Društvene mreže kao utočište za ženomrsce: Mizoginija se preliva i u "stvarni svet"

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

27.10.2023.

13:59 > 14:31

Međunarodna istraživanja pokazala su da su žene i devojčice izložene neprihvatljivoj količini uvreda i maltretiranja u onlajn prostoru zbog svog pola.

Društvene mreže kao utočište za ženomrsce: Mizoginija se preliva i u "stvarni svet"

Foto: 021.rs

Izveštaj Ujedinjenih nacija zasnovan na studiji iz 51 države navodi da je skoro 40 odsto žena lično iskusilo onlajn uznemiravanje, a da je samo jedna od četiri to uznemiravanje prijavila vlastima. Brojke su se pogoršale od izbijanja pandemije korona virusa.

Veliki je broj i influensera koji prate "Tejt model" pa popularnost stiču zapaljivim objavama koje se zasnivaju na mržnji prema ženama i nipodaštavanju žena. Ova pojava nije zaobišla ni "srpski internet", pa ćete tako neretko od Tiktokera i Jutjubera čuti da se vodi "rat protiv muškosti i koncepta jakog muškarca", da su žene koje su imale više partnera "iskorišćene i neupotrebljive", da je za žene jedina uspešna karijera "porodica", da je većina prijava za nasilje u porodici lažno, i slično. Ovakve objave serviraju se naročito mladima, a nakon pogledanih nekoliko, algoritam nameće nove, slične sadržaje.

Osim toga, društvene medije su sigurna mesta za širenje mizoginije kroz objave pojedinaca i komentare na objave. Najdrastičniji komentari obično se ostavljaju na vesti o nasilju nad ženama i na to kada se žene, generalno, oglašavaju o pitanjima njihovih prava, što može da bude naročito opasno. Naime, istraživanje u Australiji pokazalo je da dve petine žena koje su rekle da su iskusile onlajn uznemiravanje na društvenim mrežama, smanjile upotrebu ovih platformi ili su prestale da se oglašavaju o pitanjima koja "izazivaju" takve komentare.

Internet nije bezbedno mesto za žene i to je neodvojivo od realnog života

S obzirom na sve ovo, da internet, kao i svaki fizički prostor, nije bezbedno mesto za žene, smatraju sagovornice 021.rs, Iva Parađanin novinarka i osnivačica podkasta Tampon zona i Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.

"Iako je doneo mnogo toga dobrog i emancipatorskog, poput prilike da se umrežavamo, delimo iskustva, prepoznajemo se i podržavamo, preispitujemo svoje privilegije, osvešćujemo se, edukujemo o ženskom pokretu mnogo brže i lakše, a pre svega i progovaramo o različitim vrstama nepravdi mnogo glasnije i solidranije nego u realnom prostoru, stvorio je još jedno plodno tle za omalovažavanje, diskriminaciju i nasilje. Paralelno svedočimo tom snažnom talasu rušenja barijera i osnaživanja, a u isto vreme do sad najperfidnijim, najeksplicitnijim i najsirovijim obrascima sramoćenja i osuđivanja žena", objašnjava Parađanin za 021.rs.

Kako kaže Parađanin, pre interneta seksizam i mizoginija su bivali poturani kroz reklame, obrazovanje i svakodnevni život, a sada su ih puni mediji i "te obrasce glasno i strastveno promovišu ljudi sa armijama pratioca i obožavatelja koje slepo slede štetne ideologije, što možda smatram najopasnijom pojavom koju je internet doneo".

Sve ovo preliva se i u realne živote žena.

"Iskustva koja proživimo na internetu ne ostavljamo u nekoj tamo fioci koju možemo da zatvorimo dok se bezbrižno prepuštamo realnom životu, već ih nosimo u sebi. Digitalno nasilje, uznemiravanje, ili čak jedan komentar govora mržnje može značajno uticati na naše mentalno zdravlje i kvalitet života: od straha za sopstvenu bezbednost, anskioznosti, gubljenja sampouzdanja, pa sve do potpune izolacije, osećaja nemoći i teških posledica poput samoubistva. Muslim da iako već duboko gazimo u višegodišnje prisustvo društvenih mreža i interneta, nismo osvestili posledice određenih vrsta ponašanja u tom prostoru, a reč odgovornost je potpuno izbledela, umesto da je primat", navodi naša sagovornica.

Ona smatra da je jedan od najilustrativnijih primera dosega i inteziteta posledica dešavanja u onlajn svetu osvetnička pornografija, "koja se u zakonu kod nas i dalje ne prepoznaje kao specifična vrsta nasilja i krivično delo, iako za sobom ostavlja katastrofalne posledice".

"Mi živimo u zemlji gde 50.000 ljudi, koliko ih je bilo u nekim Telegram grupama gde se širila osvetnička pornografija, smatra da je takvo ponašanje u redu i ne vidi ništa loše u tome. Žensko telo i žensko biće je na internetu često potpuno obezvređeno, lišeno bića, autonomije i humanosti. Ono je produkt za razmenjivanje, uznemiravanje i podsmevanje. I to već godinama sistemski niko ne prepoznaje kao problem", ocenjuje Parađanin.

Ljudi sa dokazano opasnim moralnim vrednostima preuzimaju ulogu učitelja, gurua i proroka

Ovakav narativ, smatra ona, stvara atmosferu u kojoj se veruje da je većina optužbi za silovanje lažna, da je ženama mesto u kuhinji, da bi svet bio bolji kada bi ženama bilo uskraćeno pravo glasa i da je ženska jednakost štetna za muškarce.

"Verujem da dosta ljudi ne shvata posledice mizoginije i smatra je nekom vrstom neprimerene šale. Ali mizoginija ubija. Broj femicida kom sveodčimo iz godine u godinu nije došao ni od kuda. Napravila ga je mizoginija, ona iz onlajn i oflajn sveta", dodaje ona.

Kako veruje, pojava glasnogovornika mizoginije, poput Endrjua Tejta, ima veze sa sve jačim talasom i širenjem feminizma, ali su uzroci mnogo dublji i kompleksniji.

"Mladi muškarci pronalaze utočište u mržnji prema ženama misleći da tako omogućavaju sebi moć koju nemaju u realnom svetu. Ne znaju za drugačije stavove, vide njihovu popularnost očajnički tragaujući za uzorima koji će utešiti njihovu frustriranost i nezadovoljstvo, a algoritam im u tome pomaže. Ukoliko pogledaju jedan klip Endrjua Tejta, sledeći će biti neko sličan i tako se otvara začarni krug trovačnice", pojašnjava Parađanin.

Njena najveća zabrinutost su, kaže, upravo te "velike i raskošne digitalne scene koje osvajaju nasilnici, silovatelji i ubice. Ljudi sa dokazano opasnim moralnim vrednostima preuzimaju ulogu učitelja, gurua i proroka, okupljaju masu najčešće mladih ljudi, hipnotišu ih, navlače i niko im ništa ne može".

Kako priča za 021.rs, nedavno joj se desila situacija gde je na TikToku videla slučaj slučaj neovlašćenog deljenja tuđih intimnih fotografija i širenja mizoginih stavova i govora mržnje prema nekoj ženskoj osobi.

"Pohitala sam odmah da prijavim sadržaj jer je eksplicitno štetan, nasilan i opasan, ali na ekranu nisam našla dugme za prijavljivanje ovakve vrste sadržaja. Do te opcije delilo me je još pet klikova i dodatno istraživanje i kopanje po aplikaciji kako bih pronašla gde se dugme 'Report' nalazi. Mislim da ta sitnica dosta govori o tome koliko je tim platformama stalo do etike i ispravnosti sadržaja. Sam dizajn njihovog interfejsa govori o tome koliko im je to važno. Danas većinu internet platformi pokreće isti cilj, a to je da se sakupe informacije i podaci o korisnicima, da se iskoritiste monetarno, bombardovanjem ciljanim reklamama i da se generiše dobit. I to je to. Imali smo slučajeve prenošenja femicida u regionu na online platformi, a društvene mreže gore od slobodnog iznošenja nazadnih i štetnih stavova zbog kojih niko ne snosi sankcije", kaže naša sagovornica.

Platforme, ocenjuje ona, mogu donekle da reše taj problem, ali im to nije u interesu. Zato, ocenjuje, postoje institucije kojima bi ovo trebalo da je u interesu. Osim toga, ističe da je neophodno i da se u školama pripremi za život - ono što su bili pismenost i jezik u prošlom veku, danas treba da bude "medijska pismenost i učenje navigiranja kroz pomenuti neregulisani haos".

Podkast koji vodi Iva Parađanin bavi se temama relavantnim za žene, a kako kaže za 021.rs, oseća grižu savesti što ga je promovisala kao sigurno mesto za žene, "jer ono ne postoji".

"U mom podkastu žene se osećaju slobodno da govore o intimnim temama i njihovo poverenje moj je najveći zalog, ali to nije slobodan prostor. To sam otrežnjujuće shvatila kada je podkast došao do šire publike i kada su krenuli komentari koje ma koliko želela ne mogu da zaustavim i obrišem sve na vreme. Blokiram sve one koji seju govor mržnje, ali nekad je baš preplavljujuće boriti se, naročito na TikToku", navodi Parađanin.

Mržnja i strah prelivaju se i van interneta

Kako za 021.rs kaže Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra, internet je, na neki način, omogućio i onima koji bi možda uživo ustuknuli od takvog rečnika, anonimno i na bezbednoj udaljenosti to čine, posebno jer mnogo toga prolazi neregulisano i nekažnjeno.

Ipak, iako odvojen od "stvarnog života", mržnja, strah i druge posledice prelivaju se i van njega.

"Postoji ta kultura nasilja, kultura mizoginije koja je sveprisutna. Ja sam imala dosta prilika da razgovaram sa mladim ženama, srednjoškolkama, koje su doživele različite vidove digitalnog nasilja i neke od njih su prosto odlučile da se u potpunosti povuku sa nekih platformi. Mislim da je to ono što se dešava i u stvarnom prostoru. Ako nam se nešto desi u nekoj ulici, više u tu ulicu nećemo ići. Može da prouzrokuje upravo to, da žene, odnosno devojke počinju da se povlače iz različitih javnih prostora, upravo zbog osećaja nebezbednosti, nesigurnosti, zbog nasilja koje trpe, što onda zapravo utiče na celo društvo. Ako nemamo žene u svim prostorima, onda ti javni prostori ostaju uskraćeni za ženski glas", objašnjava Pavlović za 021.rs.

Komentarišući istraživanja koja pokazuju da se veliki broj žena odriče i toga da komentariše određene teme koje dovode do zapaljive retorike, Pavlović kaže da se to polako menja.

"Drago mi je da vidim da ima sve više mladih devojaka koje ne ćute. Mislim da se celokupna slika društva stalno menja. To jesu neki mali pomaci, ali ih ima. Novije generacije su buntovnije, asertivnije i spremnije da uđu u vid konflikta, kako bi se izborile za svoja prava i prava svih drugih žena", ističe naša sagovornica.

S druge strane, mizoginija se i dalje, kroz razne sadržaje, od influensera do marketinških poruka, monetizuje, ali i to će, nada se Pavlović, uz pomoć mlađih generacija proći.

"Mi znamo da su kroz istoriju često dobri biznisi bili seksistički - od prodaje automobila do prodaje brijača. Svi ti proizvodi jesu monetizovali mizoginiju i znamo da je to, na neki način formula za uspeh, ili je bar to bila. Imam nadu da se stvari polako menjaju, da žene postaju svesnije toga, i ne samo svesnije već otpornije na to, da će prosto odbiti da kupuju određene proizvode ili gledaju određene sadržaje iz tih razloga", ističe ona.

Ipak, dodaje da ti sadržaji i dalje imaju svoju publiku, naročto među mladim momcima, što može biti opasno.

"Iz ugla nekoga ko radi dosta sa srednjoškolcima i srednjoškolkama, znam na koji način takav mizogini sadržaj utiče na oblikovanje stavova mladih momaka koji se često osećaju, ne nužno nasilno, ali im se šalje poruka da to mogu biti, da to jeste njihovo pravo, da devojke jesu manje vredne od njih", smatra Pavlović.

Na pitanje da li bi moglo i trebalo da dođe do promene u tome kako platforme regulišu govor mržnje, uključujući i mizoginiju, koja to svakako jeste, naša sagovornica dodaje da je njihova odgovornost ogromna, u smislu toga šta će zabraniti, a šta ne.

Teme

mizoginija GESI - žene Ravnopravne i bezbedne

Komentari 3

Hronološki Najpopularniji

Samo razmišljam

29.10.2023 • 20:53

...

Na mizandriju su svi nekako zaboravili. A ozbiljno je zastupljena. Zapravo porast je u obliku geometrijke progresije...

4 3 +1
@Samo kažem

27.10.2023 • 23:59

Pročitaj samo komentare u sueprženi na b92. Toliko mržnje, frustriranosti, agresije i ružnih reči od muškaraca prema ženama ne znam da li igde ima.

7 13 -6
Samo kazem

27.10.2023 • 19:38

Obidjite npr fejsbuk grupe za izdavanje stanova pa se uverite koji pol vise vredja i napada kada im se ne svidja npr cena stana ili bilo sta drugo. Mene su vredjale, cak i privatno poruke slale sa uvredama. I da sam se obratio nekome nasmejali bi mi se. Zene su postale dosta agresivne sa komentarima na drustvenim mrezama. Ne treba da vas pogađaju komentari nebitnih i neispunjenih ljudi na netu.

57 18 +39

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.