog kašlja sa preparatima na bazi belog sleza, ili produktivnog kašlja sa preparatima na bazi bršljana, ili ko-terapija urinarnih infekcija sa preparatima na bazi uve ili brusnice, ili različitih biljnih diuretika može biti od koristi. Ovo, naravno, nije konačan spisak primera, ali je u svakom slučaju od ogromnog značaja poznavanje farmakoloških osobina konvencionalnih lekova, kao i terapijskog potencijala različitih biljnih lekova", navodi naš sagovornik sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Lečenje "na svoju ruku" postalo je dosta lakše zahvaljujući nizu negativnih trendova poslednjih decenija. I sami lekari ocenjuju da je popularnost savremene medicine u padu, da se doktorima manje veruje, da su zastupljeni mnogi mitovi o masovnom radu za farmaceutsku industriju i da je zdravlje pacijenta postalo sekundarna briga za medicinare.
Iako je opravdanost ovakvih stavova upitna i predstavlja generalizovanje ponašanja svih zdravstvenih radnika, jasno je da je dostupnost raznih informacija na internetu, u kombinaciji sa jakim marketingom i "influensingom", dovelo do opredeljenja sve većeg broja ljudi da se leče "na svoju ruku" i isprobaju različite preparate koji obećavaju sve - od ubrzanog rasta kose do lečenja malignih bolesti.
Farmaceut Nevena Grba smatra da su pacijenti bombardovani reklamama, objavama i ponudama za različite preparate, a ujedno nesvesni koliki je to rizik i jedno veliko, nekontrolisano područje.
"Isto tako više veruju raznim influenserima, člancima koji u naslovu imaju: 'Ono što vam farmaceut nikad neće reći!' i drugo. Lekari i farmaceuti rade u teškim uslovima, naročito potonji jer su prisiljeni da se prilagode diktatu tržišta, konkurenciji, neuređenom sistemu. Doživljavaju se kao trgovci i sve teže zadržavaju autoritet", skreće pažnju naša sagovornica.
Primer naslova koji privlači pažnju i propagira alternativnu medicinu, bez medicinskog nadzora
Da se deo pacijenata, nažalost, oslanja isključivo na fitoterapiju i informacije koje dobijaju od nekvalifikovanih osoba smatra dr Nebojša Kladar i dodaje da to, u slučaju težih početnih kliničkih stanja, po pravilu dovodi do neželjenih ishoda.
"Druga grupa pacijenata su oni koji samoinicijativno primenjuju različite oblike fitoterapije, što ne prijavljuju niti lekarima, niti farmaceutima, rizikujući pojavu različitih neželjenih efekata kao posledice interakcija. Nažalost, najmanji je broj onih koji se odgovorno savetuju sa zdravstvenim radnicima pre primene fitoprepreparata. Moje lično zapažanje je da je javno zdravlje populacije značajno ugroženo kao posledica davanja ogromnog medijskog prostora različitim nekvalifikovanim osobama, odnosno kvalifikovanim osobama koje propagiraju stavove koji nisu naučno zasnovani kada je u pitanju terapija različitih oboljenja. Takvi istupi u javnosti su pogubni, a za njih su pored glavnih aktera odgovorni i novinari, voditelji i urednici emisija koji dozvoljavaju takav sadržaj", naglašava dr Nebojša Kladar.
Kako pojašnjava, opštoj populaciji se serviraju različite teorije o zaveri farmaceutske industrije i zdravstvenog sistema protiv građana, bez ikakvih dokaza, a nude se terapijska rešenja koja nisu potkovana naučnim dokazima i koja, po pravilu, pogoršavaju trenutno prisutna patološka stanja.
"Navedeno je naročito istaknuto u slučaju neizlečivih oboljenja poput kancera i različitih autoimunih oboljenja. Biljke jesu bile prvi izbor u terapiji različitih oboljenja u dalekoj istoriji. Napretkom nauke, poslužile su kao sirovina za izolaciju brojnih jedinjenja koja su i danas nezamenjiva u medicini. Takođe, različiti biljni preparati (tinkture, ekstrakti), kao i same biljne droge (list nane, list matičnjaka, cvast kamilice, seme lana) se mogu koristiti u terapiji određenih kliničkih stanja, ali fitoterapija se ne sme smatrati apsolutno bezbednom i obavezna je konsultacija sa zdravstvenim radnikom pre primene različitih fitopreparata. Takođe, posebnu pažnju je potrebno obratiti na biljne vrste koje se koriste u fitoterapiji. Na teritoriji Srbije postoje kompanije koje se bave sakupljanjem, uzgojem ili otkupom lekovitih biljaka, potom preradom, pa i distribucijom finalnih proizvoda. Laicima se ne preporučuje da se upuštaju u samostalno sakupljanje lekovitih biljaka zbog sličnosti sa srodnim biljnim vrstama koje mogu biti terapijski neefikasne, a neretko i toksične", naglašava naš sagovornik u serijalu "Znanjem protiv mitova".
Šta ćemo sa aditivima?
Aditivi su poslednjih godina predstavljeni kao neprijatelji zdravlja, štetni dodaci u hrani koji su gotovo vrsta otrova po organizam. Da je to daleko od istine govori i sama suština i uloga aditiva u namirnicama.
Trend predstavlja prehrambenih aditiva kao "kancerogene" primetio je i naš sagovornik sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, koji ukazuje na trend da se sastojci označeni slovom E na ambalaži predstavljaju čak i kao kancerogeni.
"Danas je gotovo nemoguće naći proizvod koji nema takav sastojak. Oznaka E praćena brojem označava da se u samom proizvodu nalazi određeni prehrambeni aditiv. Prema Pravilniku o prehrambenim aditivima, prehrambeni aditiv je 'svaka supstanca koja se, bez obzira na njenu hranljivu vrednost, ne koristi kao hrana, niti predstavlja karakterističan sastojak hrane, ali se iz tehnoloških razloga dodaje hrani u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, transporta ili čuvanja, tako da direktno ili indirektno preko svojih međuproizvoda postaje ili može da postane sastojak hrane'. Navedeni nacionalni Pravilnik je harmonizovan sa važećom regulativom koja se primenjuje na teritoriji EU. Da bi određeni agens bio aditiv (našao se na spisku aditiva sa odgovarajućim E brojem) sprovodi se njegova toksikološka procena, kao i analiza potencijalnog zdravstvenog rizika nastalog kao posledice unosa tog aditiva. Time se definiše hrana u koju se aditiv može dodavati (kao i hrana u koju ga je zabranjeno dodavati), količina u kojoj se može dodavati, kao i uslovi za njegovu upotrebu. Odnosno, prisustvo aditiva u hrani kako je to definisano Pravilnikom ne predstavlja rizik po zdravlje potrošača", zaključuje dr Nebojša Kladar.
Izbegavanje aditiva u hrani dovelo je do umnožavanja proizvoda koji tvrde da ne sadrže apsolutno nijedan "veštački dodatak". Ovakve tvrdnje su vrlo opasne jer može doći do bržeg kvarenja ove hrane, a ukoliko konzumirate ovu hranu, može da dođe do trovanja ili do nekih još ozbiljnijih posledica.
--------------
Komentari 5
Лела
ZxZ
Relja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar