Učimo li da smo jednaki ili se samo pravimo: Minimalizovano do nestajanja

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

05.07.2024.

19:19 > 10:26

Stopiranjem primene odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti koja se odnosi na rodno osetljivi jezik, stopirana je i upotreba nediskriminatornog jezika u nastavi i udžbenicima.

Srbija, tako, ima odredbu koja je "mrtvo slovo na papiru" isto kao što je deo Strategije za rodnu ravnopravnost koji se odnosi na integrisanje rodne perspektive u obrazovanje, ali i više smernica, predloga i priručnika koji su tokom godina objavljivani, pa čak i rađeni u okviru timova Vlade Srbije.

Istraživanje, koje je 2023. godine sprovelo Ministarstvo za brigu o porodici, pokazalo je da se mladi ljudi u Srbiji sve više vraćaju tradicionalnim stavovima, u kojima dominiraju i tradicionalne muške i ženske uloge, pa se ovo razmišljanje proteže i mnogo dalje od upotrebe jezika.

Upravo škole su institucije u kojima bi integrisanje rodne perspektive u sadržaje, nastavne materijale, literaturu i nastavnu praksu, moglo da dovede do ravnopravnijeg društva u kom devojčice znaju da mogu da budu pesnikinje, astronautkinje, psihološkinje, ili šta god, u skladu sa svojim obrazovanjem i kvalifikacijama, požele da urade.

Reprodukovanje sistema nejednakosti

Obrazovanje igra važnu ulogu u kasnijem položaju žena u društvu, što je predstavljeno i u činjenici da, uprkos tome što su devojčice u osnovnom i srednjem obrazovanju podjednako prisutne kao dečaci, a u visokom i više, rast stope zaposlenosti kod mladih žena je manji od rasta stope zaposlenosti mladih muškaraca.

Tu su i izbori zanimanja koja više odgovaraju tradicionalnim rodnim ulogama, pa ćemo češće videti žene na manje plaćenim radnim mestima u oblastima socijalne zaštite, zdravstva, nege, i slično, a muškarce na više plaćenim pozicijama u IT sektoru, inženjerstvu...

Koreni toga, pokazuju i ranija istraživanja u Evropi i svetu, leže u obrazovanju koje kod devojčica favorizuje tradicionalne uloge brižne i emocionalne majke, sestre, i slično, dok kod dečaka insistira na nezavisnom mišljenju, izumima, matematici, ambiciji...

Takav sistem reprodukuje nejednakosti, a neretko i rodno zasnovano nasilje.

Jedna od autorki Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti Zorica Mršević za 021.rs kaže da se time što je ženska perspektiva minimalizovana do nestajanja, do neprepoznatljivosti, krše ženska prava.

"Moramo da znamo književnice, političarke, lekarke, ratnice, slikarke, sportistkinje, glumice i druge istaknute žene, naše prethodnice, kojih itekako ima, ali ne i u redovnim školskim programima i udžbenicima", naglašava sagovornica 021.rs.

Foto: Pixabay

Jednoobrazne predstave dečaka i devojčica

Kritička analiza sadržaja nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od I do IV razreda osnovne škole, koja je sprovedena 2017-18. godine, pokazala je da koncept rodne ravnopravnosti nije uključen u pojmovni aparat ni u nastavnim programima niti u udžbenicima za prva četiri razreda osnovne škole.

"To znači da sadržaj predmeta nije imao ni jednu temu koja bi bila imenovana unutar polja rodne ravnopravnosti, niti je uključio objašnjenje uslova za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, niti objašnjenje izvora rodne neravnopravnosti u društvu", kaže za 021.rs jedna od autorki analize Jelena Ćeriman.

U analiziranim udžbenicima prisustvo muških i ženskih likova je bilo veoma neujednačeno – na slikama i u tekstu bilo je predstavljeno višestruko više muških nego ženskih likova, s tim da su pretežno muškarci u udžbenicima predstavljeni kao znamenite ličnosti, a i kao citirani autori.

"Žene su u odnosu na muškarce bile nesrazmerno više predstavljene kao ključni nosioci poslova u domaćinstvu i kao supruge i majke, ali ne i u određenim zanimanjima. Profesije, sfera rada i rukovodeći položaji su gotovo ekskluzivno bili predstavljeni kroz muške likove. Osobine ženskih i muških likova su uglavnom bile predstavljene rodno stereotipno – ženski likovi su najčešće bili pasivni, poslušni i ponizni, neznalice, a muški pametni, preduzimljivi i hrabri, oni koji rešavaju probleme", objašnjava sagovornica 021.rs.

Ćeriman ističe da zbog ovakvih perspektiva nastaju problemi kada ne možemo da prihvatimo da su i drugačije situacije moguće, pa se "čudimo 'nemirnim' devojčicama, devojčicama i devojkama 'koje iimaju stav' ili dečacima koji plaču, pa ih korigujemo što su takvi, jer takvi ne treba da budu".

"Šta dobijamo takvim jednoobraznim predstavama o dečacima i devojčicama, odnosno kroz sadržaje koji spadaju u takozvani skriveni kurikulum predmeta? Rodni stereotipi koji se pojavljuju u ovim aspektima karakterizacije likova, čak i kada se kose sa realnošću, mogu uticati na predstave o tome kakve treba da budu devojčice/žene i dečaci/muškarci, odnosno šalju poruku šta je društveno prihvatljivo. Na taj način vode u održavanje hijerarhija i neravnopravnosti koje se baziraju na zabranama, neprepoznavanju sopstvenih potencijala i emocija a onda i nemogućnosti da se sa njima adekvatno nosimo, da odgovorno nastupamo u međuljudskim odnosima, ostvarujemo sopstvene želje i mogućnosti za napredak, a u konačnici i da doprinesemo razvoju društva", pojašnjava naša sagovornica.

Idemo unazad - muški pogled na svet kao univerzalan

Profesorka književnosti Jelena Stefanović koja je učestvovala u izradi Priručnika za vođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za 021.rs je ranije navela da je poslednjih godina primetna retradicionalizacija sistema obrazovanja koja je počela još devedesetih godina, ali još uvek traje.

Ona je istakla i da je rodna analiza nastavnih programa i udžbenika pokazala neuporedivo manju zastupljenost autorki od autora u nastavi srpskog jezika, te da se u poeziji za mlađe razrede nalaze dela samo dve pesnikinje - Desanke Maksimović i Mire Alečković, iako je u poslednjih dvadesetak godina bilo čak 16 autorki među dobitnicama najznačajnijih nagrada u književnosti za decu.

Nije problem samo nedostatak autorki, već i to što većina lektira piše o odrastanju iz ugla dečaka.

"Šalje se poruka da su devojčice manje vredne od dečaka. Danas se devojčice, kroz proces socijalizacije i obrazovanja, uče da je muški pogled na svet univerzalan, da njihovo iskustvo nije važno, da treba da prihvate svoj podređeni položaj i to u nekom periodu kad one toga nisu svesne. I devojčice i dečaci se identifikuju sa muškim likovima, jer su muški likovi glavni", pojasnila je Stefanović.

Nedostatak ženske perspektive nije primetan samo u maternjem jeziku, već i u drugim predmetima, kao što je Svet oko nas u mlađim razredima, a Sociologija i Istorija u starijim.

Gotovo nigde se ne pominje rodna neravnopravnost u prošlosti, pa se ne razgovara ni o tome zašto žene nisu bile aktivne u određenim zanimanjima. Isto tako nema ozbiljnog razmatranja izlaska žena na tržište rada i uticaju na moderno društvo, kao ni o promenama u tipu porodice i braka.

Foto: Pixabay

Nejednakost između polova se površno pominje kada se govori o braku i porodici, ali ne i kada se govori o obrazovanju, zapošljavanju, političkoj organizaciji društva, društvenoj pokretljivosti...

U istoriji Drugog svetskog rata se ne izučava kao bitno učešće žena u narodnooslobodilačkoj borbi, iako je ono bilo specifično za tadašnju Jugoslaviju. Učenici mogu u udžbenicima da vide samo fotografiju "Stojanka majka Knežopoljka", koja svedoči stradanju naroda Kozare i Potkozarja, ali bez detaljnijih informacija o ženskom iskustvu tokom rata.

Kustoskinja i istoričarka dr Kristina Jorgić Stepanović koja se bavila istraživanjem rodnih sterotipa u udžbenicima istorije u periodu od 1950-ih pa do 2014. godine za 021.rs je prethodno za 021.rs navela da su žene u istorijskim udžbenicima predstavljene u pasivnim ulogama.

"Pominju se kao supruge određenih vladarka, ćerke, jako retko su one u istinski aktivnim ulogama, da li kao vladarke, da li kao naučnice, dakle da same po sebi, bez ikakve konotacije i veze sa muškarcem nose određenu, da li socijalnu, ili profesionalnu ulogu", ocenila je Jorgić Stepanović.

Ona je navela da je sadašnje stanje i prikaz u udžbenicima produkt toga koliko smo mi kao društvo neretko bili nepravedni prema ženama i ako sagledamo uopšte položaj žena kroz ovu savremenu istoriju Srbije i Jugoslavije onda nam je jasno zbog čega smo tu gde jesmo na svim tim poljima.

"Mi kao društvo imamo odnos prema slavnoj srpskoj prošlosti i gledamo da konfliktne teme potisnemo i da o njima ne razgovaramo. I onda je naravno i to pitanje žena u prošlosti, kakav su uopšte položaj žene imale, jedno od neradih pitanja. To se ostavlja po strani da čeka neka bolja vremena, koja nažalost ne znamo kad će doći", zaključila je.

Zašto je važno da imamo pesnikinje?

Zorica Mršević ističe da je važno da se žensko prisustvo u obrazovanju, ali i u predstavljanju profesija, ne kamuflira muškim gramatičkim rodom.

Jelena Ćeriman podseća na brojne studije koje se bave mentalnim predstavama o upotrebi roda u jeziku pokazuju da upotreba muškog roda kao generičkog izraza za zaposlene doprinosi dominaciji mentalnih predstava o muškarcima kao radnicima u toj oblasti, dok žene ostaju manje primetne i potcenjene u tim profesijama.

"Dakle, ove eksperimentalne studije pokazuju da ukoliko se u udžbenicima konstantno upotrebljavaju samo imenice u muškom rodu kada se referiše na određene oblasti rada, to vodi u smanjenu mentalnu dostupnost predstava o ženama u toj oblasti pa time i do negativnih percepcija ženskih sposobnosti, efikasnosti i interesovanja za to profesionalno polje ili ulogu. Na primer, ako su piloti uvek prikazani kao muškarci ili je ovo zanimanje imenovano isključivo u muškom rodu, to će vremenom dovesti do toga da će deca i mladi teže moći da zamisle žene pilotkinje odnosno da se neki tekst o ovom zanimanju može odnositi i na devojčice i devojke i na njihove veštine", objašnjava Ćeriman.

Takvi primeri će, kaže ona, u praksi biti sagledani kao izvanredne situacije, čak iako su u mnogim profesijama žene zastupljene već dugo, te podseća na Valentinu Terješkovu koja je u začecima svetske astronautike letela u svemir.

"Ipak, i pored ovih podataka, bila je vest da je 2017. godine kompletno ženska posada uzletela sa aerodroma Nikola Tesla na Letu ka Parizu, a da je na mestu kapetana (dakle, u muškom rodu) bila žena koja sada već ima decenijsko iskustvo u ovoj kompaniji na toj poziciji", kaže Ćeriman.

Sve ovo, dodaje ona, dokazuje da rodno osetljiv jezik omogućava bolju vidljivost žena, pozitivnije percepcije njihovih sposobnosti, pa doprinosi i ravnopravnosti, ali i povećanom interesovanju devojčica i devojaka za različita profesionalna polja.

Foto: Pixabay

Kome smetaju psihološkinje, pesnikinje i astronautkinje?

Protiv rodno nediskriminatornog jezika bunili su se mnogi - od Srpske akademije nauka i umetnosti, poznate između ostalog i po svom većinski muškom članstvu, preko Srpske pravoslavne crkve, pa i do samog Zaštitnika građana, koji je podneo jednu od inicijativa za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu Srbije.

Uglavnom se nije zalazilo u suštinu, odnosno u značaj prepoznatljivosti žena u profesijama čiji deo nesumnjivo čine, a naročito ne u značaj za devojčice, pa i dečake, koji bi u skladu sa tim mogli da razviju drugačije razumevanje ove problematike, ali i da izgrade pravednije društvo nego što je ovo u kom danas živimo.

Jedna od autorki Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti Zorica Mršević za 021.rs u vezi sa stopiranjem odredbe o rodno osetljivom jeziku kaže da je iznenađena ovakvom odlukom Ustavnog suda.

"Mislila sam da je cela ta priča predimenzionirana u vreme predizborne kampanje i da će splasnuti kada se izbori završe, pa da shodno tome, svi oni koji su na toj temi očekivali izborne dobitke, neće više imati potrebe da se angažuju", kaže Mršćević.

Međutim, njoj je očigledno da su neki od tih "ljutih protivnika" rodno nediskriminatornog jezika poverovali da im je politička i društvena misija da se i dalje angažuju u toj oblasti.

"Kad god se pokrene ma koje pitanje iz oblasti unapređivanja rodne ravnopravnosti, tu su uvek dežurni protivnici koji smatraju da treba odbraniti srpstvo od pošasti zvane ravnopravnost žena", ističe Mršević.

Dr Jelena Ćeriman, naučna saradnica u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i autorka rada "Rodna analiza nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole" za 021.rs kaže da je za razumevanje protivljenja rodno osetljivom jeziku korisno najnovije istraživanje javnog diskursa koje je radila prof. dr Jelena Lončar.

"Lončar smatra da su reforme u oblasti rodne ravnopravnosti u Srbiji, poput uvođenja rodnoosetljivih politika i povećanja javne vidljivosti žena, korišćene kao instrument kako bi se zadobila međunarodna legitimacija i podrška, dok se istovremeno manipulisalo značenjem ovih reformi u praksi kako bi se ojačala konzervativna agenda i antirodna mobilizacija", navodi Ćeriman.

Šta možemo bolje?

Zorica Mršević smatra da je žensku perspektivu i ženska dostignuća moguće i potrebno uključiti u sve predmete.

"Lično bih volela da ima malo više istorije svakodnevnog života, a ne monotono navođenje raznih kraljeva, dinastija i predsednika", ističe ona.

Ona naglašava da ne bi trebalo sprečavati rodno nediskriminatoran jezik.

"Treba pustiti da se stvari odvijaju svojim tokom, a jezik neminovno sadrži rodno osetljivu komponentu. Možemo da čujemo kako ovih dana na Javnom servisu profesionalne žene nazivaju dirigentkinjama, guvernerkama, predsednicama, poslanicama... I nebo nam se nije srušilo na glave, deca nisu prestala da se rađaju", zaključuje naša sagovornica.

Jelena Ćeriman napominje da sama Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine predviđa da programi nastave i učenja budu osetljivi na pitanja rodne ravnopravnosti i na specifičnosti različitih društvenih grupa.

"To zapravo znači da u obrazovnom procesu deca i mladi treba da steknu znanja, veštine i stavove koji će im omogućiti da razumeju i kritički sagledaju poziciju druge osobe i kako data pozicija utiče na životne tokove, mogućnosti i izbore", navodi ona.

Ćeriman smatra da bi ovo moglo biti poboljšano definisanjem novih ishoda predmeta u osnovnoškolskom i srednješkolskom obrazovanju, kao i standarda postignuća na kraju obrazovnog ciklusa koji bi uključili rodnu perspektivu i antidiskriminatorni pristup, što u ovom trenutku nedostaje za većinu nastavnih predmeta na različitim nivoima obrazovanja.

"Ukoliko bi, na primer, bilo definisano da se unutar različitih nastavnih predmeta učenici i učenice osposobljavaju da kritički promišljaju predstavu žene u medijima, bilo koje žene – parlamentarke, novinarke, ministarke, učiteljice, zemljoradnice itd. kao i kako da zauzmu aktivan stav povodom objektifikacije ženskih tela u medijima u situacijama kada je tema priloga van sfere telesnog, onda bismo potencijalno imali mlade ljude osposobljene za odgovorno učešće u zajednici, građanskom društvu, po ovim pitanjima", ocenjuje sagovornica našeg portala.

Dodatnim pitanjima, zadacima i uputstvima bi, zaključuje ona, bi kritički mogla da se prispita podela autoriteta, moći i obaveza u domaćinstvu i između roditelja.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

novosadjanka

19.07.2024 • 11:33

Odgovor za B

Ako nema važnijeg i lepšeg posla od radjanja dece i podizanja porodice, zašto domaćice nemaju direktorske plate?

0 0 0
Marija

06.07.2024 • 09:35

Pre nego što nastavite sa prepisivanjem zapadnih projekata za mužu para iz EU, pogledajte poslednji izveštaj Fonda za nauku. Tamo piše koliko žena radi u nauci u Srbiji, i to samo na vrhunskim projektima finansiranim od strane Fonda. Pa onda to uporedite sa stanjem u bilo kojoj zapadnoj državi. Pa ćemo onda govoriti o formi, koja ne sme biti važnija od suštine.

3 3 0
Milan

06.07.2024 • 09:11

Istina ili aktivizam

Potpuno se slažem sa tim da svi ljudi treba da budu slobodni i ravnopravni, bez obzira na pol, naciju, rasu...
Sa druge strane, ne slažem sa aktivističkim pristupom u kome se zloupotrebljava statistika, simplifikuje istorija, a podaci i rezultati istraživanja koriste selektivno... Govori se o slobodi izbora, a onda se određeni izbori predstavljaju kao poželjni, a drugi kao nepoželjni.
Stvara se nepotreban jaz među polovima, mladim muškarcima se nabija osećaj krivice za nešto što nisu uradili, mladim devojkama se usađuje strah od muškaraca, a posle se čudimo što podležu kojekakvim ekstremnim ideologijama.
U USA i ostatku anglo-saksonskog sveta se vodi neka vrsta ideološkog hladnog građanskog rata, to se preliva i na ostale, i ništa što odatle dolazi, da li sa levog ili desnog političkog krila, ne treba uzimati zdravo za gotovo, to je 99% propaganda.

6 3 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.