Kineske kamere već kupljene: Nepoznato da li će biti provere upotrebe softvera za prepoznavanje lica
Umesto u budžet opština, sredstva prikupljena naplatom kazni za saobraćajne prekršaje u Srbiji ubuduće će u potpunosti ići direktno u državni budžet.
Foto: Pixabay
To je samo jedna od desetina zakonskih promena koje su usvojene tokom sednice Skupštine Srbije 6. septembra, javlja Radio slobodna Evropa (RSE).
Može li i kada Poverenik zabraniti korišćenje tehnologije?
Prema saznanjima Kancelarije Poverenika, softver koji bi omogućio biometrijsku obradu podataka građana još se ne koristi, navodi se u odgovoru za RSE.
Upotreba ovakvog softvera prema njihovim rečima nelegalna je.
"Treba razlikovati nabavku i upotrebu opreme, odnosno tehnologije koja ima mogućnost prepoznavanja lika", objašnjavaju u odgovorima za RSE.
"Kada bi se tokom inspekcijskog nadzora utvrdilo da se nezakonito koristi ovakav sistem, Poverenik bi nalogom mogao da zabrani korišćenje te tehnologije", navode iz Kancelarije Poverenika i dodaju da u praksi do sada nisu imali takav slučaj.
Međutim, do nadzora u slučaju nabavki kineskih kamera širom Srbije neće doći jer nema dokaza da se ona koristi.
Iz Kancelarije Poverenika navode da su opštine i gradovi u Srbiji samo u nekoliko navrata zatražili mišljenje tokom uvođenja sistema javnog video nadzora i dodaju da se one nisu odnosile na obradu biometrijskih podataka, već na javni video nadzor i monitoring saobraćaja.
Upitani da prokomentarišu činjenicu da opštine i gradovi kupuju opremu za javni video nadzor, a zatim je ustupaju MUP-u na korišćenje, iz Kancelarije Poverenika kažu da ovakvo postupanje nije rizično sa aspekta zaštite ličnih podataka građana.
"Policijski organi imaju ovlašćenje da vrše takvu obradu i obavezu da pri tom štite lične podatke građana. Sa aspekta zaštite podataka o ličnosti način pribavljanja opreme je irelevantan", zaključuju iz Kancelarije Poverenika.
Koliko se ulaže u ovu opremu i ko to plaća?
Opštine i gradovi u Srbiji deo sredstva za kupovinu sistema za javni nadzor obezbeđivala su iz prihoda od saobraćajnih kazni.
Naime, ukupni prihodi od saobraćajnih prekršaja na godišnjem nivou u Srbiji iznose gotovo 70 miliona evra za 2022. godinu, dok je tokom 2021. godine taj iznos bio gotovo nešto više od 84 miliona evra.
Trideset odsto ovih sredstava pre promene Zakona išao je na račune gradova i opština. Iz ovih sredstva finansirani su različiti projekti iz domena bezbednosti saobraćaja. Agencija za bezbednost saobraćaja odobravala je i pratila ove projekte, piše RSE.
Kako je pokazalo istraživanje RSE, više od 40 opština i gradova u Srbiji, gotovo trećina svih lokalnih samouprava, kupila je sisteme javnog video nadzora i monitoringa saobraćaja tokom poslednjih pet godina.
Za ovaj posao potrošeno je gotovo 30 miliona evra, a u svim opštinama i gradovima dobavljač je bila ista firma - Macchina Security iz Beograda.
U 11 od ukupno 40 mesta oprema za javni video nadzor ima mogućnost prepoznavanja lica.
Oprema za saobraćaj ili prepoznavanje?
Opštine i gradovi imaju zakonski osnov da nabavljaju sisteme za monitoring saobraćaja, navode iz Državne revizorske institucije (DRI) na pitanje RSE po kom osnovu su gradovi i opštine u Srbiji nabavljali opremu koja se koristi za nadzor – kamere i softvere koje analiziraju snimke sa njih.
U jedanaest opština i gradova u Srbiji kupljene su kamere i softver kineskog proizvođača Dahua koji imaju mogućnost prepoznavanja lica, pored ostalih funkcija poput brojanja ljudi u gužvi, identifikovanja kada automobil prelazi na crveno svetlo ili pretiče po punoj liniji, pokazalo je ranije objavljeno istraživanje novinara RSE.
Agencija za bezbednost saobraćaja, sa druge strane, bar prema Preporukama objavljenim na sajtu, nema dilemu.
"Agencija neće odobravati izgradnju sistema video nadzora za javnu bezbednost", navodi se u Preporukama ove Agencije na osnovu kojih lokalne samouprave pripremaju svoje programe za unapređenje saobraćajne infrastrukture.
Bečej kao primer
Da su se budžetom od saobraćajnih prekršaja kupovale kamere za nadzor građana uprkos preporukama Agencije za bezbednost saobraćaja da se to ne radi pokazuje, između ostalih, primer Bečeja.
Video nadzor u Bečeju plaćen je gotovo 800.000 evra, pokazuju podaci iz ugovora koji je zaključen tokom 2023. godine.
Od saobraćajnih prekršaja opština naplatila je značajno manje.
Nešto više od 65.000 evra slilo se u budžet Bečeja tokom 2021. godine od naplaćenih kazni i saobraćajnih prekršaja, dok je tokom 2022. godine taj iznos manji, oko 55.000 evra.
Kako bi isplatila sistem za bezbednost saobraćaja, opština Bečej bi morala 13 godina za redom da izdvaja celokupne prihode od naplaćenih saobraćajnih kazni samo za ove svrhe.
Međutim, tehničko opremanje saobraćajne policije, u koje između ostalog spada i nabavka opreme za monitoring saobraćaja, samo je jedna od šest različitih oblasti u okviru kojih opštine mogu da troše sredstva od saobraćajnih kazni.
Među ovim aktivnostima su uređenje saobraćajnica oko škola, izgradnja pešačkih i biciklističkih staza, edukacija učesnika u saobraćaju ili nabavka opreme za saobraćajne policajce.
Opširnije na sajtu RSE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Čovek iskočio kroz prozor stana i motkom nasrnuo na učenike
22.01.2025.•
4
Učenici Grafičko-medijske škole u Beogradu objavili su snimak na kom se vidi kako je na njih nasrnuo čovek sa drvenom motkom u rukama.
AFP o "generalnom štrajku": Najveći pokret nezadovoljstva koji je Srbija videla poslednjih godina
22.01.2025.•
0
Agencija Frans pres danas je prenela vest o pozivu studenata, koji nedeljama protestuju u Srbiji zbog korupcije, na generalni štrajk u petak.
Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra
22.01.2025.•
3
Tragedija u domu za stare u Barajevu upućuje na neadekvatno institucionalno postupanje i propuste, kažu iz Inicijative za unapređenje stanja u sistemu socijalne zaštite.
Mreža organizacija za decu Srbije: Pretnje prosvetnim radnicima povećavaju tenzije u društvu
22.01.2025.•
0
Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) ocenila je danas da "pretnje primenom represivnih mera protiv nastavnika i učenika zbog obustave nastave, ne doprinose ostvarivanju prava na obrazovanje".
Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji
22.01.2025.•
16
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas kako su joj sindikati u Elektroprivredi Srbije (EPS) potvrdili da nema govora o štrajku zaposlenih u EPS.
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
5
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
59
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
26
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
37
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
37
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
24
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Koalicija NADA pozvala sve građane da se priključe generalnom štrajku u petak
22.01.2025.•
9
Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, pozvali su građane da učestvuju u generalnom štrajku najavljeno za petak, 24. januar.
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Danas izricanje presude Dijani Hrkalović - tužilac tražio pet godina robije
22.01.2025.•
48
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
AMSS upozorava na poledicu
22.01.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je vozače na opasnost od poledice u jutarnjim i večernjim satima.
Dan žalosti u Srbiji zbog tragedije u staračkom domu
22.01.2025.•
17
Na teritoriji Srbije danas je Dan žalost zbog stradanja osam osoba u požaru u domu za stara lica u Barajevu.
I snimatelji traže od RTS-a da obustavi emitovanje njihovih dela
21.01.2025.•
6
Članovi Srpske asocijacije snimatelja zahtevaju od RTS-a da ne emituje dela njihovih članova.
VIDEO: Đaci beogradske gimnazije crtali cveće preko crvenih šaka sa srednjim prstom
21.01.2025.•
4
Sinoć nešto pre ponoći, grupa mladića sa kapuljačama iscrtala je po dvorišu Trinaeste beogradske gimnazije u Beogradu crvene šake sa srednjim prstom.
VIDEO: Aktivisti napadnuti dok su skidali transparent crvene šake sa srednjim prstom
21.01.2025.•
24
Na Mostarskoj petlji u Beogradu došlo je do incidenta, kada su dvojica aktivista skinula transparent crvene šake sa ispruženim srednjim prstom, koju članovi SNS dele i po društvenim mrežama.
Komentari 14
₩
E sad za demonstracije što je neko spomenuo to je već škakljivo.
Pablo
Izbori za sve nas. Narcos pobeđuje.
/
mi cemo saznati samo ako srbi odbace taj parizer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar