Varhelji: Zapadnom Balkanu nudimo raniju integraciju u EU, pre de fakto priključenja

Evropska unija zemljama Zapadnog Balkana nudi priliku ranije integracije u Uniju, pre nego što joj se de fakto priključe.
Varhelji: Zapadnom Balkanu nudimo raniju integraciju u EU, pre de fakto priključenja
Foto: Pixabay
To je danas u Briselu rekao evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.
 
On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, na kojoj je predstavljen Paket proširenja 2023. i godišnji izveštaj o napretku zemalja kandidata, rekao da je cilj razvojnog plana koji je EU pripremila za Zapadni Balkan da se smanji nejednakost između zemalja članica i zemalja regiona, na polju socijalnih i ekonomskih pitanja.
"Zemljama Zapadnog Balkana dajemo priliku ranije integracije u EU, pre nego što joj se de fakto priključe", naglasio je Varhelji.
 
Unija, kako je objasnio, želi da se partneri sa Zapadnog Balkana što pre integrišu u "četiri slobode" EU (neometano kretanje robe, ljudi, usluga i kapitala).
Kazao je da to treba da doprinese stabilnosti i prosperitetu regiona u celini, i da će EU stoga tražiti da se zemlje Zapadnog Balkana jedne prema drugima odnose onako kako se odnose prema Briselu.
 
"Kada se integrišu naše slobode, na isti način treba da postupaju prema drugim partnerima", naglasio je Varhelji.
 
Dodao je, pak, da integracija u "četiri slobode" EU podrazumeva teške i složene reforme koje će, kako je rekao, biti na korist zemalja Zapadnog Balkana.
 
"U tom smislu želimo da im pomognemo i zajedno sa njima izradimo realan plan za svaku godinu da se ubrzaju reforme", poručio je Varhelji.
 
EU je spremna da ponudi više podrške i zato Savetu EU predlaže da poveća finansijski doprinos za podršku reformamaa za još šest milijardi evra.
 
"To će ih (zemlje Zapadnog Balkana) dovesti na nivo zemalja članica na kraju ovog okvira", uveren je Varhelji i izrazio uverenje da će se planom rasta za Zapadni Balkan BDP ovog regiona uvećati za jednu trećinu.
 
Ursula fon der Lajen poručila je da su zemljama Zapadnog Balkana "otvorena vrata ekonomskog prosperiteta i pre političke integracije" u Uniju.
Uslov za pristupanje zajedničkom tržištu EU je da zemlje Zapadnog Balkana formiraju zajedničko regionalno tržište koje bi, kako je rekla, doprinelo rastu regionalnog BDP-a od 10 odsto.
 
"A, priključivanje jedinstvenom tržištu EU može da udvostruči BDP (zemalja Zapadnog Balkana) u narednoj deceniji", naglasila je Fon der Lajen.
 
Ona je saopštila i da Evropska komisija Savetu EU preporučuje otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, a uslovno i sa BiH, kao i dodeljivanje statusa kandidata Gruziji pod uslovom da sprovede neophodne reforme.
  • BRICS no Alternativ

    08.11.2023 20:53
    Istraživanje kaže ( Đ.Vukadinović) da je 71% građana Srbije za članstvo u BRIKS, a 21% za članstvo u EU. Kad se ovi gase ? Uopšte me ne zanima šta ovi iz EU imaju da kažu, više ne treba objavljivati njihove izjave
  • Mosha

    08.11.2023 18:04
    Gazamestan
    Koga briga za uniju i unijate.
  • Професор

    08.11.2023 17:56
    Скините нам се више са грбаче и што даље од нас од српских земаља.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Vučević: Marinika Tepić opet halucinira

Premijer Miloš Vučević reagovao je na otvoreno pismo poslanice SSP Marinike Tepić upućeno Aleksandru Vučiću u kojem je iznela tvrdnje o "povezanosti vlasti sa kriminalom u Novom Sadu".

IZAZOV: Pronađite Tomu Monu!

Bivši ministar građevinarstva Tomislav Momirović kao da je u zemlju propao otkad se dogodila tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je nastradalo 14 ljudi.