Kako je vlada trošila budžetsku rezervu od dve i po milijarde evra: Politika "od danas do sutra"

Vlada je preko budžetske rezerve od 2018. do 2023. godine preusmerila ukupno oko 2,6 milijardi evra bez standardne procedure planiranja i uključivanja u budžet, naveo je Fiskalni savet u analizi.
Kako je vlada trošila budžetsku rezervu od dve i po milijarde evra: Politika "od danas do sutra"
Foto: 021.rs
Tekuću budžetsku rezervu Vlada Srbije, kako je navedeno, koristi u velikom obimu i blizu zakonskog maksimuma od četiri odsto budžetskih prihoda, a u najmanje dve godine, 2020. i 2022, postoje jasne indikacije da je premašila to zakonsko ograničenje.
 
Stvarni iznos budžetske rezerve, kako je pokazala analiza, je i nešto veći jer sveobuhvatni podaci o upotrebi budžetske rezerve u 2023. biće objavljeni u drugoj polovini 2024. a potpuni podaci za 2019. nikad nisu objavljeni.
 
Vladi je, istaknuto je u analizi, dozvoljen određeni nivo fleksibilnosti jer sve okolnosti nije moguće do kraja predvideti, pa su neizbežna i manja odstupanja prilikom projekcije brojnih izdataka.
Zbog toga su, tokom godine, dozvoljene određene korekcije budžeta bez učešća Skupštine, što se u praksi realizuje preko tekuće budžetske rezerve. Ta sredstva se odlukom Vlade preusmeravaju na korisnike i projekte za koje se pokaže da za njih budžetom nije bilo predviđeno dovoljno sredstava.
 
"Zakonski dozvoljen maksimalan iznos sredstava koja se mogu preusmeriti preko budžetske rezerve, a bez odobrenja Skupštine Srbije trenutno je četiri odsto prihoda republičkog budžeta, što u 2024. iznosi oko 700 miliona evra", naveo je Fiskalni savet.
 
U analizi se ističe da se budžetska rezerva u Srbiji upotrebljavala i za vođenje ad-hok ekonomskih politika, "što ne bi smela da bude njena namena".
U Srbiji se, pokazala je analiza, budžetska rezerva koristi za "finansijski izdašne državne politike koje nisu prolazile kroz standardne faze planiranja i budžetiranja, a donošene su mimo redovnih procedura i parlamenta".
 
"Te politike obično su najavljivali najviši državni zvaničnici na konferencijama za medije, a kao jedan od izvora njihovog finansiranja koristila se i budžetska rezerva iz koje je od 2018. do 2023. isplaćeno oko 400 miliona za ad hok mere iz domena socijalne zaštite - neselektivne isplate novca stanovništvu", navodi se u analizi.
 
Dodaje se da je na taj način u određenoj meri finansirano i povećanje podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju i za nove mere populacione politike, a trebalo je da budu deo strateških, dugoročno promišljenih odluka države.
 
"Ukoliko se one umesto toga vode 'od danas do sutra', preko budžetske rezerve, postoji veliki rizik da ne budu efikasne jer su donete naprečac. Jedno istraživanje pokazalo je da su novčane mere za podsticaj rađanja dovele do rasta fertiliteta maloletnih Romkinja u meri koja dovodi njihovo zdravlje u opasnost", naveo je Fiskalni savet.
 
Dodaje se da je "čak i na prvi pogled jednostavan program, izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji je pokrenut po ubrzanoj proceduri, a finansiranje započeto iz budžetske rezerve, imao brojne neefikasnosti jer je završetak radova probio prvobitne rokove". "Zakon koji ovaj program reguliše menjan je, usled otkrivenih propusta, čak četiri puta i trenutno je pred Skupštinom i njegova peta izmena", piše u analizi.
 
Analiza rešenja o upotrebi budžetske rezerve pokazuje, naveo je Fiskalni savet, da se pojedini korisnici ovih sredstava pojavljuju daleko češće od drugih i da se čak 249 od ukupno 1.305 analiziranih rešenja odnosilo na svega tri grupe korisnika: lokalnu samoupravu, verske organizacije i sportske saveze.
 
Navedeno je da je nejasno zašto je opština Čajetina u prethodnih šest godina iz budžetske rezerve dobila 20 puta više sredstava od npr. Lajkovca i čak 30 puta više od Pećinaca, iako sve tri opštine imaju sličan broj stanovnika.
 
Takođe, navedeno je u analizi, Grad Beograd je dobio iz budžetske rezerve četiri puta više sredstava po stanovniku od Niša.
Korišćenjem budžetske rezerve, navedeno je u analizi, dupliraju se i inicijalno planirana sredstva za verske zajednice koje su u periodu 2018-2023. iz ovog izvora u proseku godišnje dobijale preko 10 miliona evra dodatnih sredstava, koliko iznosei redovni izdaci iz budžeta, a najviše za izgradnju Hrama Svetog Save.
 
Specifičnost budžetske rezerve je, naveo je Savet i to što se ona u velikoj meri koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda zbog čega je namena ovih sredstava nepoznata, a kuriozitet je i to da svega trećina tih sredstava odlazi na bezbednosni sektor (Ministarstvo odbrane, MUP i BIA).
 
Ostalih oko 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, prema analizi, trošili su drugi korisnici, uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta.
 
Podaci pokazuju da su jednaku veličinu rashoda po poverljivim rešenjima realizovali Ministarstvo odbrane i Ministarstvo finansija, a ubedljivo najveći broj pojedinačnih poverljivih rešenja (u manjem iznosu) odnosio se na Generalni sekretarijat Vlade.
  • Deda Joca

    23.07.2024 07:33
    Rezerva
    Vučić i tako rasipa budžet kao da je ceo budžetska rezerva, dosta da migne okom ili ne daj bože da podvikne - pare samo izleću iz budžeta.
  • milenko

    23.07.2024 04:48
    Haha
    Maksimalno su pljuvali Tita i Jugoslaviju kako su nas sve zadužiliiiii .
  • Priroda

    22.07.2024 23:13
    Fiskalni savet
    Ovo je poslednji objektivni izveštaj Fiskalnog saveta. Pavle Petrović nece više biti na njegovom čelu već neki poslušnik tako da ove podatke o krađi više nećemo moći da čujemo od jedne od poslednjih nezavisnih institucija.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Srbija i Tuvalu ukidaju vize

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i premijer Tuvalua Feleti Teo potpisali su danas u Beogradu Sporazum dve vlade o ukidanju viza za nosioce običnih pasoša.