Moderni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima
Zbog novčanih pozajmica od zelenaša mnogi građani dovedeni su do prosjačkog štapa.
Foto: Pixabay
Neki od dužnika su, nažalost, sebi oduzeli i život jer nisu mogli da izdrže pritisak i pretnje. S druge strane, slučaj uhapšenog D. S. pokazuje primer čoveka koji više nije mogao da trpi zelenašku torturu, i kada je dobio pretnje da će mu na kuću doći opasni kriminalci da uteraju dug, ubio je "zelenaša", piše Politika.
D. S. (47) uhapšen je u prošlog vikenda u Obrenovcu nakon što je u iznajmljenom stanu u kom živi nožem ubio Č. Lj. (71) koji mu je pozajmio novac uz kamatu.
Prema nezvaničnim saznanjima, D. S. ranije je pozajmio od Č. Lj. 1.000 evra, i uz zelenašku kamatu. U dogovorenom roku mu je vratio ukupno 3.000 evra. Međutim, Č. Lj. je, navodno, nastavio da traži pare od D. S., pa mu je ovaj u naletu besa zabio nož u grudi, a onda se predao policiji.
Sagovornici "Politike" koji su sarađuju sa Centrom za razvoj građanskog društva "Protekta", sa sedištem u Nišu, i pružaju besplatnu pravnu pomoć, a imaju i psihosocijalni centar za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja, kažu da zelenaški kriminal itekako postoji i da je to jedna vrsta organizovanog kriminala o kojem se malo piše u medijima, a nažalost, naša je svakodnevica.
Dr Vladan Radivojević, psihijatar, kaže za "Politiku" da su različiti putevi ulaska u svet zelenaškog kriminala sa strane dužnika.
"Ljudi sa kojima najviše radim su oni koji zbog svoje psihopatologije, odnosno zbog svog duševnog stanja, uđu u takve relacije. Najčešće su to ljudi koji su zavisnici od psioaktivnih supstanci koji ulaze u dugove ili ono što je najčešće danas, to su kockari. Postoji i takozvano 'biznis zelenašenje', to su ljudi koji, na primer, hoće da pokrenu neki biznis pa odu kod 'pouzdanog čoveka' - prijatelja od prijatelja, od kojeg dobiju novac. I onda su na putu bez povratka", kaže Radivojević.
Čovek u terapiji psihijatru priča sve. Ali, ljudi koji su u dugovima lažu čak i psihijatra.
"Ponekad tek u petom, šestom mesecu terapije dođem do informacije da je čovek dužan zelenašu i da je dobar deo te patologije koju ima, uglavnom depresivnog spektra, ustvari posledica direktnog problema. On nije bolestan čovek, već ima realan problem zbog kog ne može da spava i zbog čega mora da laže i najmilije pa čak da laže i psihijatra", zaključuje dr Radivojević.
Pritisak zelenaša na dužnike je raznolik - od otvorenih pretnji, do pretnji porodici do stalnog podsećanja na dug. Zelenaši nekako uspevaju sebe da učine neuhvatljivim i moćnijim od sistema i policije. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa raširila u Srbiji svedoči i činjenica da savremeni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima, uz pomoć advokata i notara.
Pravnik Igor Milosavljević kaže za "Politiku" da se ljudi iz cele Srbije u velikom broju javljaju "Protekti" zbog problema sa zelenašima.
"Ono što je uvreženo u ramišljanju naših ljudi, naročito kod osoba koje pozajmljuju novac, to je činjenica da se fokusiraju samo na jednog zelenaša, maltene kao da taj čovek jedini ima novac i kao da ima monopol nad pozajmljivanjem novca", kaže Milosavljević.
Svaki čovek kada bi se raspitao, našao bi barem 10 do 15 osoba koje bi mu pozajmile novac pod drugim uslovima ili mnogo korektnije od zelenaša.
"Drugi problem je što se kod nas ljudi baš i ne raspituju o čoveku od kog pozajmljuju ozbiljan novac. Da li je nasilan, da li je bio u zatvoru, da li je bio deo neke ekipe... to su podaci koji dosta znače za neke moguće potencijalne probleme sa njim. Niko od njih kada pozajmljuje novac i dobije ugovor od zelenaša nije rekao - hej, sačekaj, ja ću ovaj ugovor prvo da odnesem advokatu da pogleda, da li je ovo okej po mene ili nije", zaključuje pravnik Milosavljević.
Centar za razvoj građanskog društva "Protekta" iz Niša pruža besplatnu pravnu pomoć u slučajevima zelenašenja, a građani koji imaju ovaj problem mogu da se jave za savet ili zakažu sastanak na broj telefona 060 141 1180.
U psihosocijalnom centru za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja radi psihijatar, a telefon za zakazivanje pomoći je 061 270 9102.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić se od početka 2025. javnosti obratio čak 59 puta - nekad i više puta u danu
23.02.2025.•
13
Za samo 48 dana ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić javnosti se putem medija obratio čak 59 puta.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za nedeljni odmor
23.02.2025.•
5
Nedelja je, ali 021.rs dnevni kviz znanja je tu.
Mesec dana pritvora bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski
23.02.2025.•
2
Sudija za prethodni postupak Višeg suda Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Nišu odredio je kasno sinoć pritvor do 30 dana bivšoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski.
Picula od danas u Srbiji
23.02.2025.•
9
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula boraviće od danas, 23. do srede, 26. februara u Beogradu.
.jpg "Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru")
Probne dozvole se ukidaju, vozila se oduzimaju trajno, a biciklisti će moći da voze u kontrasmeru
23.02.2025.•
32
Pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije Zlatko Belencan izjavio je da je u toku izrada Nacrta predloga novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji bi trebalo da donese brojne promene
Da li biste glasali za studente kada bi bili opcija na izborima?
23.02.2025.•
41
Ukoliko bi studenti postali politička organizacija, procenti podrške bi se značajno smanjili.
"Najveća i neviđena do sada borba protiv korupcije": Vučićev sedativ za smirenje pobunjenog naroda
23.02.2025.•
12
Vlast u Srbiji reaguje na proteste tako što ponovo pokreće borbu protiv korupcije, "najveću i neviđenu do sada".
U Srbiji 240.000 najstarijih prima penziju iz inostranstva
23.02.2025.•
0
U Srbiji 239.000 penzionera, od ukupno 1,6 miliona, dobija penzioni ček u devizama.
Redovno zasedanje Skupštine Srbije 3. marta: O Zakonu o visokom obrazovanju, kreditima za mlade...
23.02.2025.•
1
Potpredsednica Narodne skupštine Snežana Paunović izjavila je da redovno zasedanje parlamenta počinje 3. marta.
Nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu: Više desetina objekata u Srbiji proglašeno nebezbednim
23.02.2025.•
10
Posle nesreće u Novom Sadu određen broj lokalnih samouprava počeo je da proverava bezbednost objekata za koje su zaduženi.
VIDEO Prvi protest podrške studentima održan u Zaječaru: "Biće bune dok se zahtevi ne ispune"
22.02.2025.•
4
Prvi protest Istočne Srbije održan je u Zaječaru a okupljeni građani su nosili transparent na kojem je pisalo "biće bune dok se zahtevi ne ispune".
Sotirovski se branila ćutanjem, predložen pritvor za nju i druge osumnjičene
22.02.2025.•
2
Bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski branila se ćutanjem tokom saslušanja pred Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije VJT, nakon čega joj je tužilaštvo predložilo pritvor.
SSP: Naprednjaci u Obrenovcu spremaju proslavu, očekuju da će Grčić biti pušten iz pritvora
22.02.2025.•
4
Stranka slobode i pravde saopštila je da se članovi vladajuće Srpske napredne stranke u Obrenovcu "spremaju za proslavu" jer očekuju da predsednik te opštine Milorad Grčić bude pušten iz pritvora.
Vučević, u ostavci: "Sve smo spremni da uradimo za jedinstvo i našu decu"
22.02.2025.•
102
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, koji je 28. januara podneo ostavku na mesto premijera, ocenio je da "u Srbiji i danas postoje neki koji hoće da budu Vojvođaneri".
Lokalne sredine kao generator promena: Bez straha od "kabadahija", fokus na podršci studentima
22.02.2025.•
13
Sve veći broj manjih gradova, mesta, varošica i sela u Srbiji pridružilo se protestima podrške studentima gde se ljudi okupljaju u želji da, kako kažu, doprinesu promeni.
Studentski edikt 1. marta u Nišu: 18 sati protesta kao pozivni broj za bolju budućnost
22.02.2025.•
3
Neformalna grupa studenata niškog Univerziteta najavila je da će 1. marta na Trgu kralja Milana biti održan veliki protest studenata pod nazivom "Studentski edikt" koji će trajati 18 sati.
Isključeno grejanje u opštinskoj zgradu u Rači, poljoprivrednici u protestu odlučni u zahtevima
22.02.2025.•
6
Grupa poljoprivrednika iz Rače protestuje u hodniku opštinske zgrade bez grejanja, zahtevajući da se smanji porez na imovinu i da opštinski rukovodioci podnesu ostavke.
Advokat Lakić o slučaju studenta u CG: Tužna je činjenica da službe Crne Gore služe kao pomoć Vučiću
22.02.2025.•
6
Advokat Nikola Lakić izjavio je da je prilikom hapšenja studenta Luke Stojakovića u Crnoj Gori "sasvim izvesno bilo političke zloupotrebe".
BIRN: Predmeti godinama "u fiokama"
22.02.2025.•
12
Balkanska istraživačka mreža Srbije objavila je da Više javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal godinama nisu postupali po desetinama krivičnih prijava iako su imali informacije o tome.
Protest podrške učiteljici u "Ribnikaru": "Izložena mobingu" zbog palačinki za studente
22.02.2025.•
4
Roditelji učenika odeljenja IV-3 Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" pozvali su druge roditelje, studente, građane i medije na protest "Podrška za Sabinu".
Ministarka prosvete (u ostavci): Svako će biti plaćen onoliko koliko je radio
22.02.2025.•
74
Ministarka prosvete u ostavci Slavica Đukić Dejanović potvrdila je da će februarske plate prosvetnim radnicima koji štrajkuju biti smanjene.
Komentari 24
Marija Krstović
Na 3meseca
Peca
A
Želim da kažem da bi sve kamate na odobrene i neodobrene minuse, na revolving kredite i bilo koje druge kredite, kao i kašnjenja u plaćanju koje su veće od zvanične zatezne kamate koju odobrava Narodna banka Srbije bi trebalo da se proglase zelenaškim.
Narodna banka bi onda mogla da te banke, kao i ilegalne kreditore (zelenaše), da malo edukuje tj. da ih kazni, zabrani rad, konfiskuje pokretnu i nepokretnu imovinu,...
Prečutnim odobravanjem takvih kamata Narodna banka je praktično saučesnik u tim radnjama.
Troškovi obrade kredita koji su u veličini nekoliko procenta kredita su čista pljačka, jer jedina zarada neke Banke od davanja neke pozajmoce (kredita) se ostvaruje preko kamate, na koju banka plaća porez.
Izgleda da zbog plaćanja poreza državi odgovara da se naplaćuje porez na obradu kredita, ili naplaćuje neka mala provizija prilikom naplate rate.
Ranije sam imao kamatu na viđeno na tekućem računu, a sada plaćam održavanje računa.
Ranije kada sam elektronski plaćao, a ne na šalteru, nisam plaćao proviziju na transakciju, a sada plaćam nekoliko desetina dinara po transakciji.
Skoro sve ide elektronski, a država nema kontrolu jer praktično više nema Srpskih banaka.
Kada se radilo peške postojao je SDK i država je znala kuda se kreće svaki dinar, ali i banke su bile Srpske.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar