"Velika seoba" sezonaca iz Srbije u okolne zemlje: Nekad i bez slobodnog dana, ali je zarada dobra

Autor: NIN

Info

23.06.2024.

07:09

Hrvatska, Crna Gora i Slovenija i ove godine našle su se među najpopularnijim destinacijama na kojima građani Srbije traže sezonske poslove i čistu zaradu.

"Velika seoba" sezonaca iz Srbije u okolne zemlje: Nekad i bez slobodnog dana, ali je zarada dobra

Foto: Pixabay

I mada vodeće mesto preuzima hrvatski deo Istre, svuda su potrebni mahom ugostitelji, pre svega konobari i kuvari, koji za jedan mesec mogu da zarade i do 3.000 evra. Ipak, kao i prethodnih godina, posla ima i za mnoge druge profile.

Kako za NIN navodi Miloš Turinski iz "Infostuda", sezonske migracije našeg radno sposobnog stanovništva uglavnom se vezuju za region, komšiluk i primorje.

"Ono što je najtraženije jesu poslovi koji su vezani za ugostiteljstvo, pod čime se najviše misli na pozicije konobara i kuvara, koje najčešće vezujemo za rad na jadranskom primorju, gde i najveći broj naših kvalifikovanih ljudi odlazi na šest meseci kako bi zaradili neki veći novac. Što se tiče regiona, u našem komšiluku sve zemlje sa razvijenim turizmom - Hrvatska, Slovenija, Crna Gora - imaju jako veliki problem da pronađu radnike iz turističkog sektora i ugostiteljstva. Njima je to najrazvijenija grana u tom periodu i imaju potrebu za mnogo više radnika u odnosu na vreme kada nije sezona", ističe Turinski.

Prema njegovim rečima, ono što uglavnom privlači radnike iz Srbije na odlazak na sezonu u zemlje regiona jeste čista zarada koja im ostaje.

"Najveći broj naših radnika odlazi u Hrvatsku, možemo da kažemo da je najveća koncentracija put Istre. Ono što je za njih dobro jeste čista zarada, zato što im je tamo u velikom broju slučajeva pokriven i smeštaj i jedan ili dva obroka dnevno, zbog čega mogu da ostvare čistu zaradu u smislu da nemaju dodatnih troškova života tokom boravka. Ipak, moramo biti svesni da često tokom sezone rade sa jednim ili nijednim slobodnim danom. Zaista znaju zbog čega odlaze na sezonu i koji im je cilj. Konobari u proseku mesečno mogu da zarade, kada je u pitanju visina zarade bez bakšiša, oko 1.500 evra. Ako je u pitanju Hrvatska, dobri kuvari mogu da zarade do 3.000 evra, hostese ili spremačice mogu da zarade mesečno 1.000 evra. To je lepa zarada, naročito kada saberete sa tih četiri, pet ili šest meseci koliko će neko provesti tamo i biti u mogućnosti da vrati čist novac nazad", govori on.

Turinski ističe da je važno imati na umu da su u pitanju turističke destinacije, zbog čega su potrebne neke dodatne kvalifikacije mimo čistog poznavanja posla i ponešenog iskustva.

"Sezona je turizam, a ako sezonu podvedete pod turizam, uvek je svaka dodatna kvalifikacija plus. Jasno je da turističke zemlje posećuju stranci, pa ukoliko se opredelite za rad sa ljudima, u smislu da ste konobar ili hostesa koja dočekuje goste, tu je neophodno da budete komunikativni i da imate znanje stranog jezika. To je svakako jedan od preduslova da možete da radite. Nije preduslov samo da ste iskusni konobar ili kuvar i ostale kvalifikacije u smislu rada. Neophodno je da umete da komunicirate sa ljudima. Za spremačice i druge poslove koji nemaju dodirnih tačaka sa gostima to i nije toliko bitno, već pre da imate želju da radite", objašnjava sagovornik NIN-a.

Ipak, Turinski naglašava da ova potražnja za sezonskim poslovima nanosi sve više štete domaćoj infrastrukturi, koja je onda primorana da se i sama okreće stranoj radnoj snazi.

"Konobari nam nedostaju tokom cele godine, a kada dođe sezona, tada masovno odlaze put jadranskog primorja i onda se dodatno uvećava već postojeći deficit. Moramo da budemo svesni da su i ove sezonske poljoprivredne poslove počeli da obavljaju stranci, najčešće iz Azije, upravo zbog nedostatka naših ljudi. Svakako imamo veliki uvoz radnika iz inostranstva koji su bili raspoređeni na određenim poslovima dostave i građevine, vozača, ali su stranci počeli da nam rade i na poljoprivrednim poslovima, zato što gazdinstva ne mogu da pronađu radnike iz naše zemlje", ističe Turinski.

Stanimir već drugu godinu zaredom ide na sezonski rad u Hrvatsku, u mesto Rogoznica u severnoj Dalmaciji. Po profesiji je kuvar i uživa u svom poslu i kontaktu koji ostvaruje sa ljudima, zbog čega mu se ideja o radu na otvorenom u jednom od restorana na samoj plaži odmah dopala.

Kako kaže, rad jeste naporniji u odnosu na Beograd, ali ne oseća pritisak. Dodaje i da mu je sve obezbeđeno - od smeštaja do hrane, i to kad god poželi, bez ograničenja na određeni broj obroka.

"Na sezonu sam se odlučio pre svega zbog zarade koju u Beogradu ne mogu da ostvarim. Čak i da mogu, tu je ipak i trošak. Zadovoljan sam platom, a uvek ima i nekih bonusa. Donekle i taj rad bez slobodnog dana pomaže u uštedi novca. Ovde sam od maja do novembra, a posao u Beogradu me uvek čeka - da li u restoranu gde sam već bio ili u nekom drugom, posla ima", zaključuje Stanimir.

Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.

Teme

sezonski rad

Komentari 11

Hronološki Najpopularniji

Bojan

24.06.2024 • 10:34

@Dragan

Nije ni čudo što niko neće da radi za tebe kad misliš da tri soma evra mesečno izađe na dnevnicu od 40e.

1 2 -1
Dragan

23.06.2024 • 12:53

Ništa mi nije jasno. Dnevnica 40€ i super je, a ovde neće ni dobar dan da kažu bez 50€. Ovde ne govorim o majstorima koji ne rade ako ne zaradi 100€, a najčešće je to mnogo više. Sat spremanja stana minimum 6€ pa na više. Svi oni koji hoće da rade mogu dobro i da zarade. Kome je tamo lepo, srećno.

4 3 +1
H

23.06.2024 • 11:05

H

Sto bi neko da rmbaci u nadnicu po suncu? Lepo ako hoćeš odes u HR na tri cetiri meseca radis u klimatizovanom kada si slobodan odes na kupanje i bude lepo jos ako si mlad momak…

14 19 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.