GMO zavere: Stručnjakinja za 021.rs objašnjava gde postoji, a gde ne postoji razlog za brigu
Izraz GMO automatski izaziva odbojnost kod velikog dela građana. GMO se u priči povezuje sa nezdravom, veštačkom hranom i rizikom od oboljenja. Ali, većina toga što kruži o GMO su dezinformacije.
Foto: Pixabay
Genetički (pogrešan izraz je genetski) modifikovani organizmi postoje duže nego što prosečan čovek zna. U serijalu "Znanjem protiv mitova" na 021.rs danas o nastanku, primeni, istini i zabludama o GMO govori prof. dr Mihajla Đan sa Departmana sa biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Pomen modifikacije bilo koje vrste, a naročito genetičke, izaziva sumnju javnosti zbog teorija zavere o modifikovanju gena sa raznim malicioznim ciljevima. I izraz "genetičko inženjerstvo" je izuzetno omražen. Za početak, prof. Đan objašnjava suštinu genetički modifikovanih organizama, to jest transgenih organizama.
"Pod pojmom genetički modifikovan organizam opisujemo organizam kod koga je u njegov nasledni materijal unesen gen nekog drugog nesrodnog organizma, tj. druge vrste. Prenošenje gena iz jedne vrste u nasledni materijal druge vrste gde će se taj gen eksprimirati moguć je primenom tehnologija rekombinovane DNK, odnosno primenom metoda genetičkog inženjerstva. Unutar ćelija transgenog organizma ovi uneseni geni se eksprimiraju, vrše svoju funkciju i daju proteinski produkt. Novi i drugačiji proteinski produkti nastali ekspresijom unesenih gena ne bi mogli nastati kao rezultat genetičkih rekombinacija postojećih varijanti gena unutar same vrste tokom procesa nastanka polnih ćelija i oplodnje", navodi prof. Đan.
Ove modifikacije nastale su iz potrebe naučnika da razumeju gene, što je dovelo do primene i u medicini. Kako objašnjava prof. Đan, još je početkom sedamdesetih godina Paul Berg u in vitro uslovima konstruisao prvi rekombinovani DNK molekul koji je sadržao deo sekvence virusne DNK i deo sekvence bakterijske DNK.
"Početkom osamdesetih gen za interferon čoveka unesen je u nasledni materijal bakterija, gde se eksprimirao dajući svoj proteinski produkt. Od 1982. godine proizvodi se insulin procesom koji je sličan i podrazumeva unošenje gena za humani insulin u genom bakterija gde se eksprimira dajući svoj produkt koji se zatim izdvaja i prečišćava za dalju upotrebu. Uporedo sa time, kreiraju se u laboratorijskim uslovima transgeni organizmi, koji se koriste kao modeli za istraživanja u genetici i molekularnoj biologiji. Dobar primer za to su transgeni miševi koji nose gene drugih organizama i kod kojih je prvi uspešan rezultat bilo unošenje gena za hormon rasta pacova u nasledni materijal miševa. Otkriće bakterije koja delom naslednog materijala, odnosno svojim Ti plazmidom može na prirodan način da prenosi delove DNK u nasledni materijal biljaka, razvija se i stvaranje transgenih biljnih organizama. Primena genetičke modifikacije u proizvodnji biljaka je prvi put odobrena 1986. godine, kada je u biljku duvana unesen gen za otpornost na herbicide, dok je prvi komercijalni proizvod bio transgeni paradajz 1994. godine", navodi naša sagovornica sa PMF-a.
U javnosti neretko čujemo da je "hrana koja sadrži GMO" ili "GMO hrana" štetna, veštačka, kontaminirana sa malicioznim ciljem. Koliko je bilo šta od toga tačno i da li postoji bilo kakva bojazan od uticaja GMO na namirnice koje jedemo?
Na osnovu istorijskih i literaturnih podataka jasno je, kaže prof. Đan, da primarni ciljevi naučnika koji su se bavili razvijanjem tehnologija rekombinovane DNK i stvaranjem transgenih organizama nikako nisu bili maliciozni. Najilustrativniji primer je upravo stvaranje humanog insulina pomoću transgenih organizama, koji se uspešno koristi u lečenju dijabetesa - i niko ne spori njegov značaj.
Sa hranom postoji više brige u javnosti. Primarni ciljevi GMO u prehrambenoj industriji su povećanje prinosa, hranjive vrednosti, otpornosti na različite bolesti, pesticide ili promenjive uslove sredine kako bi se obezbedila stabilna proizvodnja hrane, kaže naša sagovornica.
Da li to znači da ima razloga za bojazan? Dva su glavna smera zabrinutosti u vezi za proizvodnjom i korišćenjem genetički modifikovane hrane, a jedan se zapravo odnosi na zaštitu životne sredine.
"Prvi jeste njen uticaj u toku proizvodnje na ekosistem. Istraživanja pokazuju i pozitivne i negativne efekte, pri čemu se u negativne ubrajaju dokumentovani primeri mogućnosti da se uneseni geni prenesu i na druge vrste. Na primer, prenošenje gena za otpornost na herbicide iz biljnih kutura koje ga nose na druge biljke može prouzrokovati nastanak korova otpornih na herbicide. Takođe, publikovani su i podaci negativnog uticaja na biodiverzitet, gde su određene neštetne insekatske vrste postale ugrožene, najverovatnije usled konzumiranja hrane biljaka koje su modifikovane na način da sadrže gen koji stvara toksin koji deluje protiv insekata", objašnjava prof. Mihajla Đan.
Od realnih pretnji postoje i neke alergije koje mogu da se jave u bilo kom trenutku, u bilo kom uzrastu kod ljudi, ali i bojazan da će se stvoriti otpornost na pojedine lekove.
"Dodatnu opasnost predstavlja način modifikacije organizama gde se uz željeni gen unosi i takozvani marker gen, koji nam služi da potvrdimo uspešan proces transgeneze, a to mogu biti geni za otpornost na antibiotike. Bojazan postoji u smislu da ovi geni za otpornost na antibiotike mogu da se prenesu u bakterije koje čine normalan mikrobiom životinja ili čoveka, te da ih na taj način učine patogenim i otpornim na široki spektar antibiotika. Dostupni podaci velikih istraživanja još uvek nisu usaglašeni i mišljenja naučne javnosti o stepenu štetnih uticaja su podeljena", kaže naša sagovornica.
U Srbiji je vrlo popularno proizvode reklamirati kao "organske", prirodne ili kao one koji ne sadrže GMO. Prof. Mihajla Đan smatra da termin "organski" u kontekstu hrane, nije najadekvatniji.
"S moje tačke gledišta, organska hrana implicira da postoji suprotno tome - neorganska hrana. Genetički modifikovani organizmi stvaraju se u laboratorijskim uslovima i nisu proizvod prirodnog procesa ukrštanja. To svakako ne znači da su u pitanju 'neorganski' organizmi, bilo da govorimo o biljnim kulturama ili genetički modifikovanim životinjama. Pravna regulativa vezana za dozvole gajenja i prisustva u hrani genetički modifikovanih organizama je različita u različitim zemljama. Obeležavanje hrane koja sadrži genetički modifikovane organizme je obavezna u Evropskoj Uniji, i po tom pitanju je zakonska regulativa u našoj zemlji usklađena sa Evropskom Unijom", zaključuje prof. Đan sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
Vesić: Podnosim ostavku, ne prihvatam krivicu za tragediju u Novom Sadu
04.11.2024.•
57
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će sutra podneti ostavku, ali je rekao i da ne može da prihvati krivicu za nesreću na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Firma za nadzor upozorava: Privremeno zabraniti korišćenje dela Železničke stanice
04.11.2024.•
10
Mađarska firma Utiber upozorila je izvođača radova na moguće strukturalne rizike nakon pada betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici.
VIDEO Kako sada vozom za Beograd: Redovne autobuske linije do Petrovaradina, vanredna do Novog Sada
04.11.2024.•
2
Putnici koji dolaze ili odlaze sa Železničke stanice u Petrovaradinu mogu do nje da stignu gradskim prevozom i to linijama 3, 9, 60, 61, 62 i 63.
Turkulov: Nažalost, nema boljitka kod troje povređenih
04.11.2024.•
1
Direktorka Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov izjavila je da, nažalost, nema boljitka kod troje teško povređenih u rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Oko 1.500 Novosađana dalo krv u poslednja tri dana
04.11.2024.•
3
Oko 1.500 građana je tokom tri dana dalo krv u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine, a oko njih 600 je to uradilo po prvi put.
Velika analiza 021.rs: Gde je upotrebna dozvola za Železničku stanicu i šta piše u dokumentaciji
04.11.2024.•
13
Četvrti dan od pogibije 14 ljudi usled pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, privedenih nema.
Portal 021.rs objavljuje pitanja koja šalje nadležnima kako bi se znalo ko ćuti na tragediju
04.11.2024.•
15
Portal 021.rs će u narednom periodu objavljivati pitanja koja prosleđuje institucijama i pojedincima.
Gradska inspekcija: Nemamo nadležnost nad nadzorom na objektima Železničke stanice
04.11.2024.•
8
Portal 021.rs uputio je pitanja Gradskoj uprava za inspekcijske poslove da li su oni obavljala nadzore nad radovima na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Protest zbog nesreće u utorak u Novom Sadu: "Prvo simbolični, pa sve radikalniji postupci"
04.11.2024.•
21
Protest zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je u petak poginulo 14, a teško povređene još tri osobe, održaće se u utorak, 5. novembra u Novom Sadu.
Šta radi Vučević u Kini dok su dani žalosti: "Crni oblak nad sajmom zbog nesreće, ali to je život"
04.11.2024.•
42
U danima nakon smrtonosne tragedije koja se dogodila u Novom Sadu, premijer Srbije Miloš Vučević, inače nekadašnji gradonačelnik ovog grada, otputovao je u Kinu.
FOTO Železnička trećeg Dana žalosti: Stanica bez ljudi
04.11.2024.•
5
Danas je moguće da se priđe bliže Železničkoj stanici nego prethodnih dana, do ograde koja je postavljena u neposrednoj blizini.
FOTO: Novosađani u redu čekaju da se upišu u Knjigu žalosti za stradale na Železničkoj stanici
04.11.2024.•
3
Novosađani u redu čekaju ispred Skupštine grada kako bi se upisali u Knjigu žalosti otvorenu za 14 stradalih u nesreći na Železničkoj stanici Novi Sad.
Istorija Železničke stanice: Gradili ljudi sa idejom, urušavaju neznalice
04.11.2024.•
20
Železnička stanica u Novom Sadu ucrtana je u generalni urbanistički plan sredinom 50-ih, a zajedno sa zgradom Medicinskog fakulteta predstavljala je novi koncept Jugoslovenske posleratne arhitekture.
Krivične prijave zbog tragedije na Železničkoj: Protiv Vučića, Vučevića, Brnabić i NN lica
04.11.2024.•
26
Pokret Kreni-Promeni podneo je dve krivične prijave Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu zbog nesreće na Železničkoj stanici, u kojoj je poginulo 14 osoba.
I naredni dani u Novom Sadu sunčani, ali jutra ledena: Minus u petak i subotu
04.11.2024.•
0
Novosađani narednih dana mogu očekivati lepo vreme, ali uz veoma hladna jutra.
Povređeni u nesreći u Novom Sadu i dalje veoma teško: "Povrede tog tipa viđene samo u zemljotresima"
04.11.2024.•
3
Svi pacijenti koji su povređeni u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i dalje su u teškom stanju.
Razbijena stakla na prostorijama SNS-a na Podbari, ostavljena i poruka: "Ubice"
04.11.2024.•
25
Stakla na prostorijama Mesnog odbora Podbara Srpske napredne stranke razbijena su, a ispod slike premijera i predsednika ostavljena je poruka.
Poslovi kineskih firmi koje su radile na Železničkoj stanici: Pominju se i Veselinović i Radoičić
04.11.2024.•
31
Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu nije jedini posao u Srbiji kineskih firmi koje su na njoj radile.
Brnabić: Zašto traže Vučevićevu glavu zbog nesreće u Novom Sadu, šta je on kriv, neka traže moju
04.11.2024.•
83
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da će se utvrditi politička odgovornost za tragediju u Novom Sadu, jer u to apsolutno nema nikakvu sumnju.
Od danas otvorena Knjiga žalosti u Skupštini Novog Sada
04.11.2024.•
11
Knjiga žalosti postavlja je u Skupštini Novog Sada, povodom nesreće koja se u petak dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Vanredni polasci gradskih autobusa sa Železničke stanice u Petrovaradinu
04.11.2024.•
7
JGSP "Novi Sad" uveo je vanredne polaske ka Železničkoj stanici u Petrovaradinu zbog preusmeravanja železničkog saobraćaja usled tragedije na stanici u Novom Sadu.
Komentari 8
Marko
Vojvodina
Логичар
За најобичније апотеке нисмо више сигурни да ли се ту купују лекови за болесне или је то фенси маркет у којем се "купује здравље" посредством реклама на телевизијама и радио станицама (на нету их неким чудом нема?!).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar