GMO zavere: Stručnjakinja za 021.rs objašnjava gde postoji, a gde ne postoji razlog za brigu
Izraz GMO automatski izaziva odbojnost kod velikog dela građana. GMO se u priči povezuje sa nezdravom, veštačkom hranom i rizikom od oboljenja. Ali, većina toga što kruži o GMO su dezinformacije.
Foto: Pixabay
Genetički (pogrešan izraz je genetski) modifikovani organizmi postoje duže nego što prosečan čovek zna. U serijalu "Znanjem protiv mitova" na 021.rs danas o nastanku, primeni, istini i zabludama o GMO govori prof. dr Mihajla Đan sa Departmana sa biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Pomen modifikacije bilo koje vrste, a naročito genetičke, izaziva sumnju javnosti zbog teorija zavere o modifikovanju gena sa raznim malicioznim ciljevima. I izraz "genetičko inženjerstvo" je izuzetno omražen. Za početak, prof. Đan objašnjava suštinu genetički modifikovanih organizama, to jest transgenih organizama.
"Pod pojmom genetički modifikovan organizam opisujemo organizam kod koga je u njegov nasledni materijal unesen gen nekog drugog nesrodnog organizma, tj. druge vrste. Prenošenje gena iz jedne vrste u nasledni materijal druge vrste gde će se taj gen eksprimirati moguć je primenom tehnologija rekombinovane DNK, odnosno primenom metoda genetičkog inženjerstva. Unutar ćelija transgenog organizma ovi uneseni geni se eksprimiraju, vrše svoju funkciju i daju proteinski produkt. Novi i drugačiji proteinski produkti nastali ekspresijom unesenih gena ne bi mogli nastati kao rezultat genetičkih rekombinacija postojećih varijanti gena unutar same vrste tokom procesa nastanka polnih ćelija i oplodnje", navodi prof. Đan.
Ove modifikacije nastale su iz potrebe naučnika da razumeju gene, što je dovelo do primene i u medicini. Kako objašnjava prof. Đan, još je početkom sedamdesetih godina Paul Berg u in vitro uslovima konstruisao prvi rekombinovani DNK molekul koji je sadržao deo sekvence virusne DNK i deo sekvence bakterijske DNK.
"Početkom osamdesetih gen za interferon čoveka unesen je u nasledni materijal bakterija, gde se eksprimirao dajući svoj proteinski produkt. Od 1982. godine proizvodi se insulin procesom koji je sličan i podrazumeva unošenje gena za humani insulin u genom bakterija gde se eksprimira dajući svoj produkt koji se zatim izdvaja i prečišćava za dalju upotrebu. Uporedo sa time, kreiraju se u laboratorijskim uslovima transgeni organizmi, koji se koriste kao modeli za istraživanja u genetici i molekularnoj biologiji. Dobar primer za to su transgeni miševi koji nose gene drugih organizama i kod kojih je prvi uspešan rezultat bilo unošenje gena za hormon rasta pacova u nasledni materijal miševa. Otkriće bakterije koja delom naslednog materijala, odnosno svojim Ti plazmidom može na prirodan način da prenosi delove DNK u nasledni materijal biljaka, razvija se i stvaranje transgenih biljnih organizama. Primena genetičke modifikacije u proizvodnji biljaka je prvi put odobrena 1986. godine, kada je u biljku duvana unesen gen za otpornost na herbicide, dok je prvi komercijalni proizvod bio transgeni paradajz 1994. godine", navodi naša sagovornica sa PMF-a.
U javnosti neretko čujemo da je "hrana koja sadrži GMO" ili "GMO hrana" štetna, veštačka, kontaminirana sa malicioznim ciljem. Koliko je bilo šta od toga tačno i da li postoji bilo kakva bojazan od uticaja GMO na namirnice koje jedemo?
Na osnovu istorijskih i literaturnih podataka jasno je, kaže prof. Đan, da primarni ciljevi naučnika koji su se bavili razvijanjem tehnologija rekombinovane DNK i stvaranjem transgenih organizama nikako nisu bili maliciozni. Najilustrativniji primer je upravo stvaranje humanog insulina pomoću transgenih organizama, koji se uspešno koristi u lečenju dijabetesa - i niko ne spori njegov značaj.
Sa hranom postoji više brige u javnosti. Primarni ciljevi GMO u prehrambenoj industriji su povećanje prinosa, hranjive vrednosti, otpornosti na različite bolesti, pesticide ili promenjive uslove sredine kako bi se obezbedila stabilna proizvodnja hrane, kaže naša sagovornica.
Da li to znači da ima razloga za bojazan? Dva su glavna smera zabrinutosti u vezi za proizvodnjom i korišćenjem genetički modifikovane hrane, a jedan se zapravo odnosi na zaštitu životne sredine.
"Prvi jeste njen uticaj u toku proizvodnje na ekosistem. Istraživanja pokazuju i pozitivne i negativne efekte, pri čemu se u negativne ubrajaju dokumentovani primeri mogućnosti da se uneseni geni prenesu i na druge vrste. Na primer, prenošenje gena za otpornost na herbicide iz biljnih kutura koje ga nose na druge biljke može prouzrokovati nastanak korova otpornih na herbicide. Takođe, publikovani su i podaci negativnog uticaja na biodiverzitet, gde su određene neštetne insekatske vrste postale ugrožene, najverovatnije usled konzumiranja hrane biljaka koje su modifikovane na način da sadrže gen koji stvara toksin koji deluje protiv insekata", objašnjava prof. Mihajla Đan.
Od realnih pretnji postoje i neke alergije koje mogu da se jave u bilo kom trenutku, u bilo kom uzrastu kod ljudi, ali i bojazan da će se stvoriti otpornost na pojedine lekove.
"Dodatnu opasnost predstavlja način modifikacije organizama gde se uz željeni gen unosi i takozvani marker gen, koji nam služi da potvrdimo uspešan proces transgeneze, a to mogu biti geni za otpornost na antibiotike. Bojazan postoji u smislu da ovi geni za otpornost na antibiotike mogu da se prenesu u bakterije koje čine normalan mikrobiom životinja ili čoveka, te da ih na taj način učine patogenim i otpornim na široki spektar antibiotika. Dostupni podaci velikih istraživanja još uvek nisu usaglašeni i mišljenja naučne javnosti o stepenu štetnih uticaja su podeljena", kaže naša sagovornica.
U Srbiji je vrlo popularno proizvode reklamirati kao "organske", prirodne ili kao one koji ne sadrže GMO. Prof. Mihajla Đan smatra da termin "organski" u kontekstu hrane, nije najadekvatniji.
"S moje tačke gledišta, organska hrana implicira da postoji suprotno tome - neorganska hrana. Genetički modifikovani organizmi stvaraju se u laboratorijskim uslovima i nisu proizvod prirodnog procesa ukrštanja. To svakako ne znači da su u pitanju 'neorganski' organizmi, bilo da govorimo o biljnim kulturama ili genetički modifikovanim životinjama. Pravna regulativa vezana za dozvole gajenja i prisustva u hrani genetički modifikovanih organizama je različita u različitim zemljama. Obeležavanje hrane koja sadrži genetički modifikovane organizme je obavezna u Evropskoj Uniji, i po tom pitanju je zakonska regulativa u našoj zemlji usklađena sa Evropskom Unijom", zaključuje prof. Đan sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Novi Sad - Vesti
UŽIVO: Protestne akcije u prosveti: Zaposleni OŠ "Svetozar Marković Toza" izglasali obustavu rada
22.01.2025.•
62
Deo nastavnika u novosadskim školama je već treći dan u obustavi nastave. Kod novosadskih škola se okupljaju roditelji koji podržavaju prosvetare u obustavi rada.
Bivši načelnik novosadske policije osuđen na godinu dana zatvora
22.01.2025.•
0
Bivši načelnik Policijske uprave Novi Sad Milorad Šušnjić osuđen je na godinu dana zatvora zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.
Muzejski radnici pozvani na protest u petak ispred MSUV u Novom Sadu: Podrška studentskim zahtevima
22.01.2025.•
0
Nacionalni komitet Icom Srbija pozvao je muzejske radnike i druge radnike u kulturi da se u petak okupe kako bi odali počast stradalima na Železničkoj stanici i podržali studentske zahteve.
Nepismeni autor grafita poručio učenicima u Jovinoj gimnaziji: "Ćaci u školu"
22.01.2025.•
53
Kod ulaza u dvorište Jovine gimnazije pojavio se natpis kojim se poručuje "ćacima" da se vrate u školu.
Roditelji novosadske škole najavili krivične prijave protiv onih koji budu pritiskali nastavnike
22.01.2025.•
6
Roditelji đaka u OŠ "Nikola Tesla" najavili su podnošenje krivičnih prijava protiv onih koji budu pritiskali i pretili nastavnicima koji su obustavili rad.
Asistent na Filozofskom u Novom Sadu: Kičma i odgovornost
22.01.2025.•
2
Pesnik i asistent na Odseku za komparativnu književnu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Branislav Živanović obratio se okupljenima ispred OŠ "Ivo Lola Ribar".
Student u Novom Sadu: Sazrela je svest da je ovo naša zemlja
22.01.2025.•
13
"Seobe su politika koja obesmišljava prosvetu, koja obesmišljava rad i život, politika koja nam ruši državu i koja nam svima ukida budućnost", kaže student Jovan Repović.
U Novom Sadu hladno, ali bez minusa
22.01.2025.•
0
Temperatura u Novom Sadu ove srede neće ići ispod nule.
Lepe vesti iz Betanije: Rodilo se 20 beba
22.01.2025.•
0
U protekla 24 sata u novosadskom porodilištu "Betanija" rođeno je 20 beba.
Sreda u Novom Sadu: Pogledajte vodič za dan pred nama
22.01.2025.•
0
Promenljivo oblačna i hladna sreda je pred Novosađanima, međutim, nadamo se da vas to neće sprečiti da veče provedete na nekom od događaja u gradu.
Glumci Pozorišta mladih posvetili večerašnju predstavu onima koji se bore za svoju i našu slobodu
21.01.2025.•
5
Večerašnju predstavu u Pozorištu mladih glumački ansambl posvetio je "onima koji se bore za svoju i našu slobodu".
Ugovori o zakupu kabina na Štrandu produžavaće se od 27. januara
21.01.2025.•
3
Produženje ugovora o zakupu kabina na Štrandu počinje u ponedeljak, 27. januara i trajaće do 1. marta.
Unapređena sutkinja koja je ukinula pritvor Vesiću
21.01.2025.•
45
Slobodanka Gutović, sutkinja Višeg suda u Novom Sadu, koja je u novembru bila član vanpretresnog veća koje je ukinulo pritvor Goranu Vesiću, unapređena je i izabrana za sudiju Apelacionog suda.
Otkazana opera u SNP zbog navoda da su naprednjaci kupili 400 karata da izvižde umetnike
21.01.2025.•
82
Večerašnje izvođenje opere "Evgenije Onjegin" u Srpskom narodnom pozorištu je otkazano.
Odgovor na tekst "Đurić: Novi Sad nije bankrotirao, budžet je stabilan"
21.01.2025.•
0
Advokat Branislav Herceg reagovao je na tekst 021.rs "Đurić: Novi Sad nije bankrotirao, budžet je stabilan".
FOTO, VIDEO Roditelji ispred novosadskih škola: Proglašavaju se obustave do petka
21.01.2025.•
87
Drugog dana drugog polugodišta deo škola u Novom Sadu štrajkuje. Ovo je odlučeno na sastanku kolektiva ovih škola, dok će se za naredne dane tek dogovoriti.
Blokada Srednje baletske škole od srede
21.01.2025.•
1
Maturanti Srednje baletske škole doneli su odluku da od srede, 22. januara, organizuju blokadu škole.
Novi Sad planira sporazume sa gradovima iz Španije, Rusije, Češke, Kine, Tunisa i Libije
21.01.2025.•
5
Ove godine će Novi Sad širiti svoju mrežu međunarodnih partnerstava sa gradovima iz Evrope, Azije i Severne Afrike, kaže pomoćnik gradonačelnika za međunarodnu saradnju Aleksandar Petrović.
Sve veći broj fakulteta za razrešavanje Madića: "Narušio je ugled Univerziteta u Novom Sadu"
21.01.2025.•
15
Poljoprivredni i Filozofski fakultet pridružili su se spisku ustanova koje traže smenu rektora Univerziteta u Novom Sadu Dejana Madića.
Maturanti Ekonomske škole u četvrtak organizuju dobrovoljno davanje krvi
21.01.2025.•
1
Maturanti Ekonomske škole najavili su da u četvrtak, 23. januara, organizuju dobrovoljno davanje krvi.
Protest podrške ispred OŠ "Miloš Crnjanski" u sredu ujutru
21.01.2025.•
4
Roditelji đaka OŠ "Miloš Crnjanski" koji podržavaju obustavu nastave najavili su da sutra, 22. januara, organizuju protest podrške.
Komentari 8
Marko
Vojvodina
Логичар
За најобичније апотеке нисмо више сигурни да ли се ту купују лекови за болесне или је то фенси маркет у којем се "купује здравље" посредством реклама на телевизијама и радио станицама (на нету их неким чудом нема?!).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar