Srbija i dalje skladišti nuklearni otpad: Kakav tačno i gde?
Iako u našoj zemlji još važi moratorijum na nuklearne elektrane, u Srbiji se skladišti radioaktivni otpad.
Foto: Pixabay
To nije nuklearni otpad iz Francuske ili bilo koje druge zemlje koji potiče iz elektrana, već se radi o onome koji dolazi iz naučno-istraživačkih, medicinskih i sličnih izvora, kažu sagovornici N1.
Gde je sada nuklearno gorivo iz istraživačkog reaktora u Vinči?
Govoreći o razlici između ukidanja moratorijuma na nuklearne elektrane i uvoza nuklearnog otpada o kome se pričalo posle potpisivanja Memoranduma o saradnji u oblasti nuklearne energije sa Francuskom, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Ivan Videnović kaže da se radi o suštinski različitim i neuporedivim pravnim normama.
"To je kao da poredite, na primer, zabranu ubistva, sa ukidanjem zabrane letenja, vožnje automobila ili povećanjem maksimalne dozvoljene brzine na auto-putu na 130 km/h. Jedno je, dakle, bazična civilizacijska pravna norma, a drugo je ukidanje suvišnih i prevaziđenih restrikcija, uvedenih u trenutku kada je u javnosti vladao strah zbog jednog imanentnog katastrofalnog događaja kakav je bio Černobilj", kaže Videnović za N1.
Taj moratorijum, odnosno Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, donet je na saveznom nivou i od svih novih država nastalih raspadom Jugoslavije, jedino ga je Srbija transponovala u svoj pravni sistem.
Videnović navodi da ukidanje Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana ne znači nužno da će Srbija graditi nuklearku, "kao što vas niko ne tera da letite avionom ili vozite brzo ako ne želite". On navodi da potreba za nuklearnom energijom jeste nešto što treba da bude predmet stručne i javne rasprave.
"S druge strane, zabrana uvoza radioktivnog otpada inostranog porekla je ključna norma i kao takva, jedan od uvodnih članova Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti. Ukidanje te zabrane, u situaciji kada Srbija nema ni prostrojenje za preradu, ni trajno odlagalište radioktivnog otpada, bio bi jasan znak da neko ima nečasne namere", poručuje Videnović.
Kakav otpad se skladišti u Srbiji?
Nuklearnim otpadom u Srbiji rukovodi Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije".
Radiokativni otpad (RAO) klasifikuje se kao visoko, srednje i niskoaktivan. Najopasniji je visokoaktivni otpad, a njega čini istrošeno gorivo nuklearnih reaktora.
"Ovakvog otpada nema više u Srbiji. On je iz istraživačkog reaktora u Vinči transportovan 2010. godine u zemlju porekla, Rusku Federaciju, gde se trajno odlaže. U Srbiji danas imamo samo generisanje i skladištenje srednje i niskoaktivnog otpada koji nastaje u uobičajenoj upotrebi radioaktivnih materija u medicini i industriji", navodi Videnović.
Da ovakavog otpada u Srbiji nema potvrđuje za portal N1 i konsultant direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije Đorđe Lazarević. On kaže da je prepakivanje iskorišćenog nuklearnog goriva na istraživačkom nuklearnom reaktoru u Vinči, bila veoma složena operacija.
"Sledio je utovar u specijalne čelične kontejnere i na kraju odnošenje u zemlju porekla (Rusiju). Ukupno oko 250 buradi od po 220 litara. U tim buradima je uglavnom bila sabijena kontaminirana HTZ oprema (nazuvci, zaštitna odela, rukavice, itd) koja je korišćena da zaštiti operatore koji su izvodili te operacije", navodi Lazarević.
Da je sve u vezi sa nukleranom energijom globalno pitanje, svedoči i podatak da je otpad napustio Srbiju zahvaljujući dogovoru Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Okidač za razgovor i dogovor dve super sile bio je pre svega strah SAD posle nezapamćenog terorističkog napada na kule bliznakinje u Njujorku 2001. godine.
"Postojao je snažan interes međunarodne zajednice, oličene u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), a pre svega SAD, da se istrošeno gorivo iz raznih istraživačkih reaktora građenih u 20. veku i na Istoku i na Zapadu, vrati u zemlje porekla i tamo stavi pod jedinstvenu i efikasnu kontrolu. To se poklopilo i sa interesima Srbije da se istrošeno gorivo odnosno visokoaktivni otpad izmesti iz Vinče 2010. godine", ističe Videnović.
Lazarević, koji je doktorirao na modulu Nuklearna, medicinska i ekološka tehnika u okviru ETF u Beogradu, kaže da u ovom trenutku postoje operacije koje su vezane za održavanje sistema, što podrazumeva zamenu filtera kojima se prečišćava voda, kao i filtera na jedinicama u ventilacionom sistemu koji izvlači vazduh i izbacuje ga kroz dimnjak.
"Za te potrebe normalnog održavanja na ovom reaktoru napuni se otprilike jedno bure od 220 litara i zameni jedan filter godišnje", navodi Lazarević.
On kaže da postoje i druge aktivnosti koje generišu radioaktivni otpad, poput čišćenja pogona, koji se radi zajedno sa kolegama iz Švedske i Engleske.
Kako kaže, u planu je da se radijum iz tzv. radijumskog bunkera u Vinči upakuje u metalne kapsule, da se te kapsule zavare i potom smeste u odgovarajuću zaštitu.
"Trenutno se u zemlji pored otpada iz normalnog održavanja reaktora, povremeno preuzimaju zamenjeni radioaktivni industrijski izvori radi uskladištenja. Radi se o radioaktivnim izvorima iz železara, na mestima gde se radi flotacija rude, meri gustina i slično, koji po pravilu nisu velikog intenziteta. Kad im opadne aktivnost na nivo kada ne mogu da služe svrsi, otpisuju se, postaju radioaktivni otpad i predaju se na uskladištenje, i to je na nivou od par izvora godišnje", navodi Lazarević.
Pročitaj još
Među otpadom i meci sa osiromašenim uranijumom
Lazarević navodi otpad koji dolazi iz industrije ispitivanja varova kojima je kratko vreme poluraspada, zbog čega se tretiraju kao radioaktivni otpad svega tek nekoliko godina, zatim povremeno demontiranje po nekog preostalog radioaktivnog gromobrana. Tu su i rendgen uređaji koji sami pri svojim raspadima emituju niskoenergetsko x zračenje kao plutonijum (238Pu).
"Po pravilu se koriste oko 10 godina, a onda se predaju na skladištenje kao RAO. Ovakvi izvori se predaju jednom u nekoliko godina, dok se oko dva puta godišnje predaju neutronski izvori sa univerziteta ili od drugih korisnika kojima više nisu potrebni. To su obično praškasti materijali koji sadrže torijum, uranijum ili neka njihova jedinjenja", navodi sagovornik portala N1.
Lazarević kaže da pored nuklearnog materijala, u otpad ulaze i ostaci čišćenja prostorija gde su bili ovi materijali, kao i otpad iz procesa čišćenje terena na jugu Srbije gde je izvađeno više stotina metaka od osiromašenog uranijuma i prepakovana zemlja koja je imala više uranijuma od onoga što je dozvoljeno po kriterijuma sa aspekta zaštite ljudi i životne sredine.
Ceo tekst N1 o nuklearnom otpadu u Srbiji čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Policijska istraga zbog grafita "Ovde rade ćaci": Saslušano 11 ljudi, traže se snimci
19.04.2025.•
0
Na zgradi državnog preduzeća u Aleksincu čiji su zaposleni masovno išli u Beograd na skup 12. aprila, neko je napisao grafit "Ovde rade ćaci".
Do sada se 70 zaposlenih na Euronews Srbija ogradilo od saopštenja objavljenog u ime tog medija
19.04.2025.•
0
Novinarima Euronews Srbija koji su se u petak uveče ogradili od saopštenja emitovanog u ime ove televizije, pridružilo se danas još kolega, pa je broj potpisnika otvorenog pisma porastao na 70.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - ko zna, zna
19.04.2025.•
6
Kao i svakog dana, 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Zbor radnika RTS-a: Zahtevamo trenutnu promenu uređivačke koncepcije informativnog programa
19.04.2025.•
10
Zbor radnika Radio-televizije Srbije uputio je rukovodstvu četiri zahteva.
Bivši urednik rukovodstvu RTS-a: Dozvolili ste da Vučić od naše kuće napravi svoj medijski ćacilend
19.04.2025.•
4
Bojan Bosiljčić, dugogodišnji urednik kulture na RTS-u, sada u penziji, i prvi prezenter novog programa na RTS-u u noći 5. oktobra 2000, uputio je otvoreno pismo menadžmentu te medijske kuće.
Marta Kos: EU prati blokadu RTS-a, javni mediji imaju odgovornost da rade u interesu javnosti
19.04.2025.•
4
Komesarka EU za proširenje Marta Kos poručila je danas da pažljivo prati situaciju u Srbiji kao i da poziva sve da se uzdrže od daljih tenzija.
Politiko: Da li će se Srbija pretvoriti u rudarsku koloniju EU?
19.04.2025.•
12
Projekat koji podržava Brisel, a ima za cilj razvoj rezervi litijuma potrebnog za električna vozila, podstiče političku nestabilnost na pragu Evropske unije, piše Politico.
Kardinal Nemet u Uskršnjoj poslanici: Svi da se zapitaju da li svojim rečima šire mir ili razdor
19.04.2025.•
4
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet poručio je u Uskršnjoj poslanici da svi moraju preispitati svoje delovanje, misli i način govora.
VIDEO Ratni veteran ispred RTS-a: Kuhinja širenja laži u ovoj zgradi, studenti ne padaju na njih
19.04.2025.•
9
"Naša kuhinja za širenje mržnje i laži nalazi se u ovoj zgradi iza nas", rekao je ratni veteran Goran Samardžić u govoru ispred RTS-a koji je postao viralan na društvenim mrežama.
"Noć slavuja" od 25. aprila širom Srbije: Slušanje pesme ove ptice u prirodi, prijave obavezne
19.04.2025.•
4
Više jedinstvenih izleta organizuje se u okviru manifestacije "Noć slavuja", među kojima se nekoliko odvija i na više lokacija u Novom Sadu i širom Srbije
VIDEO: Američka reperka podelila snimak studenata ispred RTS-a koji plešu uz njenu muziku
19.04.2025.•
6
Američka reperka Azelija Benks, najpoznatija po hitu "212", podelila je na društvenoj mreži "X" snimak protesta studenata ispred Radio-televizije Srbije (RTS).
Lađare iz Srbije "skidaju" sa brodova u Nemačkoj: Sve zbog neusaglašenosti države sa standardima EU
19.04.2025.•
14
Srpski radnici na nemačkim vodnim putevima sve češće imaju administrativne probleme tokom svog angažovanja, a sve zbog neusaglašenosti Srbije sa evropskim propisima.
Izvučena i Loto plus sedmica i Džoker: Dobitnicima 1,7 miliona i 220.000 evra
19.04.2025.•
3
U 30. kolu igre na sreću Loto izvučeni su Loto plus sedmica i Džoker.
.jpg "Albijanić: Vlast najavljuje dalju represiju nad građanima, ali je pala još 15. marta u Beogradu")
Albijanić: Vlast najavljuje dalju represiju nad građanima, ali je pala još 15. marta u Beogradu
19.04.2025.•
14
Poslanik Miloljub Albijanić, koji je do pre neki dan bio deo vladajuće koalicije, izjavio je da vlast najavljuje dalju represiju prema studentima i profesorima.
.jpg "Disciplinovanje")
Disciplinovanje "neposlušnih" medicinara zbog podrške studentima: Da li je i kako počelo?
19.04.2025.•
20
Pritisci države pojačavaju se iz dana u dan, pa su tako suspenzije i pretnje istima krenule i među medicinarima koji su digli glas protiv brojnih nepravilnosti u njihovoj struci.
Sud odbio da se optuženima za sukob u Banjskoj sudi u odsustvu: Njih 40 optuženo za terorizam
19.04.2025.•
3
Osnovni sud u Prištini odbio je zahtev Specijalnog tužilaštva da se grupi od 40 optuženih za oružani sukob u Banjskoj sudi u odsustvu, navodeći da će im biti suđeno nakon hapšenja.
Peti dan blokade RTS-a: Studenti ne posustaju, uprava javnog servisa podnela krivičnu prijavu
19.04.2025.•
14
Blokada Radio televizije Srbije (RTS) ušla je u peti dan, a studenti i građani blokiraju ulaz u prostorije RTS-a u Takovskoj i na Košutnjaku.
Todorović: Narednih dana toplo, ali nismo završili sa hladnim vremenom
18.04.2025.•
1
Meteorolog Nedeljko Todorović izjavio je da nas u naredna četiri do pet dana očekuje suvo i natprosečno toplo vreme za ovo doba godine sa letnjim temperaturama koje prelaze 25 stepeni.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - ovo ćete lako
18.04.2025.•
4
Razonoda za one koji imaju slobodan dan, a odmor za one koji ipak rade.
BiVits Activa i Fondacija Nataše Kovačević "Da sva deca skaču" – zajedno menjaju dečje živote
18.04.2025.•
0
U duhu sportskog duha i društvene odgovornosti, BiVits je svečano obeležio svoj četvrti rođendan, simbolično zaokruživši jedan olimpijski ciklus.
Otkud slovo "љ" u ruskom izveštaju o zvučnom topu i druge nelogičnosti
18.04.2025.•
30
Bezbednosno informativna agencija (BIA) je na svom sajtu objavila izveštaj ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) o upotrebi takozvanog zvučnog topa u Srbiji.
Komentari 4
Ddd
zgađen
Ccc
Gde se sad tzv Eco aktivisti?
Bolje se pitaj šta rade tzv vlasti.
Fića
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar