Nekada se zamalo bacali, a danas papreni: Kako su čvarci u Srbiji postali luksuz?
Najpoznatiji proizvođači čvaraka u Srbiji i sami priznaju da se nikada do sada nije desilo da se cena čvaraka u prodavnicama izjednači sa cenom pršute.
Foto: 021.rs
Osnovni razlog je u poskupljenju sirovine, jer zbog problema sa stočnim fondom u Srbiji, kvalitetni čvarci kod nas se prave od svinja iz uvoza, piše portal Biznis i finansije.
Cene rastu još od 2019. godine, kada su Kinezi zbog afričke kuge počeli da kupuju svinjsko meso iz Evrope, ali nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, cene svinjskog mesa su skočile čak za 70 odsto. Sada je cena kvalitetne sirovine za čvarke tri puta veća nego što je bila pre svih tih dešavanja.
Čvarci su se oduvek jeli u Srbiji, ali se ranije nisu smatrali delikatesnom hranom kao danas. Oni su bili nusproizvod baš kao i mast. Što se kaže - da se ne baci. Tržište je poslednjih godina postalo zahtevnije po pitanju kvaliteta, što je podstaklo neka preduzeća da se specijalizuju samo za proizvodnju čvaraka.
Niko, međutim, nije očekivao da će se cena čvaraka u prodavnicama izjednačiti sa cenom pršute. To nije bilo nikada, potvrđuju i proizvođači. Šta se zapravo dešava na tržištu i zašto ljudi umesto pola ili kilogram čvaraka sada kupuju na desetine grama?
Nema dovoljno svinja
U Srbiji se uglavnom ne prave čvarci od domaćih svinja. Razlog je jednostavan - kvalitetne domaće sirovine gotovo da i nema. Tako kaže Gregor Guberinić, vlasnik i direktor kompanije "Bibli" koja se bavi samo proizvodnjom čvaraka i masti. Fond svinja u Srbiji je iz godine u godinu manji i sa nekadašnjih 3,6 miliona svinja koliko ih je bilo u stočnom fondu 2014. godine, lane ih je "prebrojano" svega 2,66 miliona.
"Ni te 2014. ih nije bilo dovoljno, a kamoli danas. Mi smo velike količine kupovali od nemačkog 'Tenisa' dok nije zabranjen uvoz zbog afričke kuge još 2020. godine. A samo 'Tenis', najveća klanica u Nemačkoj, proizvede 12 do 14 miliona svinja. Na osnovu toga možete da shvatite koliko je Srbija mali proizvođač i zbog čega smo prinuđeni na uvoz. Mi ne možemo da prikupljamo sirovinu širom zemlje jer su nam potrebne velike količine. Godišnje proizvedemo u proseku 240 tona čvaraka i 1.450 tona masti. Bilo je godina kada smo proizvodili i 360 tona čvaraka. Treba nam pouzdan dobavljač", objašnjava za Biznis i finansije Guberinić.
Nema ni kvaliteta
Nedostajuće količine su, ipak, samo jedna strana medalje, dok je druga upravo pitanje koliko su uopšte kvalitetne sirovine u Srbiji. Guberinić kaže da u početku, kada je još pokušavao da ih nabavi u našoj zemlji, nije mogao da veruje šta su mu dobavljači isporučili.
"Pre devet godina smo kupili objekat za preradu mesa i vrlo brzo smo odlučili da ćemo praviti samo čvarke i mast, jer sam shvatio da ne mogu da se takmičim sa velikim mesnim industrijama. S druge strane, video sam da niko tada nije pravio kvalitetne čvarke. U industriji su bili nusproizvod, uglavnom su se kupovali na pijaci gde se ne kontroliše kvalitet i sami potrošači nisu marili toliko šta jedu. U početku su nam donosili sirovinu u džakovima koji nisu bili na temperaturnom režimu. Mi to nismo želeli i zato smo se prebacili na uvoz, jer znamo da ta sirovina prolazi kontrolu kvaliteta i da ćemo uz vešte ruke naših majstora dobiti najkvalitetniji čvarak", priča Guberinić i dodaje da trenutno sirovinu najviše uvoze iz Holandije i Mađarske.
Drugi "kralj čvaraka", koji je proslavio valjevske duvan čvarke i pokrenuo Festival duvan čvaraka u Valjevu, Slavan Batoćanin potvrđuje da je situacija na tržištu veoma teška zbog lošeg stanja stočnog fonda.
"Sirovina se gotovo sva uvozi iz Danske, Austrije, Mađarske, Španije. Nemamo organizovanu državu i zato smo došli u ovu situaciju. Duvan čvarci su najbolji od "iznošenih" krmača, odnosno starijih svinja od 200 kilograma. A mi nemamo toliki fond koliko bi bilo potrebno da se podmire potrebe za čvarcima. U Valjevu ne možete da nađete krmača kolika je potražnja", kaže Batoćanin, koji prodaje čvarke i mesne prerađevine u svojoj prodavnici u Valjevu.
Šta je vinulo cenu u nebesa?
Batoćanin napominje da su duvan čvarci ušli u 50 pojmova po kojima se Srbija prepoznaje u svetu. Samo iz Valjeva u Beograd dnevno stigne dve tone duvan čvaraka.
"Čvarak je najharizmatičniji proizvod koji se jedini spravlja i dalje ručno“, opisuje naš sagovornik i dodaje da je istina da se donekle napravila fama oko ovog proizvoda, zbog čega i cene mogu da budu malo veće. „Cena duvan čvaraka i pršute se izjednačila u prodavnicama, naročito u Beogradu. To nikada nije bilo", čudi se i Batoćanin.
Čvarci su, priznaje, postali dobar izvor zarade.
"Ukoliko uporedite raspon cena u unutrašnjosti, većim gradovima, i različitim mestima kupovine, možete i sami da zaključite da se na čvarcima može lepo zaraditi. Posebno ukoliko neko napravi ime i brend", ističe proizvođač iz Valjeva.
Ceo tekst Biznis i finansija možete čitati OVDE.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Granični prelaz Badovinci biće zatvoren u nedelju: Ispituje se nosivost mosta
02.11.2024.•
2
Granični prelaz Badovinci će u nedelju, 3. novembra biti zatvoren.
Muškarac ranjen nožem u Beogradu
02.11.2024.•
0
Četrdesetpetogodišnji muškarac zadobio je sinoć teške povrede nakon uboda nožem, saopštila je beogradska služba Hitne pomoći.
Ko bi mogao da bude novi direktor policije: Tri imena u vrhu liste kandidata
02.11.2024.•
7
Od kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo konkurs za izbor novog direktora policije, stručnu ali i širu javnost ova tema je veoma zainteresovala, naročito zbog činjenice da srpska polic
Počinje uklanjanje Starog savskog mosta u Beogradu, menja se režim saobraćaja
02.11.2024.•
2
Obustavlja se saobraćaj na Starom savskom mostu u Beogradu pošto počinju pripremni radovi na njegovoj demontaži.
Kosovske bezbednosne snage preuzele upravljanje nad nekadašnjim aerodromom kod Podujeva
02.11.2024.•
2
Kosovsko ministarstvo odbrane i Kosovske bezbednosne snage preuzeli su upravljanje nad imovinom nekadašnjeg aerodroma u mestu Dumoš u opštini Podujevo.
Zvaničnici EU i drugih država izrazili saučešće građanima povodom nesreće u Novom Sadu
01.11.2024.•
1
Zvaničnici Evropske unije i više država, među kojima su i susedne, uputili su saučešće građanima Srbije povodom pogibije ljudi u obrušavanju betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Pojedini ministri Srbije uputili saučešće porodicama nastradalih u Novom Sadu
01.11.2024.•
3
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović uputio je večeras telegram saučešća porodicama nastradalih građana prilikom rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
I Beograđani skupljaju krv za povređene u nesreći kod Železničke stanice u Novom Sadu
01.11.2024.•
0
Institut za transfuziju krvi Srbije i Savez za rekreaciju i fitnes Srbije BELFIS-a organizovaće akciju dobrovoljnog davanja krvi sutra u Atletskoj dvorani u Beogradu za pomoć povređenima u Novom Sadu
Svetski mediji izvestili o tragediji u Novom Sadu
01.11.2024.•
0
Svetski mediji izvestili su o tragediji u Novom Sadu, a američki CNN je kao "najnoviju vest" preneo informacije o rušenju nadstrešnice i o žrtvama.
Martinović: Apsolutna laž da država uvozi ogromnu količinu mesa neproverenog kvaliteta
01.11.2024.•
2
Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović odbacio je danas kao "apsolutnu laž" tvrdnje da "država uvozi ogromne količine mesa neproverenog kvaliteta koje se prodaje kao domaće".
Dobila kaznu od 5.000 dinara zbog učešća na blokadi protiv litijuma
01.11.2024.•
2
Predsednica Opštinskog odbora Zajedno u Gornjem Milanovcu Kristina Milošević izjavila je da je dobila prekršajnu kaznu od 5.000 dinara zbog učešća na blokadi Ibarske magistrale u Preljini.
Vučić se večeras u 20h obraća javnosti, prethodno u Novom Sadu zbog nesreće kod Železničke stanice
01.11.2024.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiće se večeras javnosti.
Završen protest prosvetara u Beogradu, ponovo odbili ponudu Vlade: Ako se ne opamete iz Vlade...
01.11.2024.•
8
Protest prosvetnih radnika završen je ispred Vlade Srbije gde su okupljeni još jednom odbili ponudu za povećanje plate od 11 odsto i zatražili da se poštuje potpisani protokol iz 2023. godine.
Sve škole u Čačku i Gornjem Milanovcu obustavile rad: Ministarstvo kaže da većina u Srbiji radi
01.11.2024.•
3
Sve osnovne i srednje škole u Čačku i Gornjem Milanovcu su potpuno obustavile nastavu, potvrdili su predstavnici sindikata obrazovanja u tim gradovima.
Odloženo suđenje roditeljima masovnog ubice u Ribnikaru: Maloletnik dobio status oštećenog
01.11.2024.•
1
Suđenje roditeljima dečaka koji je 3. maja prošle godine izvršio masovno ubistvo u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu odloženo je za 20. novembar.
Roditeljski dodatak za decu rođenu od početka godine od danas veći: Ima još izmena
01.11.2024.•
0
Iznos roditeljskog dodatka za decu rođenu od 1. januara ove godine povećava se od danas.
Više zemljotresa tokom noći u Srbiji: Epicentri kod Leskovca i u Vranju
01.11.2024.•
1
Republički seizmološki savez saopštio je da je nekoliko zemljotresa tokom noći registrovano u Srbiji.
Nekoliko udruženja poljoprivrednika protestuje u Požarevcu i Bavaništu
01.11.2024.•
3
Udruženja poljoprivrednika "Stig", Složni pidikanci i Brestovački ratari započeli su jutros protest, nezadovoljni odlukom države da smanji subvencije za sertifikovano seme za ovu godinu.
Večeras u Valjevu protest protiv rudarenja litijuma
01.11.2024.•
1
U organizaciji Valjevskog pokreta otpora večeras će u tom gradu biti organizovan protest zbog namere vlasti da odobri otvaranje rudnika litijuma i borata.
Smenjen sudija Apelacionog suda na koga se klan Darka Šarića žalio da ne podleže pritiscima
01.11.2024.•
15
Sudija Milimir Lukić smenjen je s mesta predsednika Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu.
DNEVNI KVIZ: Zagrevanje za vikend - teško do "svaka čast"
01.11.2024.•
6
Uvek je dobro kad je petak. A za malo razonode tu je 021.rs dnevni kviz znanja.
Komentari 26
злица
Bumbar
Комша
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar