Moderni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima
Zbog novčanih pozajmica od zelenaša mnogi građani dovedeni su do prosjačkog štapa.
Foto: Pixabay
Neki od dužnika su, nažalost, sebi oduzeli i život jer nisu mogli da izdrže pritisak i pretnje. S druge strane, slučaj uhapšenog D. S. pokazuje primer čoveka koji više nije mogao da trpi zelenašku torturu, i kada je dobio pretnje da će mu na kuću doći opasni kriminalci da uteraju dug, ubio je "zelenaša", piše Politika.
D. S. (47) uhapšen je u prošlog vikenda u Obrenovcu nakon što je u iznajmljenom stanu u kom živi nožem ubio Č. Lj. (71) koji mu je pozajmio novac uz kamatu.
Prema nezvaničnim saznanjima, D. S. ranije je pozajmio od Č. Lj. 1.000 evra, i uz zelenašku kamatu. U dogovorenom roku mu je vratio ukupno 3.000 evra. Međutim, Č. Lj. je, navodno, nastavio da traži pare od D. S., pa mu je ovaj u naletu besa zabio nož u grudi, a onda se predao policiji.
Sagovornici "Politike" koji su sarađuju sa Centrom za razvoj građanskog društva "Protekta", sa sedištem u Nišu, i pružaju besplatnu pravnu pomoć, a imaju i psihosocijalni centar za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja, kažu da zelenaški kriminal itekako postoji i da je to jedna vrsta organizovanog kriminala o kojem se malo piše u medijima, a nažalost, naša je svakodnevica.
Dr Vladan Radivojević, psihijatar, kaže za "Politiku" da su različiti putevi ulaska u svet zelenaškog kriminala sa strane dužnika.
"Ljudi sa kojima najviše radim su oni koji zbog svoje psihopatologije, odnosno zbog svog duševnog stanja, uđu u takve relacije. Najčešće su to ljudi koji su zavisnici od psioaktivnih supstanci koji ulaze u dugove ili ono što je najčešće danas, to su kockari. Postoji i takozvano 'biznis zelenašenje', to su ljudi koji, na primer, hoće da pokrenu neki biznis pa odu kod 'pouzdanog čoveka' - prijatelja od prijatelja, od kojeg dobiju novac. I onda su na putu bez povratka", kaže Radivojević.
Čovek u terapiji psihijatru priča sve. Ali, ljudi koji su u dugovima lažu čak i psihijatra.
"Ponekad tek u petom, šestom mesecu terapije dođem do informacije da je čovek dužan zelenašu i da je dobar deo te patologije koju ima, uglavnom depresivnog spektra, ustvari posledica direktnog problema. On nije bolestan čovek, već ima realan problem zbog kog ne može da spava i zbog čega mora da laže i najmilije pa čak da laže i psihijatra", zaključuje dr Radivojević.
Pritisak zelenaša na dužnike je raznolik - od otvorenih pretnji, do pretnji porodici do stalnog podsećanja na dug. Zelenaši nekako uspevaju sebe da učine neuhvatljivim i moćnijim od sistema i policije. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa raširila u Srbiji svedoči i činjenica da savremeni zelenaši svoje pozajmice štite ugovorima, uz pomoć advokata i notara.
Pravnik Igor Milosavljević kaže za "Politiku" da se ljudi iz cele Srbije u velikom broju javljaju "Protekti" zbog problema sa zelenašima.
"Ono što je uvreženo u ramišljanju naših ljudi, naročito kod osoba koje pozajmljuju novac, to je činjenica da se fokusiraju samo na jednog zelenaša, maltene kao da taj čovek jedini ima novac i kao da ima monopol nad pozajmljivanjem novca", kaže Milosavljević.
Svaki čovek kada bi se raspitao, našao bi barem 10 do 15 osoba koje bi mu pozajmile novac pod drugim uslovima ili mnogo korektnije od zelenaša.
"Drugi problem je što se kod nas ljudi baš i ne raspituju o čoveku od kog pozajmljuju ozbiljan novac. Da li je nasilan, da li je bio u zatvoru, da li je bio deo neke ekipe... to su podaci koji dosta znače za neke moguće potencijalne probleme sa njim. Niko od njih kada pozajmljuje novac i dobije ugovor od zelenaša nije rekao - hej, sačekaj, ja ću ovaj ugovor prvo da odnesem advokatu da pogleda, da li je ovo okej po mene ili nije", zaključuje pravnik Milosavljević.
Centar za razvoj građanskog društva "Protekta" iz Niša pruža besplatnu pravnu pomoć u slučajevima zelenašenja, a građani koji imaju ovaj problem mogu da se jave za savet ili zakažu sastanak na broj telefona 060 141 1180.
U psihosocijalnom centru za besplatnu pomoć žrtvama zelenašenja radi psihijatar, a telefon za zakazivanje pomoći je 061 270 9102.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
AMSS upozorio vozače na maglu i poledicu
18.01.2025.•
0
Auto moto savez Srbije upozorio je vozače na mestimičnu maglu i kao i poledicu, tokom večeri i noći.
Sindikat EDS: Politički motivisane najave protesta
18.01.2025.•
0
Sindikat radnika Elektrodistribucije Srbije (EDS) odbacio je stavove sindikalnih kolega o protestima, uz ocenu da su oni politilčki motivisani.
Vučić sa Orbanom i Sijartom: Nastavljamo da radimo i gradimo
18.01.2025.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa premijerom i šefom diplomatije Mađarske Viktorom Orbanom i Peterom Sijartom sa kojima razmatra aktuelna geopolitička i regionalna pitanja.
Vučević uveren, ali da ponovi: Drugo polugodište počinje u ponedeljak
18.01.2025.•
9
Premijer Srbije Miloš Vučević rekao je da nema dilemu da će u ponedeljak, 20. januara, biti obustavljen štrajk u svim školama i da će početi drugo školsko polugodište kako je i planirano.
Narodni poslanici Demokratske stranke ulaze u bojkot Skupštine Srbije: Podržavamo štrajk
18.01.2025.•
1
Predsedništvo DS-a odlučilo je da njeni poslanici "stupe u štrajk" u Skupštini Srbije i da ne učestvuju u radu radnih tela, skupštinskih odbora i plenarnih sednica do ispunjenja zahteva studenata.
Vozaču koji je automobilom udario studentkinju pritvor do 30 dana
18.01.2025.•
4
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana vozaču koji je u četvrtak automobilom udario studentkinju tokom blokade saobraćaja u Ruzveltovoj ulici i naneo joj teške telesne povrede.
Danonoćno i pod reflektorima: Expo se gradi, uskoro usvajanje lex-specialis-a
18.01.2025.•
4
Izgradnja kompleksa Expo 2027 po svemu sudeći je u ozbiljnim problemima te je država odlučila da "poruši i poslednje prepreke" kako bi stigla da sve završi u rokovima.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije: Država ispunila sve naše zahteve, podrška studentima
18.01.2025.•
7
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštila je da je država ispunila sve njihove zahteve i da podržava studente "da istraju u naporima za pravednije društvo".
Advokati obustavljaju rad na sedam dana
18.01.2025.•
19
Advokati su na sednici skupštine Advokatske komore Srbije odlučili da obustave rad na sedam dana.
Tužilaštvo traži pritvor za vozača koji je kolima naleteo na studentkinju
18.01.2025.•
0
U tužilaštvu je saslušan M.P. (37) osumnjičen da je, 16. januara, u Beogradu, kolima naleteo na studentkinju, koja je zadobila teške povrede.
Sindikat: Pritisci na nastavnike zbog najavljene obustave rada i protesta u ponedeljak
18.01.2025.•
12
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) saopštio je da se u velikom broju škola širom zemlje vrše formalni i neformalni pritisci na zaposlene.
Patrijarh Porfirije posetio povređenu studentkinju
18.01.2025.•
11
Patrijarh Porfirije sinoć je posetio povređenu studentkinju Pravnog fakulteta u Univerziteskom kliničkom centru u Beogradu, zajedno sa njenim roditeljima.
VIDEO Arhiv javnih skupova: Na protestu ispred RTS-a bilo između 53.000 i 55.000 ljudi
18.01.2025.•
9
Arhiv javnih skupova objavio je da je na protestu ispred RTS-a pod nazivom "Naše pravo da znamo sve" sinoć bilo između 53.000 i 55.000 ljudi.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - šta ćete znati?
18.01.2025.•
12
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Picula: Sankcije NIS-u su politička poruka rukovodstvu Srbije
18.01.2025.•
2
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula izjavio je da sankcije NIS-u, koji je u većinskom vlasništvu ruskog Gaspromnjefta, vidi kao političku poruku rukovodstvu Srbije.
Nastavnik iz Smedereva Andreja Pavlović među 50 najboljih nastavnika na svetu
18.01.2025.•
8
Globalna nagrada za nastavnike, "Global teacher award" objavila je da je nastavnik matematike u OŠ "Dr Jovan Cvijić" u Smederavu Andreja Pavlović izabran u 50 najboljih nastavnika na svetu.
HRW: Veliki problemi u Srbiji u 2024 – napadi na novinare, hapšenje aktivista...
18.01.2025.•
2
Napadi na novinare, zakasnelo i neefikasno procesuiranje ratnih zločina, manjkav sistem azila, netolerancija i nasilje nad LGBT osobama ostali su veliki problemi u Srbiji u 2024. godini.
Plenum studentata FILUM-a u Kragujevcu: Bez ulaska zaposlenih u Rektorat
17.01.2025.•
1
Studenti Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu odlučili da od danas svim zaposlenima onemoguće ulaz u Rektorat zbog, kako su rekli, pretnji, ucena i sabotaže kojima su izloženi.
Policija uhapsila 40-godišnjeg muškarca u Barajevu: "Pao" diler sa pola kilograma heroina
17.01.2025.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova uhapsilo je 40-godišnjeg muškarca zbog postojanja osnova sumnje da je neovlašćeno proizvodio i stavljao u promet opojnu drogu.
Umijte se hladnom vodom: Kako Vučić zamišlja spuštanje tenzija, nakon što ih je podizao
17.01.2025.•
21
Gaženja studentkinje Pravnog fakulteta nateralo je predsednika Srbije da obeća da će ubuduće birati reči, ne bi li smanjio tenzije u društvu. Ali, ko je te tenzije sve vreme podizao?
Izvestiteljka UN izrazila zabrinutost zbog položaja branilaca ljudskih prava u Srbiji
17.01.2025.•
1
Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za oblast zaštite ljudskih prava, Meri Lolor, objavila je na društvenoj mreži "Iks" da je zabrinuta zbog položaja branilaca ljudskih prava u Srbiji.
Komentari 24
Marija Krstović
Na 3meseca
Peca
A
Želim da kažem da bi sve kamate na odobrene i neodobrene minuse, na revolving kredite i bilo koje druge kredite, kao i kašnjenja u plaćanju koje su veće od zvanične zatezne kamate koju odobrava Narodna banka Srbije bi trebalo da se proglase zelenaškim.
Narodna banka bi onda mogla da te banke, kao i ilegalne kreditore (zelenaše), da malo edukuje tj. da ih kazni, zabrani rad, konfiskuje pokretnu i nepokretnu imovinu,...
Prečutnim odobravanjem takvih kamata Narodna banka je praktično saučesnik u tim radnjama.
Troškovi obrade kredita koji su u veličini nekoliko procenta kredita su čista pljačka, jer jedina zarada neke Banke od davanja neke pozajmoce (kredita) se ostvaruje preko kamate, na koju banka plaća porez.
Izgleda da zbog plaćanja poreza državi odgovara da se naplaćuje porez na obradu kredita, ili naplaćuje neka mala provizija prilikom naplate rate.
Ranije sam imao kamatu na viđeno na tekućem računu, a sada plaćam održavanje računa.
Ranije kada sam elektronski plaćao, a ne na šalteru, nisam plaćao proviziju na transakciju, a sada plaćam nekoliko desetina dinara po transakciji.
Skoro sve ide elektronski, a država nema kontrolu jer praktično više nema Srpskih banaka.
Kada se radilo peške postojao je SDK i država je znala kuda se kreće svaki dinar, ali i banke su bile Srpske.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar