Moderni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima
Zbog novčanih pozajmica od zelenaša mnogi građani dovedeni su do prosjačkog štapa.
Foto: Pixabay
Neki od dužnika su, nažalost, sebi oduzeli i život jer nisu mogli da izdrže pritisak i pretnje. S druge strane, slučaj uhapšenog D. S. pokazuje primer čoveka koji više nije mogao da trpi zelenašku torturu, i kada je dobio pretnje da će mu na kuću doći opasni kriminalci da uteraju dug, ubio je "zelenaša", piše Politika.
D. S. (47) uhapšen je u prošlog vikenda u Obrenovcu nakon što je u iznajmljenom stanu u kom živi nožem ubio Č. Lj. (71) koji mu je pozajmio novac uz kamatu.
Prema nezvaničnim saznanjima, D. S. ranije je pozajmio od Č. Lj. 1.000 evra, i uz zelenašku kamatu. U dogovorenom roku mu je vratio ukupno 3.000 evra. Međutim, Č. Lj. je, navodno, nastavio da traži pare od D. S., pa mu je ovaj u naletu besa zabio nož u grudi, a onda se predao policiji.
Sagovornici "Politike" koji su sarađuju sa Centrom za razvoj građanskog društva "Protekta", sa sedištem u Nišu, i pružaju besplatnu pravnu pomoć, a imaju i psihosocijalni centar za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja, kažu da zelenaški kriminal itekako postoji i da je to jedna vrsta organizovanog kriminala o kojem se malo piše u medijima, a nažalost, naša je svakodnevica.
Dr Vladan Radivojević, psihijatar, kaže za "Politiku" da su različiti putevi ulaska u svet zelenaškog kriminala sa strane dužnika.
"Ljudi sa kojima najviše radim su oni koji zbog svoje psihopatologije, odnosno zbog svog duševnog stanja, uđu u takve relacije. Najčešće su to ljudi koji su zavisnici od psioaktivnih supstanci koji ulaze u dugove ili ono što je najčešće danas, to su kockari. Postoji i takozvano 'biznis zelenašenje', to su ljudi koji, na primer, hoće da pokrenu neki biznis pa odu kod 'pouzdanog čoveka' - prijatelja od prijatelja, od kojeg dobiju novac. I onda su na putu bez povratka", kaže Radivojević.
Čovek u terapiji psihijatru priča sve. Ali, ljudi koji su u dugovima lažu čak i psihijatra.
"Ponekad tek u petom, šestom mesecu terapije dođem do informacije da je čovek dužan zelenašu i da je dobar deo te patologije koju ima, uglavnom depresivnog spektra, ustvari posledica direktnog problema. On nije bolestan čovek, već ima realan problem zbog kog ne može da spava i zbog čega mora da laže i najmilije pa čak da laže i psihijatra", zaključuje dr Radivojević.
Pritisak zelenaša na dužnike je raznolik - od otvorenih pretnji, do pretnji porodici do stalnog podsećanja na dug. Zelenaši nekako uspevaju sebe da učine neuhvatljivim i moćnijim od sistema i policije. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa raširila u Srbiji svedoči i činjenica da savremeni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima, uz pomoć advokata i notara.
Pravnik Igor Milosavljević kaže za "Politiku" da se ljudi iz cele Srbije u velikom broju javljaju "Protekti" zbog problema sa zelenašima.
"Ono što je uvreženo u ramišljanju naših ljudi, naročito kod osoba koje pozajmljuju novac, to je činjenica da se fokusiraju samo na jednog zelenaša, maltene kao da taj čovek jedini ima novac i kao da ima monopol nad pozajmljivanjem novca", kaže Milosavljević.
Svaki čovek kada bi se raspitao, našao bi barem 10 do 15 osoba koje bi mu pozajmile novac pod drugim uslovima ili mnogo korektnije od zelenaša.
"Drugi problem je što se kod nas ljudi baš i ne raspituju o čoveku od kog pozajmljuju ozbiljan novac. Da li je nasilan, da li je bio u zatvoru, da li je bio deo neke ekipe... to su podaci koji dosta znače za neke moguće potencijalne probleme sa njim. Niko od njih kada pozajmljuje novac i dobije ugovor od zelenaša nije rekao - hej, sačekaj, ja ću ovaj ugovor prvo da odnesem advokatu da pogleda, da li je ovo okej po mene ili nije", zaključuje pravnik Milosavljević.
Centar za razvoj građanskog društva "Protekta" iz Niša pruža besplatnu pravnu pomoć u slučajevima zelenašenja, a građani koji imaju ovaj problem mogu da se jave za savet ili zakažu sastanak na broj telefona 060 141 1180.
U psihosocijalnom centru za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja radi psihijatar, a telefon za zakazivanje pomoći je 061 270 9102.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vladimir Đukanović: Ljudi iz SNS doturaju opoziciji laži o članovima porodice Aleksandra Vučića
15.11.2024.•
5
Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović optužio je večeras pojedine stranačke kolege da opoziciji dostavljaju "laži o članovima porodice predsednika Srbije Aleksandra Vučića".
Vlada odlučila: Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane gube status kulturnog dobra
15.11.2024.•
11
Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane u centru Beograda više nisu kulturna dobra, odlučila je Vlada Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
DNEVNI KVIZ: Koliko tačnih odgovora imate?
15.11.2024.•
20
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
U Skupštinu Srbije stigao predlog za glasanje o nepoverenju Vučeviću
15.11.2024.•
7
U Skupštinu Srbije stigao je danas predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Srbije koji je potpisao 71 narodni poslanik.
Vojnici iz Srbije u Libanu i na Bliskom istoku do sada nisu bili direktno ugroženi
15.11.2024.•
0
Pripadnici Vojske Srbije angažovani u mirovnim misijama u Libanu i na Bliskom istoku su dobro i do sada nisu bili direktno ugroženi, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane.
Počelo rušenje "Jugoslavije"
15.11.2024.•
9
Građevinskim mašinama počelo je rušenje hotela "Jugoslavija" u Beogradu.
Ministarstvo: Neki univerziteti iz Italije i Nemačke žele da dođu u Srbiju
15.11.2024.•
6
Predlogom izmene Zakona o visokom obrazovanju stvaraju se mogućnosti da se kvalitetni studijski programi sa inostranih univerziteta realizuju u Srbiji, kažu u Ministarstvu prosvete.
Legija ostaje u zatvoru, Viši sud odbacio molbu za uslovni otpust
15.11.2024.•
2
Viši sud u Beogradu odbacio je molbu za puštanje na uslovni otpust osuđenog bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legije.
Izdato manje građevinskih dozvola: Pogledajte gde se najviše gradi
15.11.2024.•
1
U Srbiji su u septembru ove godine izdate 2.872 građevinske dozvole, što je od 7,7 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Na suđenju Milovanu Brkiću svedočili urednici Pinka
15.11.2024.•
0
U nastavku suđenja novinaru i vlasniku magazina Tabloid Milovanu Brkiću danas su u Višem sudu u Beogradu svedočili urednici TV Pink.
Dragoslav Petrović u romanu o poslednjem premijeru SFRJ: Ante Marković plenio pojavom i optimizmom
15.11.2024.•
4
Nekadašnji predsednik Reformske demokratske stranke Vojvodine Dragoslav Petrović istakao je na promociji svog romana da je Ante Marković pokušavao sve kako bi zaustavio raspad Jugoslavije i rat.
Četiri milijarde evra iz Evropskog fonda za podršku Ukrajini
15.11.2024.•
5
Evropska komisija dala je pozitivnu ocenu za dodelu druge tranše finansijske pomoći Kijevu u iznosu od 4,1 milijardu evra iz Evropskog fonda za podršku Ukrajini.
Srbija i Mađarska potpisale političku deklaraciju i šest sporazuma
14.11.2024.•
7
Predstavnici Srbije i Mađarske potpisali su danas u Budimpešti zajedničku političku deklaraciju i šest sporazuma, posle sednice Saveta za stratešku saradnju dve zemlje.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja da testirate znanje
14.11.2024.•
4
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Vučić: Sa Piculom će razgovarati Tanja Mišćević, ja neću
14.11.2024.•
25
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula "veoma nepristojan čovek koji ne voli Srbiju".
Vlada Srbije o dodeli nacionalnih priznanja sportistima
14.11.2024.•
3
Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici rešenja o dodeli nacionalnog sportskog priznanja rukometašici Jeleni Petrović i odbojkašu Ivanu Miljkoviću.
Vučić: Vozom do Budimpešte do 2026, bilo bi i ranije da linija ne prolazi kroz centar tog grada
14.11.2024.•
58
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će voz od Beograda do Budimpešte krenuti najkasnije do marta 2026. godine i da će putovanje trajati dva sata i 45 minuta.
Vučević: Marinika Tepić opet halucinira
14.11.2024.•
49
Premijer Miloš Vučević reagovao je na otvoreno pismo poslanice SSP Marinike Tepić upućeno Aleksandru Vučiću u kojem je iznela tvrdnje o "povezanosti vlasti sa kriminalom u Novom Sadu".
Srbija će do 2052. imati znatno manje stanovnika, a opstanak nekih opština biće ugrožen
14.11.2024.•
16
Srbija će za 30-tak godina imati oko 1,5 miliona stanovnika manje, a najviše će se isprazniti jug i istok, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine.
Završne reči na suđenju Urošu Blažiću 25. novembra
14.11.2024.•
0
Sudsko veće na suđenju Urošu Blažiću za masovna ubistva u selima Malo Orašje i Dubona odbilo je danas skoro sve predloge za izvođenje novih dokaza, a naredno ročište biće 25. novembra, za kada je pla
Poljoprivrednici pozvani da provere eSanduče: Počela isplata 10.000 dinara, ali bez prava na žalbu
14.11.2024.•
0
Uprava za agrarna plaćanja obavestila je poljoprivredne proizvođače da je počela isplata dodatnih 10.000 dinara svima koji su ove godine ostvarili pravo na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.
Komentari 24
Marija Krstović
Na 3meseca
Peca
A
Želim da kažem da bi sve kamate na odobrene i neodobrene minuse, na revolving kredite i bilo koje druge kredite, kao i kašnjenja u plaćanju koje su veće od zvanične zatezne kamate koju odobrava Narodna banka Srbije bi trebalo da se proglase zelenaškim.
Narodna banka bi onda mogla da te banke, kao i ilegalne kreditore (zelenaše), da malo edukuje tj. da ih kazni, zabrani rad, konfiskuje pokretnu i nepokretnu imovinu,...
Prečutnim odobravanjem takvih kamata Narodna banka je praktično saučesnik u tim radnjama.
Troškovi obrade kredita koji su u veličini nekoliko procenta kredita su čista pljačka, jer jedina zarada neke Banke od davanja neke pozajmoce (kredita) se ostvaruje preko kamate, na koju banka plaća porez.
Izgleda da zbog plaćanja poreza državi odgovara da se naplaćuje porez na obradu kredita, ili naplaćuje neka mala provizija prilikom naplate rate.
Ranije sam imao kamatu na viđeno na tekućem računu, a sada plaćam održavanje računa.
Ranije kada sam elektronski plaćao, a ne na šalteru, nisam plaćao proviziju na transakciju, a sada plaćam nekoliko desetina dinara po transakciji.
Skoro sve ide elektronski, a država nema kontrolu jer praktično više nema Srpskih banaka.
Kada se radilo peške postojao je SDK i država je znala kuda se kreće svaki dinar, ali i banke su bile Srpske.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar