DRI: Sve što nije u redu sa upravljanjem opasnim otpadom (a mnogo toga nije u redu)

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

27.01.2023.

09:24 > 09:40

Srbija je druga evropska zemlja po količini opasnog otpada koji se u njoj generiše. Čak 30 odsto opasnog otpada na kontinentu dolazi iz Srbije.

DRI: Sve što nije u redu sa upravljanjem opasnim otpadom (a mnogo toga nije u redu)

Foto: 021.rs

Ovo je samo jedan od podataka iznet u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) zasnovanom na reviziji svrsishodnosti poslovanja upravlja opasnim otpadom u periodu od maja do novembra prošle godine.

U objavljenoj reviziji iznose se brojni zabrinjavajući nalazi, uključujući i taj da u celoj zemlji samo jedan operater odlaže i upravlja rudarskim otpadom na osnovu dozvole i plana upravljanja otpadom.

Problemi se javljaju i kada je reč o tretiranju medicinskog otpada i odlaganju opasnog otpada iz domaćinstava. Nedostatak kvalitetnog i redovnog nadzora samo doprinosi održavanju ovakvog statusa.

Nepouzdano, nepotpuno i neodgovorno

Upravljanje opasnim otpadom u Srbiji nije dobro regulisano od prve karike u lancu. Kako navodi Državna revizorska institucija, nisu stvoreni mehanizmi za potpunu primenu postojećih zakonskih i podzakonskih akata za upravljanje opasnim otpadom.

Ne prate se ciljevi i stope sakupljanja i tretmana baterija i akumulatora, otpada od električne i elektronske opreme i otpadnih vozila.

"Postupak izdavanja dozvola za upravljanje opasnim otpadom nije dobro urađen, registar izdatih dozvola nije kompletan. Zato nije moguće utvrditi ukupne kapacitete postrojenja za tretman opasnog otpada", nalazi DRI.

Dodaje se i da podaci o količini i tretmanu nisu u potpunosti pouzdani.

Procene su, koje zbog nepotpunih podataka nisu potpuno pouzdana, da najmanje 20 operatera u Srbiji odlaže i upravlja potencijalno opasnim rudarskim otpadom bez izdate dozvole za ovakve radnje.

"Ne postoji elektronska ili druga baza podataka o ukupnim količinama rudarskog otpada i mineralnih sirovina. Od 674 odobrena eksploataciona polja, nadležnim organima su dostavljeni podaci o generisanim količinama rudarskog otpada sa 193 zbog čega postoji rizik od toga da podaci o ukupnoj količini rudarskog otpada ne budu sveobuhvatni", piše u izveštaju DRI.

Na teritoriji Srbije ne postoji nacionalno postrojenje za tretman opasnog industrijskog otpada, kao ni centralna regionalna skladišta opasnog otpada, iako je plansko rešenje dato u Prostornom planu Republike Srbije iz 2010. godine.

"U privatnom sektoru postoji nekoliko postrojenja koja vrše tretman opasnog otpada i postrojenja čija se izgradnja planira. Nedostaju kapaciteti za insineraciju organskog industrijskog i medicinskog otpada. Konačno, do sada nije uspostavljen sistem sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstava. Dozvolu da prime određene vrste opasnog otpada imaju tri regionalne sanitarne deponije, koje primarno rade kao regionalne sanitarne deponije za neopasan otpad. Ove deponije imaju odvojene ćelije za prihvat otpada koji sadrže azbest, drugi opasan otpad od građenja i rušenja i solidifikovani opasan otpad", objašnjava se u izveštaju.

Dosta otpada generiše se i od odbačenih vozila. Procenjeno je da je reč o 40 hiljada tona godišnje. Međutim, prijavljene količine su oko 20 hiljada tona. Od toga se tretira samo oko dve hiljade tona, odnosno ponovo upotrebljava.

Najviše odbačene električne i elektronske opreme sakupljeno u Beogradu i Novom Sadu

Samo 12 odsto lokalnih samouprava predvidelo je planom upravljanja otpadom uspostavljanje sistema sakupljanja opasnog otpada iz domaćinstva.

Ne postoji posebno zakonodavstvo o odvojenom sakupljanju i upravljanju opasnim otpadom iz domaćinstava u Republici Srbiji. Određeni opasni otpad iz domaćinstava, poput otpada od električne i elektronske opreme i baterija, sakuplja se pod upravom opština i u kontekstu posebnih tokova otpada.

Za drugi opasni otpad iz domaćinstava, npr. otpadno ulje, farmaceutski otpad i hemijski otpad, do sada u Republici Srbiji nije uspostavljen redovan sistem sakupljanja.

Najviše sakupljene odbačene električne i elektronske opreme koja sadrži opasne komponente iz komunalnog otpada u 2021. godini sakupila su privredna društva i preduzetnici sa adresama u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu, i to – u Beogradu 12 operatera je ukupno sakupilo 6.896t, u Novom Sadu četiri operatera su sakupila 3.298t i u Pančevu tri operatera su sakupila 2.003t.

Beograd i Novi Sad nisu davali saglasnost operaterima za sakupljanje odbačene električne i elektronske opreme koja sadrži opasne komponente iz komunalnog otpada na svojoj teritoriji, dok je Grad Pančevo dao saglasnost jednom operateru.

Oprema za tretiranje medicinskog otpada uglavnom nefunkcionalna

Jedan od najvećih problema je i neadekvatno upravljanje opasnim medicinskim otpadom, čije se količine procenjuju na 5.000 tona godišnje.

Otpad se najčešće ne razdvaja u zdravstvenim ustanovama, a postojeća infrastruktura za tretman nije u potpunosti funkcionalna. Na primer, čak 35 odsto drobilica nije u upotrebi, zbog zastarelosti opreme, čestih kvaraova, preopterećenosti uređaja i problema sa servisiranjem.

Neke od zabrinutosti koje su odgovorna lica u medicinskim ustanovama podelili sa Državnom revizorskom institucijom uključuju i rizik od povređivanja prilikom upravljanja neadekvatnom drobilicom, nekvalitetne kese za odlaganje iz kojih se može izliti opasan tečni sadržaj, neadekvatno razdvajanje otpada, i slično.

Kao problem identifikuju i komplikacije sa produženjem dozvola za tretman infektivnog medicinskog otpada.

"Zahtevi su kao za velika postrojenja za tretman, od studije o uticaju na životnu sredinu kojih su bolnice svojevremeno bile oslobođene, do upotrebne dozvole za objekat u kome se vrši tretman, što je vremenski i finansijski veoma zahtevno za bolnice i to teško mogu da ispune", tvrde odgovorni u medicinskim ustanovama.

I na višim instancama postoje nefunkcionalnosti. Na primer, većina ustanova nema saglasnosti na planove za upravljanje medicinskog otpada. U 2021. godini čak 97 odsto ustanova nije imalo ovakvu saglasnost.

Dolazimo do najviših instanci, gde nadzor potpuno izostaje, a nema ni koordinacije nadležnih organa kada je reč o rešavanju ovih problema.

Dve godine bez ikakvog nadzora

Tokom 2020. i 2021. nije bilo nadzora nad upravljanjem otpadom, ni od strane Ministarstva, a ni od strane inspekcije za zaštitu životne sredine Pokrajinskog sekretarijata.

Kako se navodi u izveštaju DRI, Sekretarijat je planirao nadzor nad primenom Zakona o upravljanju otpadom za 2020. i 2021. godinu, odnosno nadzor zdravstvenih ustanova koje vrše skladištenje i tretman medicinskog infektivnog otpada, ali je pregledom izveštaja o radu utvrđeno da ovo nije urađeno.

Iz Sekretarijata ovo pravdaju zdravstvenim razlozima, odnosno pandemijom koronavirusa.

Državna revizorska institucija dala je preporuke nadležnim organima koji su bili uključeni u nadzor.

Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, na primer, preporučeno je da se postara da svi operateri koji upravljaju otpadom poštuju zakone i propisane kriterijume, da uspostavi bazu podataka o količinama iskopane sirovine i otpada, i slično.

Između ostalog, važna stavka koju DRI pominje je utvrđivanje za koja eksploataciona polja su se stekli uslovi za ukidanja odobrenja i, potom, nalaganje trajne obustave radova, sanacije i rekultivacije prostora.

Jedan od primera takvih eksploatacionih polja je i Kamenolom Rakovac (kop Kišnjeva glava) čija dozvola za eksploataciju je istekla pre više od dve godine, a o čemu je 021.rs pisao. Naime ovom operateru je naložena obustava radova, ali kako smo se uverili, to nije ispoštovano.

Izveštaj Državne revizorske institucije u celini možete čitati OVDE.

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Ledincanin

27.01.2023 • 17:35

Aloooo?
Smece u Ledincima stoji danima!!! Za čega imamo jkp i Mz?

2 1 +1
Mile m

27.01.2023 • 14:31

Dovoljno je samo videti našu gradsku deponiju kao i celokupno rukovodstvo čistoće. Kako kole price dolazi DRI a nakon toga se vraća ćelavi da preuzme firmu

3 2 +1
izzs

27.01.2023 • 14:11

izzs

Odličan tekst, bravo za Draganu.
Stanje je kako je i napisano, ništa bolje.
Mito i korupcija - uništena Srbija.
Javlja vam se ovde jedan inženjer zžs koji se prekvalifikovao...

4 2 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.