Trećina učenika u Srbiji funkcionalno nepismena: Šta je sve prouzrokovalo ovu situaciju?
Trećina učenika u Srbiji se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti, pokazuju rezultati PISA testiranja iz 2022. godine.
Foto: 021.rs
Učenici iz Srbije, kako pokazuju rezultati ovog testa, postižu znatno niže sposobnosti u domenu čitalačke i matematičke pismenosti od proseka zemalja OECD (članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj), piše Nova ekonomija.
Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi pod nazivom "Kvalitet osnovnog obrazovanja: Srbija u globalnom kontekstu" ukazuje da su učenici iz Srbije tokom 2009. i 2012. godine ostvarili značajno poboljšanje rezultata u sva tri domena pismenosti, nakon čega sledi stagnacija.
"Prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, prosečan učenik iz Srbije je ostvario 440 poena u domenu čitalačke i matematičke pismenosti, i oko 450 poena u domenu naučne pismenosti", naveo je on i dodao da je ovaj rezultat gotovo identičan rezultatima ostvarenim u prošlom PISA testiranju 2018. godine.
Takođe, kako navodi, ako se posmatra trend pismenosti u ove tri oblasti, uočava se da su učenici ostvarili značajan napredak u periodu od 2006. do 2012. godine, ali da su na narednim PISA testiranjima rezultati bili na nivou onih iz 2012. godine.
"Ono što je takođe važno izdvojiti jeste da, neočekivano, kvalitet osnovnog obrazovanja u Srbiji tokom pandemije korona virusa nije pogoršan (što nije slučaj sa OECD zemljama gde se smatra da je kao posledica pandemije rezultat opao za između 10 i 15 PISA poena, u zavisnosti od domena pismenosti koji se posmatra). Jedan od razloga ovog stanja jeste da učenici iz Srbije tokom perioda pandemije nisu proveli značajan period van škole", naveo je Vuksanović.
S obzirom na to da prema OECD metodologiji, jednoj školskoj godini odgovara 40 PISA poena, rezultati pokazuju da prema poslednjem PISA testiranju učenici iz Srbije u sve tri oblasti pismenosti zaostaju jednu školsku godinu.
Godine 2022. u PISA testu učestvovalo je oko 690.000 petnaestogodišnjaka iz 81 zemlje/ekonomije.
Trećina učenika nepismena
Prema OECD metodologiji, svaki domen pismenosti se može podeliti na šest nivoa, a da bi se učenik smatrao pismenim on mora da dostigne bar "nivo 2" na skali.
Tako je prema poslednjim rezultatima PISA testiranja čak 43 odsto učenika dostiglo "nivo 2" u domenu matematičke pismenosti.
"Slično se može uočiti u domenu čitalačke i naučne pismenosti, gde udeo onih koji ne dostižu 'nivo 2' iznosi 36 odsto. Dakle, u Srbiji prema PISA testiranju iz 2022.godine čak trećina učenika se ne može smatrati pismenim, jer ne poseduje elementarni nivo znanja iz domena matematičke, čitalačke i naučne pismenosti", naveo je Vuksanović u svojoj analizi PISA testiranja i kvalitetu obrazovanja.
Na nivou OECD zemalja, učešće učenika koji ne dostižu "nivo 2" se kreće između 20 i 25 odsto, u zavisnosti od domena koji se posmatra.
Među zemljama Zapadnog Balkana, stanje je još nepovoljnije.
U Crnoj Gori, na primer, čak 60 odsto učenika se može smatrati nepismenim u domenu matematičke pismenosti, a stanje je slično i u preostala dva domena.
U Sloveniji, koja je najbolje rangirana zemlja Zapadanog Balkana, udeo učenika koji ne dostiže "nivo 2" u sva tri domena pismenosti je na nivou proseka OECD zemalja i iznosi oko 20 odsto.
Singapur, čiji učenici postižu najbolje rezultate na PISA testiranju, beleži svega osam odsto učenika koji ne dostižu "nivo 2".
Sa matematikom na "Vi"
Rezultati PISA testiranja iz 2022. godine ukazuju da je Srbija u domenu matematičke pismenosti, koji je bio glavni domen ispitivanja te godine, pozicionirana na 42. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale, naveo je Vuksanović u analizi.
U ovoj oblasti učenici iz Srbije su ostvarili 440 poena, što je 135 manje od prvoplasirane zemlje-Singapura.
"Ovo upućuje na to da prosečni učenik iz Srbije zaostaje 3,3 školske godine od u poređenju sa učenikom iz Singapura i 1,7 školske godine u poređenju sa učenikom iz Estonije", naveo je Nemanja Vuksanović.
Lošiji rezultat od Srbije, ostvarili su učenici iz Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, navodi se u analizi o kvalitetu obrazovanja.
Može se izdvojiti i to da su učenici iz Srbije u proseku ostvarili rezultat koji je za oko 100 PISA poena bolji od onog koji su ostvarili učenici iz Kambodže, kao zemlje koja je poslednje rangirana na PISA testiranju 2022. godine.
Kada je u pitanju domen čitalačke pismenosti, prema rezultatima PISA testiranja iz 2022. godine, Srbija je pozicionirana na 40. mestu od ukupno 85 zemalja koje su učestvovale.
Učenici iz Srbije su u toj oblasti ostvarili 440 poena, što je za oko 100 PISA poena lošije od učenika iz Singapura, koji je prvoplasirana zemlja.
Oni lošijeg socioekonomskog statusa lošiji i na testu
Jedan od važnih segmenata analize rezultata na PISA testiranju odnosi se i na pravednost brazovnih sistema. On se utvrđuje tako što se roditeljima i učenicima daje upitnik koji popunjavaju, a onda se na osnovu njega rangiraju odgovori prema takozvanom ESCS indeksu (Index of Economic, Social and Culturas Status – ESCS).
Indeks je napravljen na bazi odgovora koja se odnose na obrazovanje, zanimanje i bogatstvo roditelja u pogledu obrazovnih i drugih pomagala koja su značajna za školovanje deteta.
Pročitaj još
Na osnovu vrednosti ovog indeksa moguće je razvrstati učenike u one sa najlošijim i najboljim socioekonomskim karakteristikama.
"U Srbiji učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama u ovom domenu zaostaju za čak dve školske godine u odnosu na njihove vršnjake sa najboljim socioekonomskim karakteristikama", naveo je docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Nemanja Vuksanović, u svojoj analizi.
Međutim, ako se posmatra Evropa, najveći jaz je uočen u Slovačkoj, gde učenici sa najlošijim socioekonomskim karakteristikama dostižu u proseku rezultat koji je za 134 PISA poena lošiji od onog koji postižu učenici sa najboljim socioekonomskim karakteristikama (zaostajanje odgovara 3,3 školske godine).
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Mladić teško povređen - udaren vozilom stranke ministra Zukorlića
21.04.2025.•
0
Šesnaestogodišnji tinejdžer teško je povređen u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovalo vozilo iz pratnje ministra Usamea Zukorlić.
Osam godina ne uspevaju da obnove nekoliko kilometara pruge - cena milionska sitnica
21.04.2025.•
4
Kineska kompanija China Civil Engineering Construction Corporation (CCECC) započela je 30. marta rekonstrukciju pruge Rasputnica G – Rakovica – Resnik u dužini od 7,5 kilometara.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - pokažite znanje
21.04.2025.•
1
Nova sedmica i novi krug 021.rs dnevnog kviza je pred vama.
Strpljenje i opreznost: Očekuju se gužve na putevima
21.04.2025.•
0
Građani koji su putovali za vreme praznika vraćaju se kućama.
VIDEO: Pogledajte "najbolji dnevnik ikad" - studentski
21.04.2025.•
9
Studenti u blokadi Fakulteta dramskih umetnosti objavili su video pod nazivom "Najbolji dnevnik ikad".
Olivera Zekić: Studenti nisu nadležni da biraju REM niti da gase RTS
20.04.2025.•
24
Portparolka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila je da studenti nisu nadležni da biraju članove tog tela ni da gase Radio-televiziju Srbije (RTS).
Brnabić: "Blokada RTS je krivično delo, blokaderi su sadisti koji maltretiraju žene"
20.04.2025.•
72
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić, izjavila je da je blokada Radio-televizije Srbije (RTS) "krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora".
Novi ambasador SAD u Srbiji Mark Brnović proslavio Uskrs u pravoslavnoj crkvi
20.04.2025.•
8
Novoimenovani ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Mark Brnović proslavio je sa porodicom Uskrs u srpskoj pravoslavnoj crkvi u Finiksu.
VIDEO Šesti dan blokade zgrade RTS-a: Građani pristižu sa hranom, praznična atmosfera u Takovskoj
20.04.2025.•
5
Studenti u blokadi i građani koji ih podržavaju nastavili su da blokiraju zgrade Radio televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.
Policija podnela krivičnu prijavu protiv motocikliste: Jurio 200 na sat - nasilnička vožnja
20.04.2025.•
2
Policija je zaustavila i isključila iz saobraćaja P.M. koji je na motoputu Valjevo-Lajkovac vozio motocikl brzinom od 202,2 kilometra na čas, na delu puta gde je ograničenje 80 kilometara na čas.
AMSS: Mali broj vozila na putevima širom Srbije, na granicama nema gužvi
20.04.2025.•
0
Uslovi za vožnju su dobri, a na putevima je veoma slab intezitet saobraćaja što je uobičajeno za Vaskrs, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Protesti zahvatili veći deo Balkana, pa utihnuli: Studenti u Srbiji najistrajniji u zahtevima
20.04.2025.•
15
Prvih nekoliko meseci ove godine na Balkanu, obeležili su masovni protesti građana i studenata.
Posle Uskrsa pojačan saobraćaj na svim putnim pravcima
20.04.2025.•
0
Javno preduzeće "Putevi Srbije" saopštilo je da se "nakon Vaskrsa očekuje pojačan intenzitet saobraćaja na svim putnim pravcima u zemlji".
Đukanović (SNS): Zatvoriti Pravni fakultet ako je istina da studenti traže izbore
20.04.2025.•
79
Narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović smatra da Pravni fakultet u Beogradu "treba zatvoriti" ukoliko je tačno da je studentski plenum izglasao da je "neophodno održati parlamentarne izbore u junu".
Samo pet odsto studenata na onlajn nastavi Medicinskog fakulteta u Nišu
20.04.2025.•
6
Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta u Nišu objavili su da je u onlajn nastavi na tom fakultetu učestvovalo "svega pet odsto studenata".
Politika se pridružila Juronjuzu i provladinim medijima u osudi blokade RTS
20.04.2025.•
8
Nakon provladinih medija i saopštenja Juronjuz-a (Euronews) u kojem osuđuju blokadu RTS-a, a od kojeg se drugim saopštenjem ogradila grupa novinara te televizije, blokadu RTS osudio je list Politika.
Zbor radnika RTS: Hitno raspisati konkurs za članove REM
20.04.2025.•
7
Radnici Radio televizije Srbije (RTS) zatražili su, nakon održanog zbora, hitno raspisivanje konkursa za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Ministar Bratina: Pad RTS-a bio bi državni udar
20.04.2025.•
11
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina kaže da bi trebalo ispitati "sve okolnosti koje blokiranje njihovog funkcionisanja prate", navodeći da bi "pad RTS imao smisao državnog udara".
Doskorašnji predsednik SANU ispred RTS-a: Odnos vlasti prema akademskoj zajednici - autokanibalizam
20.04.2025.•
3
Doskorašnji predsednik Srpske akademije i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić nazvao je danas "autokanibalizmom vlasti" njen odnos prema Univerzitetu i akademskoj zajednici.
Ko zapravo blokira RTS?
20.04.2025.•
23
Blokada zgrada RTS u Takovskoj i na Košutnjaku, koju studenti i građani sprovode već šesti dan, odraz je velikog nepoverenja u javni servis, kao i dugogodišnjeg neprofesionalnog i politički pristrasn
Rod pojedinih voćki skoro potpuno propao: Kojih i da li nas očekuje poskupljenje?
20.04.2025.•
5
U Srbiji bi prinosi kajsije, breskve, trešnje, rane sorte višnje i šljive zbog poznih prolećnih mrazeva i niske temperature mogli biti manji od 30 do 90 odsto, a negde čak i do 100 procenata,
Komentari 51
Vladan
A šta tražiš onda ovde?
Роко Прч
Србија и њени проблеми ме не интересују.
Hannah Montana
Ostatak je oko20% kupilo diplome,zavrsili Mega Trend,a samo oko 10% je legalno učilo i završilo školu.
700 000 srpskih gradjana nema ni 1 zub u glavi,25% nedostaju vise od 10 zuba u glavi, kod zubara ne idu,osim ako ih zaboli.
Kako nepismen narod koji ne postuje ni svoje zdravlje i zube moze da vrednuje obrazovanje i uči svoju decu da završe skolu, kada je naš ministar finansija ukrao diplomu fakulteta, ukrao naše pare i i dalje je ministar !?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar