Prosjačenje dece u Srbiji: Da li vam je ugroženo spokojstvo?

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

08.04.2024.

12:23 > 12:23

Institucije u Srbiji retko prepoznaju dečje prosjačenje, a i kada se to desi više od polovine dece prema kojima budu preduzete mere, vraćaju se na ulicu i nastavljaju sa prosjačenjem.

Prosjačenje dece u Srbiji: Da li vam je ugroženo spokojstvo?

Foto: Pixabay

Ovo se dešava čak iako je svim stručnjacima iz državnog sektora poznata višestuka ugroženost života, fizičkog zdravlja i razvoja deteta koje prosjači.

Kako je pokazalo istraživanje Astre, državni organi i institucije ne sprovode sistemski teretni rad, a nemaju ni organizovane aktivnosti na terenu namenjene neposrednom pružanju zaštite deci u situaciji prosjačenja i smanjenju štete na licu mesta.

Prosjačenje može biti jedan od najgorih oblika dečjeg rada.

Prosjačenje, takođe, može biti element krivičnog dela trgovine ljudima, te način odnosno cilj eksploatacije žrtava tog krivičnog dela.

Kako se navodi u analizi Astre, u periodu od 1. jula do 31. decembra evidentirano je ukupno devetoro dece žrtava zloupotrebe dečjeg rada, dok je tokom 2022. godine identifikovano njih 16. Od toga je u prosjačenju evidentirano 13 dece, od kojih je jedno dete bilo zatečeno i u krađi, jedno se bavilo pevanjem na ulici, a jedno je zatečeno u prostituciji.

Kako se navodi u analizi, s obzirom na veoma mali broj identifikovane dece, moguće je zaključiti da centri za socijalni rad ne posvećuju dovoljno pažnje ovoj problematici. Deca mlađa od 15 godina radila su na saobraćajnicama. Osnovano je pretpostaviti da je deo dece, i to najmlađeg kalendarskog uzrasta, zloupotrebljavan za prosjačenje.

"Za period od 1. januara do 31. decembra 2021. godine prvi put su od centara za socijalni rad zatraženi podaci o deci žrtvama zloupotrebe dečjeg rada koja rade na ulici. Od ukupno 39 identifikovane dece, 35 dece je bilo u prosjačenju. Među decom koja rade na ulici nema dece koja su pevala odnosno svirala na javnim mestima ili u javnom prevozu, iako smo svakodnevno svedoci da su deca i na taj način angažovana za prikupljanje novca. Sva identifikovana deca ili njihove porodice već su bili poznati centru za socijalni rad, što ukazuje na to da prosjačenje dece predstavlja pridruženi problem nekoj drugoj teškoći ili višestrukim teškoćama zbog kojih dete ili porodica već koriste usluge centra za socijalni rad", piše u ovoj analizi.

Astra na osnovu ovih informacija zaključuje da podaci ne odgovaraju realnosti, što navodi na pomisao da centri za socijalni rad ne uočavaju pravovremeno rizike od zloupotrebe dečjeg rada.

"Prema saznanjima iz neformalnih razgovora s profesionalcima koji rade u socijalnoj zaštiti, centri za socijalni rad ne prikazuju slučajeve koji se odnose na prosjačenje, jer ne znaju šta bi s tim ljudima. Nije da zaposleni u centrima za socijalni rad ne znaju šta bi radili sa osobama koje se bave prosjačenjem, već te institucije i čitava socijalna zaštita kao konstrukt za zaštitu socijalno vulnerabilnih – ne znaju šta bi. Zašto? Zato što ne postoje usluge, podrška, mere zaštite... ništa konzistentno i delotvorno što centri za socijalni rad ili druge organizacije socijalne zaštite mogu da ponude osobama koje se bave prosjačenjem, deci i odraslima", navodi se u analizi.

Do podatka o udelu dece koja su izložena prosjačenju teško je doći i zbog nedovoljno preciznog beleženja i praćenja.

Astra ističe da u Srbiji ne postoji nijedan dokument javne politike koji stavlja u fokus delovanja prosjačenje, već se ono sporadično pominje u pojedinim strategijama za zaštitu dece. Ovo dodatno komplikuje mogućnost da se preduzme organizovana, usklađena i koordinisana akcija na suzbijanju, prevenciji i eliminisanju dečjeg prosjačenja.

U analizi se ističe da deca koja prose, kako u propisima, tako i u praksi, nemaju jasno priznat status žrtve eksploatacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Naprotiv, sa navršenih 14 godina smatraju se izvršiocima krivičnog dela ili prekršaja, postaju legitiman objekat policijskih ovlašćenja i ovlašćenja komunalne policije i ulaze u postupke u kojima im se izriču sankcije.

U Zakonu o javnom redu i miru predviđene su kazne za one koji "prosjačenjem ugrožavaju spokojstvo građana ili narušavaju javni red i mir".

U analizi se ovakva formulacija naziva licemernom, zbog odabira dobra koje se štiti i, na drugoj strani, faktora rizika po to dobro, kojem se preti kaznom. Ko prosjačenjem ugrožava spokojstvo građana, kaže zakonodavac s aurom autoriteta, i dodaje: kazniće se oduzimanjem novca ili lične slobode (čitaj: novčanom kaznom ili zatvorom).

"Dobro koje se štiti jeste spokojstvo građana, svih dobrih ljudi što prolaze ulicom, svakog od njih, zaludnog i onog koji žuri za svojim poslom. A to zaštićeno društveno dobro, spokojstvo građana, ugroženo je, i ne ugrožava ga niko drugi do onaj koji prosi, upravo time što prosi. Nastavak diskursa dovodi nas do pretnje kaznom. Čime će se kazniti taj koji prosi? Novcem, onim čega nema. Jer, da ga ima, zašto bi prosio? A ako za učinjeni prekršaj ne plati novčanu kaznu, osoba koja prosi kazniće se zatvorom, može joj se oduzeti sloboda do trideset dana", ističe se u Astrinoj analizi.

Astra navodi primer suđenja u Novom Pazaru, gde je Prekršajni sud doneo presudu kojom se okrivljenoj (bez zanimanja, nezaposlenoj, siromašnog imovnog stanja, udatoj, majci petoro dece, prekršajno nekažnjavanoj) utvrđuje odgovornost što je "na ulici ugrozila spokojstvo građana tako što je ispruženom rukom tražila milost". Policijski službenici kod nje pronašli novac u različitim apoenima u iznosu od 1.300 dinara. Novac joj je oduzet, a njoj je izrečena opomena.

Najniža novčana kazna za prosjačenje iznosila je 3.000, a najviša 20.000 dinara. Najčešća novčana kazna je 5.000 dinara. Sudovi u Srbiji su izricali približno jednak broj opomena i novčanih kazni, dok je mali procenat kazni zatvora. Pored novčanih kazni, osobama kažnjenim zbog prosjačenja je neretko izricana i obaveza plaćanja troškova suđenja. Prosečan iznos troškova suđenja je bio 1.700 dinara.

Kao faktori rizika za pojavu dečjeg prosjačenja u istraživanjima i stručnoj literaturi izdvajaju se: pripadnost romskoj populaciji, s karakterističnim obrascem i strategijama funkcionisanja na polju borbe za egzistenciju; siromaštvo porodice,s kombinacijom disfunkcionalnosti i izolovanosti porodice, neobrazovanošću odraslih članova porodice i njihovom nezaposlenošću; te neintegrisanost dece u poželjne društvene obrasce karakteristične za detinjstvo kao životno doba, i njihov svakodnevni boravak (zapravo život) na ulici.

Astra ističe podatke centara za socijalni rad, navodeći da je u 2022. godini pokrenuto 554 postupka pred sudom u vezi sa roditeljskim pravom, a taj broj je smanjen u odnosu na prethodnu godinu. U 2022. godini centri za socijalni rad doneli su i više od 800 rešenja o merama preventivnog nadzora u porodici i više od 400 o korektivnom nadzoru. Primetan je trend povećanja broja dece od čijih roditelja je zahtevano da polože račun o upravljanju imovinom deteta, dok je zabeleen trend smanjenja upućivanja roditelja u porodično savetovalište.

Dečje prosjačenje često spada i pod krivično delo trgovina ljudima. U 2021. godini identifikovano je 46 žrtava trgovine ljudima, od čega je 37 odsto maloletno, a 94 odsto su devojčice. Najviše je bilo seksualne eksploatacije, potom prinudnih brakova, radne eksploatacije, pa prinude na prosjačenje (12 odsto). U 2022. godini formalno su identifikovane 62 žrtve trgovine ljudima, što je povećanje od 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Astra primećuje da se neretko u suđenjima vezanim za trgovinu ljudima, odnosno prinudu na prosjačenje, žrtve upućuju na parnične postupke, pa čak i kada su maloletne.

"Upućivanje žrtava prinudnog prosjačenja (kao i žrtava drugih vidova prinude i trgovine ljudima) da imovinskopravne zahteve ostvaruju u posebnom (parničnom) postupku ne može se razumeti kao dobra sudska praksa", navodi se u analizi.

Celu analizu čitajte OVDE.

Teme

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

@ Rasejani

08.04.2024 • 17:00

Čista laž.
Pristup međuprostoru je moguć isključivo sa pasošem a zadržavanje u tom prostoru je strogo zabranjeno. Naročito da civilno lice tek tako tu stoji i prosi satima.
Barem tri puta sedmično u poslednjih 15 godins, zbog posla, kolima prelazim tu granicu (i na Kelebiji, i na Horgošu 1 i 2) i nikada nisam video da u međuprostoru neko prosi.

5 1 +4
Rasejani

08.04.2024 • 15:56

Na granici

U graničnom međuprostoru sa mađarskom često ima ptžrosjaka (pa i žena prosjaka sa malom decom) i perača prozora.

Uvek su sa srpske strane granične linije. Od kako je postavljena ograda, to je još upadljivije.

Da li neko zna, zašto se ne usuđuju da pređu na mađarsku stranu?

19 24 -5
Koliki su

08.04.2024 • 15:41

smeštajni

kapaciteti države?
A koliko dece ima?

15 1 +14

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.