U Srbiji se prikuplja samo 10 odsto motornog ulja, većina završava u životnoj sredini

U Srbiji se tek oko 10 procenata otpadnog motornog ulja sakuplja i šalje na tretman na rerafinisanje ili energetsko iskorišćavanje.
U Srbiji se prikuplja samo 10 odsto motornog ulja, većina završava u životnoj sredini
Foto: Pixabay

Veći deo otpadnih mineralnih i sintetičkih ulja završava u životnoj sredini.

To je danas rečeno na okruglom stolu "Otpadno ulje sirovina ili otpad?" koji je u Novom Sadu organizovalo udruženje "Inženjeri zaštite životne sredine".

Udruženje je navelo da je cilj okruglog stola pokušaj da se aktuelizuje stanje u oblasti prikupljanja otpadnih mineralnih i sintetskih ulja, i početak inicijative "za unapređenje zakonske regulative u ovoj oblasti" i pojačavanje kontrole inspekcijskih službi nad generatorima i operaterima ove vrste otpada.
 
Nebojša Malešević, predstavnik kompanije "Avista Oil Srbija" koja se bavi reciklažom upotrebljenog motornog ulja, naveo je da je 2019. godine u Evropskoj uniji od 3.676.000 tona stavljenih na tržište, sakupljeno, odnosno generisano 58 odsto, od čega je sakupljeno čak 75 procenata.
 
"Od ukupno sakupljenih 1.597.000 tona, rerafinisano je 54,5 posto, kao gorivo je iskorišćeno 40 posto, a ostalih pet procenata je spaljeno i neutralisano", naveo je on.
 
U Srbiji se, doda je, taj procenat kreće između 6,43 i 4,6 odsto, u zavisnosti od toga koji podaci se uzimaju za validni kada je u pitanju promet.
 
"Po Agenciji za zaštitu životne sredine, na tržištu je bilo 39.420 tona otpadnog ulja, što po meni nije tačna cifra, obzirom da postoje količine koje su neprijavljene. Ta brojka se kreće između 50.000 i 55.000 tona na godišnjem nivou", naveo je Malešević.
 
Predstavnica beogradskog Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut", Branislava Matić, upozorila je da je otpadno ulje višestruko opasno po životnu okolinu i zdravlje ljudi jer jedinjenja koja sadrži "lako dopiru u sve organske sisteme organizma".
 
Upozorila je da je jedino rešenje za uklanjanje takvog otpada njegova predaja ovlašćenim servisima, ali da građani s tim uljem rade svašta izlivaju ga u kanalizaciju, u vodu, u zemljište, odlažu ga sa drugim otpadom, spaljuju na otvorenom, koriste kao gorivo, zatim za impregnaciju drveta ili uništavanje korova.
 
"Jedan litar mineralnog ulja učini neupotrebljivim milion litara pijaće vode. Jedan litar korišćenog uglja prosut na poljoprivredno zemljište učini ga neupotrebljivim za narednih 20 godina. Jedna tona korišćenog ulja izaziva negativan efekat na životnu sredinu kao otpadne vode naselja od 40.000 stanovnika", upozorila je Matić.
 
Uticaju na zdravlje su direktni i indirektni, a najalarmantniji je "kontakt u malim koncentracijama u kontinuitetu", zbog čega ljudi od 50 i 60 godina imaju hronična oboljenja kao posledicu izlaganju organskim i neorganskim materijama poput halogenih rastvarača ili teških metala, rekla je Matić.
 
"Najviše zabrinjava kontakt sa mladim ženama, u reproduktivnom periodu, kada, zapravo, već ulaze u organizam buduće majke koja prenosi tu organsku materiju transplacentarno na plod. Uopšte nije svejedno gde je majka živela pre nego što je zatrudnela i gde se taj plod formira", upozorila je ona.
To dovodi do ogromnog stepena neurotoksičnosti, pa se deca rađaju sa neurološkim smetnjama, poremećajima ponašanja, nezrelošću motornih funkcija i niskim "psihomotornim skorom".
 
"Veliki deo tih supstanci imaju svojstvo endokrinih ometača, to znači da mogu da utiču na pojavu kancera dojki i da menjaju reproduktivni status", rekla je Matić, dodajući da je rešenje u trajnoj edukaciji stanovništva.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • S56

    19.03.2023 07:09
    Eko eksperti
    Smeta nam iskopavanje litijuma, a sve druge budalaštine su u redu? Okolinu ne zagađuju samo rudnici već i glupost kombinovana sa primitivizmom.
  • Sabahudin

    19.03.2023 06:32
    Omerović
    Starim uljem se premazuju drveni stubovi, drveni čamci i mnoge druge stvari od drveta kako bi duže trajale. Tako radimo mi seljaci. Seljačine po "gradovima", to je već drugo pitanje. Oni i onako jedu nudle i imaju te gospodske manire, pa se valjda na isti način ophode i prema dispozicioniranju otpadnih materija...
  • Baba

    18.03.2023 22:38
    Rada
    Ni gram se ne baci. Garaze i kuce se greju na ulje..

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija