Divlja gradnja u zaštićenim područjima: Ako se nastavi ovim tempom, pojedine vrste će nestati

Autor: Nova ekonomija

Info

01.03.2023.

16:35 > 20:47

Nijedna vrsta divljih ptica nije nestala zbog intenzivne gradnje u Nacionalnom parku (NP) Kopaonik.

Divlja gradnja u zaštićenim područjima: Ako se nastavi ovim tempom, pojedine vrste će nestati

Foto: 021.rs

Ipak, mnoge vrste su zbog toga ugrožene i neće biti dobro ukoliko se divlja gradnja na toj planini nastavi trenutnim tempom, piše Nova ekonomija.

Divlja ili dozvoljena gradnja sve je intenzivnija u NP Kopaonik i u Parku prirode Zlatibor, na šta poslednjih godina sve češće upozoravaju brojni stručnjaci.

Kako za Novu ekonomiju objašnjava Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u savremeno doba ni jedna vrsta ptice nije nestala sa površi Kopaonika kao rezultat divlje gradnje, ali su zbog nje mnoge ugrožene.

"Divlja gradnja na površi Kopaonika, ukoliko se nastavi ovim tempom, svakako da će zajedno sa pratećom skijaškom infrastrukturom (krčenje šume za nove staze i žičare, stvaranje akumulacija za veštačko osnežavanje) dugoročno gledano dovesti do nestanka neke od pomenutih vrsta. Te radove prati i krčenje šuma, deponije šuta, kaptiranje, pregrađivanje i zagađenje vodotokova", objašnjava Šćiban.

On podseća da su naše visoke planine bile daleko posebnije po biljnim zajednicama i faunom beskičmenjaka.

"Veliki broj jedinstvenih kombinacija mikrostaništa koje se nalaze na našim planinama predstavljaju za neke vrste jedina staništa na planeti Zemlji, a neke i dalje nisu ni opisane za nauku. Takve vrste i dalje tek otkrivamo, pronalazimo im nove populacije. Među njima su i biljke i životinje, a posebno beskičmenjaci", dodaje Šćiban za Novu ekonomiju.

Visokoplaninskih tresava u malom broju ima i na Kopaoniku, Goliji, Staroj planini, Divčibarama...

"Primer skijališta na Staroj Planini čiji centar je planiran upravo u najvećoj tresavi je odličan primer ovog ludila, slično se planira i na Divčibarama, a tu su i potapanja tresava poput akumulacije za osnežavanje Crvene bare na Kopaoniku", objašnjava sagovornik portala Nova ekonomija.

Osnovni problem je u tome što ljudi na vlasti sebi i svojim "poslovnim saradnicima od ovakvih marifetluka sa građevinarstvom stvaraju dobar biznis".

"Iako je ta praksa prisutna već decenijama, postaje sve učestalija i bahatija, a više nije svojstvena samo udaljenim planinama već i u gradovima poput Beograda i Novog Sada", dodaje Šćiban.

Zbog takvih poslova menjaju se i unapred prilagođavaju planovi detaljne regulacije. Cilj je da neko dobro zaradi, uprkos zdravoj logici, zakonima i opštim interesima.

Kako za Novu ekonomiju objašnjava Iva Svilar iz organizacije WWF za očuvanje prirode, problemi u upravljanju zaštićenim područjima u Srbiji su sistemski.

"Zapazili smo veliki broj slučajeva povrede procedura i kršenja pozitivnih propisa Srbije kada je reč o izradi i usvajanju prostornih i urbanističkih planova ali i nespremnost pojedinih institucija da se izbore sa sve češćim primerima divlje gradnje, koja se usled nepostupanja inspekcijskih službi i nesankcionisanja ustanovljenih prestupa čak i podstiče", ističe Svilar.

Ipak, napominje da se javnost sve ćešće uključuje u probleme, kao i da je povećan nivo svesti kada je reč o zaštiti prirode u Srbiji.

Teme

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

Djins

02.03.2023 • 06:19

I Fruskac ce nam betonirati

U Novome Sadu ce nestati dobrih ljudi, zbog divljaka i njihove gradnje!

2 2 0
3OPAH

01.03.2023 • 19:40

Na Kopaoniku bi trebalo zabraniti bilo kakvu dalju gradnju. Pre svega zbog uništavanja prirode ali tu je i pitanje kapaciteta skijališta. U udarnim terminima se žica čeka po 30+ minuta. Tu više nema užitka u skijanju. Treba limitirati smeštajne kapacitete da odgovaraju kapacitetu skijališta.

24 12 +12
Perica

01.03.2023 • 18:34

Pogledajte kako je gradjeno na Kopu do 2012 a kako posle. Još jedan od rezultata desetogodišnje vladavine SNS sekte.

23 20 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.