Srbija bi mogla da ostane bez Pančićeve omorike: Uzrok su ekstremne vremenske prilike

Uprkos tome što raste samo u Srbiji i manjim delom u Bosni i Hercegovini, opstanak Pančićeve omorike na ovim prostorima je pod znakom pitanja.
Srbija bi mogla da ostane bez Pančićeve omorike: Uzrok su ekstremne vremenske prilike
Foto: 021.rs
Klimatske promene ugrožavaju i druge četinare, ali i jasen, brest, kesten, pa čak bukvu i hrast koji su najrasprostranjeniji u našoj zemlji. 
 
Značaj šuma nikada nije bio veći, jer upravo one ublažavaju negativne efekte ovih promena, ali je problem što nakon sadnje mladice sve češće ne mogu da prežive ekstremne vremenske prilike, piše RTS.
Treba pronaći adekvatne vrste za pošumljavanje, uz istovremeno očuvanje postojećih biljaka i životinja. Kao ni ljudima, ni šumama ne prijaju dugi periodi veoma visokih temperatura.
 
Osim što mogu da utiču na sušenje drveća, klimaske promene neretko su i uzroci šumskih požara. Klimatske promene ugrožavaju opstanak gotovo svih vrsta drveća u Srbiji.
"Rezultati najnovijih i najznačajnijih evropskih istraživanja pokazali su da je u zadnjih 30-40 godina na prostoru Evrope otežan rast i konstatovano smanjene vitalnosti, a time posle i zdravstvenog stanja šuma bukve, koja je naša najrasprostranjenija vrsta drveća, te da je budućnost bukve u Evropi i našoj zemlji problematična. I naša nova istraživanja pokazuju da će se areal bukve smanjiti i da će ona biti potisnuta ka višim nadmorskim visinama", navodi za RTS dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branko Stajić.
 
"Takođe, najnoviji rezultati naših istraživanja, pokazuju da postoje negativne promene u reakciji i hrastova, borova i što je posebno problematično Pančićeve omorike, kao naše reliktne vrste drveća, koja raste samo kod nas i manjim delom u Bosni i Hercegovini, na povećanje temperature i smanjenje količine padavina. To može imati katastrofalne ekonomske i ekološke posledice po našu zemlju", dodaje on.
 
Utvrđeno je, kaže, i da hrast kitnjak još može da podnese povećane temperature vazduha i smanjene količine padavina tokom juna i jula.
 
"Međutim, u godinama kada su i u avgustu zabeležene nadporosečne temperature vazduha i značajno manje količine padavinama nego što je to višedecenijski prosek, prirast i vitalnost ove vrste drveća se značajno smanjuje i stabla počinju da se suše. To ukazuje na potencijalne probleme u budućnosti za celu našu zemlju, imajući u vidu da je hrast druga vrsta drveća po rasprostranjenju kod nas", objašnjava Stajić.
 
"Četinarsko drveće, posebno, smrča i jela su vrlo ugrožene, jer trpe najveći pritisak zbog nedovoljne količine i neravnomerne raspodele padavina. U ugrožene vrste spada i jasen čiji opstanak dovodi u pitanje parazitska gljiva, brest kojeg je bolest skoro u potpunosti potisnula i pitomi kesten zbog tzv. raka kore", navodi master inženjer šumarstva Boris Ivanović iz JP "Srbijašume".
 
Osim suše i pojave bolesti izazov za šume su i ekstremno niske temperature.
 
"U šumama na području istočne i jugoistočne Srbije krajem 2014. prouzrokovane su štete na izuzetno velikoj površini, nastale zbog niskih temperatura i stvaranja ledenih omotača na granama u krošnjama drveća. Usled jakih vazdušnih strujanja došlo je do ledoloma i izvala određenog broja stabala. Do danas nisu u potpunosti sanirane štete u smislu stabilnosti šumskih sastojina na tom području", kaže naš sagovornik.
Sve češće šume oštećuje grad, a iza superćelijskih oluja neretko ostaju polomljena i iščupana stabla iz korena, kao što se to prošle godine u većoj meri dogodilo na šumskom području u Vojvodini.
 
Da bi se smanjio negativan efekat klimatskih promena neophodno je sačuvati šume koje imamo, ali i pošumiti novi prostor. Međutim, upravo ove promene prave probleme i prilikom osnivanja novih šuma i prilikom veštačkog obnavljanja postojećih. Zbog toga se često iste površine više puta pošumljavaju.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • He he

    31.07.2024 09:28
    He he
    Mi ostadosmo bez zemlje ne Panciceve Omorike he he....
  • Agamemnon

    30.07.2024 18:57
    Hitno
    Pozvati ekologe , ako ne znaju ondak ćutu ...
  • Marko

    30.07.2024 18:13
    Salamander +1
    Bravo za komentar.

    Trebalo je prvo posumljavati da bi se klima "odrzala" pa onda seci staro, a oni su obrnuli, sekli stare sume, "promenili" klimu, p sad kuku ne moze nazad...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija